08.03.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja
Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

On je u tom tekstu ustvrdio da bi “na osnovu ostvarenih stopa rasta BDP-a od početka globalne krize, Srbiji bilo potrebno 185 godina da po realnoj kupovnoj moći stigne 15 starih članica EU”. U nastavku ovog proračuna Vujović je napisao da bi Srbiji, u pokušaju da za 20 godina zatvori taj gep (kao što su navodno to učinile zemlje Istočne Evrope koje su ušle u EU) bilo potrebno da BDP po stanovniku, po realnoj kupovnoj moći, raste u proseku čak osam odsto godišnje, a da bi po nešto realnijoj stopi tog rasta od pet odsto godišnje za dostizanje EU 15 trebalo 40 godina.

Zanimljivo je da se u istom broju NIN-a i tim predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića, u radu takođe pripremljenom za Kopaonik biznis forum, bavi aritmetikom zaostajanja Srbije. Autori tog rada upozoravaju da Srbija ne treba da se meri sa najrazvijenijim evropskim državama nego sa zemljama centralne i istočne Evrope (CIE), koje po BDP-u po stanovniku (po kupovnoj snazi) zaostaju za starim članicama EU za oko 40 odsto. Problem je što su i te zemlje u protekle tri godine u proseku rasle brže (četiri odsto) od Srbije (3,2 odsto), što znači da ona i dalje zaostaje ne samo prema starim evropskim članicama EU nego i prema državama iz centralne i istočne Evrope, smatraju Petrović i saradnici.

Prilikom uobičajene konferencije za novinare uoči Kopaonik biznis foruma (26. februara) proračunima ekonomskog zaostajanja Srbije bavio se i Dragan Đuričin, član Programskog saveta KBF-a. On je primetio da visok rast BDP-a prošle godine ima i tamnu stranu, pa je podsetio da bi Srbija, da dostigne dohodak koji je Hrvatska imala prilikom ulaska u EU, morala svoj BDP da udvostruči. To bi značilo da narednih 10 godina BDP Srbije treba da raste po stopi od sedam odsto ili po stopi od pet odsto narednih 15 godina. Prema Đuričinovoj računici, da bi Srbija dostigla nivo 15 starih članica EU bio bi joj potreban rast od sedam odsto godišnje u naredne 24 godine, a čak 40 godina ukoliko bismo imali realniju prosečnu stopu rasta od pet odsto.

Nakon ovih računica, premijerka Vlade Srbije Ana Brnabić oštro je reagovala samo na računicu Dušana Vujovića, ističući da ne deli njegovo mišljenje, te da “neko ko je bio četiri godine član Vlade, i to donedavno, sada kao nezavisni ekspert ne može da kaže da će nam biti potrebno vek i po za ovo ili ono”, pa je dodala da je to “neozbiljno, da je neodgovorno i nije fer prema ljudima s kojima je radio svih ovih godina”. Ona je pri tome istakla da “još nemamo ekonomiju sposobnu za održivi rast, ali da je važno da znamo šta radimo” (Tanjug, 1. mart).

Zanimljivo je da premijerka nije ovom prilikom iznela svoju procenu brzine potrebnog razvoja Srbije da bi se sustigla Evropa, kao što to izbegava da učini i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako ovih dana vodi kampanju pod nazivom “Budućnost Srbije”. U stvari, možda je Ana Brnabić shvatila Vujovićevu računicu kao kritiku baš te kampanje predsednika Vučića, pa je požurila da, radi zaštite svoga poslodavca, diskvalifikuje doskorašnjeg ministra u jednom prilično jednostavnom aritmetičkom računu koji, takav kakav jeste, može samo matematički biti osporen. Jer, ne radi se tu o famoznoj obrnutoj trci Ahila i kornjače iz čuvene antičke priče sa skrivenim sofizmom.

Važnije od spomenutih proračuna Vujovića, Petrovića i Đurčina je to da se u njihovim radovima gotovo zajednički ističe da je jedan od ključnih razloga zaostajanja Srbije to što je korupcija veoma razvijena, a za to je, dakako, najodgovornija Vlada Srbije.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

  • Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta

    Izjava premijerke Ane Brnabić da nije zabrinuta za evropski put Srbije, data povodom prilično kritički intoniranog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, deluje, upravo suprotno – prilično zabrinjavajuće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side