08.03.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja
Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

On je u tom tekstu ustvrdio da bi “na osnovu ostvarenih stopa rasta BDP-a od početka globalne krize, Srbiji bilo potrebno 185 godina da po realnoj kupovnoj moći stigne 15 starih članica EU”. U nastavku ovog proračuna Vujović je napisao da bi Srbiji, u pokušaju da za 20 godina zatvori taj gep (kao što su navodno to učinile zemlje Istočne Evrope koje su ušle u EU) bilo potrebno da BDP po stanovniku, po realnoj kupovnoj moći, raste u proseku čak osam odsto godišnje, a da bi po nešto realnijoj stopi tog rasta od pet odsto godišnje za dostizanje EU 15 trebalo 40 godina.

Zanimljivo je da se u istom broju NIN-a i tim predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića, u radu takođe pripremljenom za Kopaonik biznis forum, bavi aritmetikom zaostajanja Srbije. Autori tog rada upozoravaju da Srbija ne treba da se meri sa najrazvijenijim evropskim državama nego sa zemljama centralne i istočne Evrope (CIE), koje po BDP-u po stanovniku (po kupovnoj snazi) zaostaju za starim članicama EU za oko 40 odsto. Problem je što su i te zemlje u protekle tri godine u proseku rasle brže (četiri odsto) od Srbije (3,2 odsto), što znači da ona i dalje zaostaje ne samo prema starim evropskim članicama EU nego i prema državama iz centralne i istočne Evrope, smatraju Petrović i saradnici.

Prilikom uobičajene konferencije za novinare uoči Kopaonik biznis foruma (26. februara) proračunima ekonomskog zaostajanja Srbije bavio se i Dragan Đuričin, član Programskog saveta KBF-a. On je primetio da visok rast BDP-a prošle godine ima i tamnu stranu, pa je podsetio da bi Srbija, da dostigne dohodak koji je Hrvatska imala prilikom ulaska u EU, morala svoj BDP da udvostruči. To bi značilo da narednih 10 godina BDP Srbije treba da raste po stopi od sedam odsto ili po stopi od pet odsto narednih 15 godina. Prema Đuričinovoj računici, da bi Srbija dostigla nivo 15 starih članica EU bio bi joj potreban rast od sedam odsto godišnje u naredne 24 godine, a čak 40 godina ukoliko bismo imali realniju prosečnu stopu rasta od pet odsto.

Nakon ovih računica, premijerka Vlade Srbije Ana Brnabić oštro je reagovala samo na računicu Dušana Vujovića, ističući da ne deli njegovo mišljenje, te da “neko ko je bio četiri godine član Vlade, i to donedavno, sada kao nezavisni ekspert ne može da kaže da će nam biti potrebno vek i po za ovo ili ono”, pa je dodala da je to “neozbiljno, da je neodgovorno i nije fer prema ljudima s kojima je radio svih ovih godina”. Ona je pri tome istakla da “još nemamo ekonomiju sposobnu za održivi rast, ali da je važno da znamo šta radimo” (Tanjug, 1. mart).

Zanimljivo je da premijerka nije ovom prilikom iznela svoju procenu brzine potrebnog razvoja Srbije da bi se sustigla Evropa, kao što to izbegava da učini i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako ovih dana vodi kampanju pod nazivom “Budućnost Srbije”. U stvari, možda je Ana Brnabić shvatila Vujovićevu računicu kao kritiku baš te kampanje predsednika Vučića, pa je požurila da, radi zaštite svoga poslodavca, diskvalifikuje doskorašnjeg ministra u jednom prilično jednostavnom aritmetičkom računu koji, takav kakav jeste, može samo matematički biti osporen. Jer, ne radi se tu o famoznoj obrnutoj trci Ahila i kornjače iz čuvene antičke priče sa skrivenim sofizmom.

Važnije od spomenutih proračuna Vujovića, Petrovića i Đurčina je to da se u njihovim radovima gotovo zajednički ističe da je jedan od ključnih razloga zaostajanja Srbije to što je korupcija veoma razvijena, a za to je, dakako, najodgovornija Vlada Srbije.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side