15.03.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep
Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

Razočaranje u ovu “radničku pamet” kod nas je tim veće jer spomenuto mišljenje Radničkog saveta, da se potrebna ponuda novih Folksvagenovih automobila može obezbediti i većim korišćenjem kapaciteta u već izgrađenim pogonima u samoj Nemačkoj, ukazuje na zaključak da radnička klasa više nema “internacionalističku solidarnost” i da suprotno “profitno i pohlepno” opredeljenim menadžerima sa “globalističkom orijentacijom”, zagovara zaštitu “domaćih fabrika”, to jest “domaćih radnika”.

Problem s Radničkim savetom Folksvagena nije bezazlen, sa gledišta Srbije i drugih zemalja koje se sada nadaju velikoj auto investiciji jer po nemačkom Zakonu o radničkom saodlučivanju taj savet delegira polovinu članova Nadzornog odbora, bez čije pozitivne odluke kompanija ne može donositi krupne investicione odluke. Sada se srpske nade u otvaranje novih i dobro plaćenih radnih mesta u ovdašnjoj auto-industriji moraju vezati za odlučnost Folksvagenovih basnoslovno plaćenih direktora, okrenutih svetskom tržištu, da savladaju radnički otpor, to jest da radnicima i Radničkom savetu (koji uglavnom okuplja sindikalne lidere) objasne da je Folksvagen kao kompanija imao ogromne koristi od globalizacje i da ni rad u “domaćim fabrikama” u samoj Nemačkoj ne bi bio toliko unosan da firma nije odavno ušla u globalnu ekspanziju.

Populistički antiglobalizam, koji poslednjih godina tobože štiti “nacionalne interese” i “domaća radna mesta” u mnogim, pa i u najrazvijenijim zemljama (pogledajte samo Bregzit i njegovu parolu “Vraćanje kontrole”), možda najagilnijeg aktivistu ima u liku američkog predsednika Donalda Trampa. Na primer, kad smo već kod auto-industrije, Tramp je naterao Kanadu i Meksiko prilikom zaključivanja novog sporazuma o međusobnoj slobodnoj trgovini (NAFTA) da prihvate klauzulu (za izuzeće od kaznenih carina) o donjem nivou radničkih zarada u fabrikama koje učestvuju (do 40-45 odsto) u proizvodnji automobila koji se izvoze u SAD. Prema toj klauzuli o navodnoj “zaštiti radnika” od domaće eksploatacije, ti radnici ne smeju biti plaćeni manje od 16 američkih dolara po satu.

Kanađani to mogu da izdrže, ali meksičke fabrike neće moći, pa će tamošnje firme i njihovi radnici vremenom biti izbačeni iz linije snabdevanja fabrika koje izvoze automobile na američko tržište. I naša auto-industrija bi ostala bez budućnosti i investicija kad bi je dotaknula Trampova luda ideja jer bi sa 16 dolara po satu plate radnika Fijat Krajzler Srbija u Kragujevcu bile (hajde da to kažemo odokativno) oko 2.500 dolara mesečno. To bi, naravno, bilo dobro za zaposlene radnike, ali ne bi bilo dobro za Srbiju i njene nezaposlene radnike jer onda ne bi bilo novih stranih ulaganja.

Naša javnost je već godinama bombardovana pričama o navodno užasnim posledicama “svetske globalizacije”, gde milioni radnika rade za crkavicu dok bogati investitori parazitiraju na profitima koje izvlače iz siromašnih zemalja. Ima u tim pričama istine, ali pri svemu tome ne treba zaboraviti da je globalizacija spasla milione sirotinje od puke gladi i uvela ih u industrijsku civilizaciju (od Kine do Indije, Vijetnama ili Brazila, itd.). Jedino što je gore od globalizacije jeste povratak svetske politike nacionalizmu i populizmu koji podrazumevaju, prvo, trgovinske ratove, a ni oni drugačiji “nisu isključeni”. Apostaze “suvereniteta i integriteta” i veličanje “radničkog samoupravljanja”, to jest učešća sirotinje u donošenju poslovnih odluka, sve su to na prvi pogled humane ideje, ali one imaju i neugodne repove, naročito kada je reč o ekonomskim odlukama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side