Dimitrije Boarov: Akcize na klaker i kabezu
05.12.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Akcize na klaker i kabezu

Dimitrije Boarov: Akcize na klaker i kabezu
Uoči promocije državnog budžeta za 2015. godinu, gotovo svakodnevno, iz Vlade Srbije se u štampu puštaju „probne glasine“ o uvođenju akciza na pojedine proizvode sa masovnom potrošnjom, što upućuje na zaključak da se i dalje traga za novim državnim prihodima, kako bi se izbeglo još veće rezanje rashoda u novoj godini – jer pored „ušteda“ na platama i penzijama, treba namaknuti još oko 300 miliona evra povećanih prihoda ili toliko dodatno uštedeti na javnim rashodima (kako bi se u novoj godini raskorak između prihoda i rashoda smanjio za ukupno oko 700 miliona evra).

U tom pravcu valja spomenuti da je u medijima već „najavljeno“ uvođenje akciza na električnu energiju i/ili gazirana pića, ili da se planira povećanje akciza na tečni naftni gas (auto gas), uz zadržavanje visokih akciza na motorna goriva, bez obzira na svetsku tendenciju pada cena sirove nafte. Kroz koji dan, kada javnosti bude konačno predstavljena projekcija budžeta Srbije za 2015. godinu, videćemo za koju se varijantu opredelila Vlada Srbije (ili će se opredeliti po sistemu „od svega po malo“), kako bi izbegla najgrublji potez – povećanje opšte PDV stope.

Problem je što većina ideja o zavođenju novih ili povećanju starih akciza nosi određene rizike – a pre svega onaj da će opasti potrošnja takvog artikla, pa će država ono što dobije na mostu, to isto, ili čak i više izgubiti na ćupriji.

Taj argument najviše se ističe povodom ideja da se povećanjem akciza dodatno opterete potrošači auto goriva, odnosno auto gasa, jer potrošnja ovih energenata opada već nekoliko godina, a „učešće“ države u ceni auto goriva u Srbiji je i inače već previsoko (kod benzina je već preskočilo 52 odsto maloprodajne cene). Istina, tečni naftni gas je opterećen sa manje od 40 odsto, ali i taj podatak je „relativan“, s obzirom da vozila koja ga koriste potroše više litara gasa nego benzina ili dizela, pa bi računicu o opterećenosti potrošača (po pređenom kilometru) trebalo izvoditi nešto preciznije. Uzgred budi rečeno, zbog stalnog pada potrošnje naftnih derivata dobro je što su njihove cene na pumpama pre neki dan pale za oko dva odsto, pri ovogodišnjem padu cena sirove nafte na svetskom tržištu od oko 30 odsto.

Kad je reč o uvođenju akciza na potrošnju električne energije, problem je nešto drugačiji. Ova akciza bi verovatno teorijski bila najizdašnija, jer je potrošnja struje, opet teorijski, najmanje „elastična“, to jest oscilacije u potrošnji nadole najmanje su očekivane, bar kada je građanstvo u pitanju. No, tu se već javlja pitanje „socijalne izdržljivosti“ povećanja cena struje, jer i po relativno niskim cenama ove energije, naplata računa za struju ide veoma teško (navodno oko 80 odsto), pa bi realno bilo očekivati da će se „seča potrošača“ morati povećati, ne samo zbog obećanja datih MMF-u (da se ovom javnom preduzeću više neće odobravati „garancije za kredite za likvidnost“). Ili će se EPS naći pred još većim finansijskim problemima. Dodatni problem za državu bi bilo i pomnije interesovanje javnosti za poslovanje EPS-a, koje, sudeći po sve većem broju afera, već prati niz političko-stranačkih zloupotreba.

Najbolje je obrazložena inicijativa da se uvedu akcizne markice na gazirana pića, izuzimajući mineralnu vodu. Reč je o dosta „masovnom proizvodu“ koji se troši „po izboru“, a ne iz neke životne potrebe, a akciza bi mogla biti relativno mala (2-3 dinar po litru). Ovaj fiskalni zahvat bi smanjio „sivu proizvodnju i distribuciju“ raznih „klakera“ i gaziranih sokova iz gotovo „domaće radinosti“, koja se veoma raširila po Srbiji. A, verovatno se ne bi pokrenula ni neka „prohibicija nealkoholnih pića“, sa pratećim ilegalnim punionicama i točionicama iz famoznih tridesetih godina u Americi. To jest, ove akcize verovatno ne bi poterale veći broj potrošača da se vrate na vino i rakiju, što bi se moglo smatrati društveno štetnim. No, glavno je pitanje da li bi se akcize na gazirana pića pokazale dovoljno izdašnim, bez akciza i na mineralnu vodu (koja se izuzima iz nejasnog razloga).

Sve u svemu, pred ministrom finansija Dušanom Vujovićem nalazi se nekoliko opcija za eventualno povećanje fiskalnih prihoda u novoj godini. Nijedna od tih opcija nije bez mana i traži mnogo muke da se tehnički izvede, dok se rasipanje državnog novca nekako ostvaruje lako, što veće, tim lakše.

 

Glavno je pitanje da li bi se akcize na gazirana pića pokazale dovoljno izdašnim, bez akciza i na mineralnu vodu (koja se izuzima iz nejasnog razloga)

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side