08.09.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Agrokorovih 40 odsto

Dimitrije Boarov: Agrokorovih 40 odsto
Kad stignete u Istru, ovih dana, učini vam se da je Hrvatska ove godine prebrinula sve ekonomske brige jer je obala i dalje krcata turistima iako već zalazimo u septembar, a vruće leto praktično je bez prekida trajalo još od kraja maja.

Taj turistički uzlet unapredio je stopu rasta bruto domaćeg proizvoda Hrvatske već u drugom kvartalu, kada je ona dostigla očekivani porast od tri odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine. U proteklom junu čak je ostvaren mesečni porast lične potrošnje od 7,8 odsto – rekordan u poslednjih deset godina – što se može objasniti samo ranim zahuktavanjem turističke sezone i povećanim kupovinama gostiju iz inostranstva. Pošto cela sezona deluje kao veoma uspešna, hrvatski ekonomisti smatraju da će se ostvariti ovdašnja vladina procena da će BDP Hrvatske ove godine porasti za oko 3,2 odsto. Uprkos tome što u ovu procenu nisu ušle moguće loše posledice krize Agrokora.

Koliko će slom Agrokora uticati na BDP Hrvatske, pitanje je na koje se nude različiti odgovori. Evropska komisija je zbog tog sloma svoje procene rasta BDP-a Hrvatske u ovoj godini smanjila sa 3,1 na 2,9 odsto. Hrvatska narodna banka, međutim, smatra da će kriza Agrokora odneti oko 0,3 odsto BDP-a. Ekonomisti, na primer Željko Lovrinčević, procenjuju da će se posledice Agrokorovog neuspeha u punoj meri osetiti u BDP-u Hrvatske tek iduće godine, kada će se kroz privredu raširiti gubici Agrokorovih dobavljača. Naročito su u strahu hrvatski dobavljači Agrokorovih delova u drugim državama, pogotovu onim, poput Srbije, u kojima je Sber banka već pokrenula akcije koje liče na prve korake u pravcu prinudne naplate potraživanja, to jest zaplene imovine takvih preduzeća.

U tom pravcu malo je nade da će “kontratužbe” drugih poverilaca kod srpskih sudova sprečiti rusku banku da preuzme imovinu Agrokorovih preduzeća u Srbiji zbog nemogućnosti da naplati oko pola milijarde evra dospelih potraživanja prema ovom posrnulom sistemu. Kako iz Vlade Hrvatske stižu glasovi da će se ove godine ostvariti značajan pad budžetskog deficita i javnog duga, mnogi procenjuju da to zapravo znači da će se za iduću godinu otvoriti prostor da se deo Agrokorovih dubioza preseli u državni javni dug, a deo isfinansira iz državnog budžeta – što je u krajnjoj liniji i glavni cilj lex Agrokora.
Prošle sedmice je u Zagrebu održan i sastanak “Privremenog vjerovničkog vijeća Agrokora”, koje je donelo odluku o delimičnoj isplati dugova prema dobavljačima iz takozvane “skupine B” (uglavnom srednji i mali poverioci). Zanimljivo je da se u ovoj odluci ti dobavljači dele na one koji su prihvatili mehanizam predviđen u lex Agrokoru (1.100 dobavljača), kojima je ovoga puta pušteno oko 400 miliona kuna, i one koji nisu prihvatili famozni formular iz spomenutog zakona (1.326 dobavljača), kojima je plaćeno tek dva miliona kuna. Najgore je što se prvim dobavljačima garantuje isplata 40 odsto potraživanja, dok će ovi drugi morati pare da traže u nagodbi sa Agrokorom, bilo šta to značilo. Uprošćeno, onaj ko bude sarađivao sa hrvatskom državom u spasavanju bar dela Agrokora može računati na 40 odsto svog potraživanja, a one druge čeka mučno i verovatno dugo sudsko natezanje oko svog udela u imovini cele kompanije. Inače, predlog nagodbi sa Agrokorom očekuje se tek polovinom iduće godine i taj finansijski plan važiće za sve poverioce ako ga prihvati 66 odsto poverilaca. To bi trebalo da znači da potpis Sber banke na plan umanjene otplate Agrokorovih dugova ne bi bio relevantan po hrvatskom zakonodavstvu, ali ne i po legislativi drugih država. Simptomatično je da državni upravnik Agrokora Ante Ramljak stalno govori da veruje da će se svi poverioci, iz bilo koje zemlje dolazili, namiriti iz imovine Agrokora, što bi se moglo razumeti da on zapravo misli na neku vrstu stečaja kompanije koji bi se, dakako, nekako drugačije nazvao.

Dakle, Hrvatska ove godine ekonomski deluje kao zemlja u brzom usponu. Međutim, ta slika dobija se pre svega zbog toga što je problem Agrokora zasad pod tepihom. Ideja je, izgleda, da se rešenje te velike ekonomske rane razvlači što duže kako bi se bar deo Agrokorovih dubioza zarušio sam od sebe.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Promene Vladimir Gligorov: Promene

    Koliko se privreda promenila u poslednjih nekoliko godina? Odgovor je – ne previše. Ovo se može videti u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku o veličini, strukturi i rastu domaćeg proizvoda i dodate vrednosti od 2013. do danas.

  • Nebojša Pešić: Mafija i država Nebojša Pešić: Mafija i država

    Kada je pre godinu dana u sačekuši ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, inače vođa navijačke grupe “Janičari”, osuđen za dilovanje droge i nelegalno posedovanje oružja, digao se čitav državni vrh.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije festival nauke