08.09.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Agrokorovih 40 odsto

Dimitrije Boarov: Agrokorovih 40 odsto
Kad stignete u Istru, ovih dana, učini vam se da je Hrvatska ove godine prebrinula sve ekonomske brige jer je obala i dalje krcata turistima iako već zalazimo u septembar, a vruće leto praktično je bez prekida trajalo još od kraja maja.

Taj turistički uzlet unapredio je stopu rasta bruto domaćeg proizvoda Hrvatske već u drugom kvartalu, kada je ona dostigla očekivani porast od tri odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine. U proteklom junu čak je ostvaren mesečni porast lične potrošnje od 7,8 odsto – rekordan u poslednjih deset godina – što se može objasniti samo ranim zahuktavanjem turističke sezone i povećanim kupovinama gostiju iz inostranstva. Pošto cela sezona deluje kao veoma uspešna, hrvatski ekonomisti smatraju da će se ostvariti ovdašnja vladina procena da će BDP Hrvatske ove godine porasti za oko 3,2 odsto. Uprkos tome što u ovu procenu nisu ušle moguće loše posledice krize Agrokora.

Koliko će slom Agrokora uticati na BDP Hrvatske, pitanje je na koje se nude različiti odgovori. Evropska komisija je zbog tog sloma svoje procene rasta BDP-a Hrvatske u ovoj godini smanjila sa 3,1 na 2,9 odsto. Hrvatska narodna banka, međutim, smatra da će kriza Agrokora odneti oko 0,3 odsto BDP-a. Ekonomisti, na primer Željko Lovrinčević, procenjuju da će se posledice Agrokorovog neuspeha u punoj meri osetiti u BDP-u Hrvatske tek iduće godine, kada će se kroz privredu raširiti gubici Agrokorovih dobavljača. Naročito su u strahu hrvatski dobavljači Agrokorovih delova u drugim državama, pogotovu onim, poput Srbije, u kojima je Sber banka već pokrenula akcije koje liče na prve korake u pravcu prinudne naplate potraživanja, to jest zaplene imovine takvih preduzeća.

U tom pravcu malo je nade da će “kontratužbe” drugih poverilaca kod srpskih sudova sprečiti rusku banku da preuzme imovinu Agrokorovih preduzeća u Srbiji zbog nemogućnosti da naplati oko pola milijarde evra dospelih potraživanja prema ovom posrnulom sistemu. Kako iz Vlade Hrvatske stižu glasovi da će se ove godine ostvariti značajan pad budžetskog deficita i javnog duga, mnogi procenjuju da to zapravo znači da će se za iduću godinu otvoriti prostor da se deo Agrokorovih dubioza preseli u državni javni dug, a deo isfinansira iz državnog budžeta – što je u krajnjoj liniji i glavni cilj lex Agrokora.
Prošle sedmice je u Zagrebu održan i sastanak “Privremenog vjerovničkog vijeća Agrokora”, koje je donelo odluku o delimičnoj isplati dugova prema dobavljačima iz takozvane “skupine B” (uglavnom srednji i mali poverioci). Zanimljivo je da se u ovoj odluci ti dobavljači dele na one koji su prihvatili mehanizam predviđen u lex Agrokoru (1.100 dobavljača), kojima je ovoga puta pušteno oko 400 miliona kuna, i one koji nisu prihvatili famozni formular iz spomenutog zakona (1.326 dobavljača), kojima je plaćeno tek dva miliona kuna. Najgore je što se prvim dobavljačima garantuje isplata 40 odsto potraživanja, dok će ovi drugi morati pare da traže u nagodbi sa Agrokorom, bilo šta to značilo. Uprošćeno, onaj ko bude sarađivao sa hrvatskom državom u spasavanju bar dela Agrokora može računati na 40 odsto svog potraživanja, a one druge čeka mučno i verovatno dugo sudsko natezanje oko svog udela u imovini cele kompanije. Inače, predlog nagodbi sa Agrokorom očekuje se tek polovinom iduće godine i taj finansijski plan važiće za sve poverioce ako ga prihvati 66 odsto poverilaca. To bi trebalo da znači da potpis Sber banke na plan umanjene otplate Agrokorovih dugova ne bi bio relevantan po hrvatskom zakonodavstvu, ali ne i po legislativi drugih država. Simptomatično je da državni upravnik Agrokora Ante Ramljak stalno govori da veruje da će se svi poverioci, iz bilo koje zemlje dolazili, namiriti iz imovine Agrokora, što bi se moglo razumeti da on zapravo misli na neku vrstu stečaja kompanije koji bi se, dakako, nekako drugačije nazvao.

Dakle, Hrvatska ove godine ekonomski deluje kao zemlja u brzom usponu. Međutim, ta slika dobija se pre svega zbog toga što je problem Agrokora zasad pod tepihom. Ideja je, izgleda, da se rešenje te velike ekonomske rane razvlači što duže kako bi se bar deo Agrokorovih dubioza zarušio sam od sebe.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti Vladimir Gligorov: Ime i zamrznuti konflikti

    Ivica Dačić je zapretio da će promeniti zvanično, za Srbiju, ime Makedonije u Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, “kako je zove ceo svet”, kaže on. Ovo drugo nije tačno, ali nije zapravo preterano važno.

  • Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina Vladimir Gligorov: Slobodna trgovina

    Pre 200 godina objavljena su Načela političke ekonomije Davida Rikarda. Savremeni, u smislu današnji, interes je najviše za njegovo zalaganje za slobodnu trgovinu. I uopšte, za njegovu teoriju spoljne trgovine.

  • Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci Dimitrije Boarov: "Naša zemlja" i stranci

    Nakon isprazne rasprave o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u Skupštini Srbije, postavlja se krupno pitanje – zašto ova prilika nije iskorišćena da se doista utvrdi čemu služi prohibicija prometa obradivog zemljišta kojoj će biti izloženi državljani zemalja članica Evropske unije i zašto se baš njima, faktički, u narednih deset godina zabranjuje da učestvuju u neminovnom procesu ukrupnjavanja poseda u zemlji u kojoj prosečan vlasnik ima njivu od samo četiri hektara?

  • Aleksandar Simić: Nekad i sad Aleksandar Simić: Nekad i sad

    Mislim da nisam još pošao ni u osnovnu školu, kada sam prvi put osetio duboku nostalgiju za "dobrim starim vremenima".

  • Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost Vladimir Gligorov: Javni dug, bankrotstvo i održivost

    Šta znači kada se kaže da je država pred bankrotstvom? I kako se to ispoljava? Jedan je slučaj kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.

  • Dimitrije Boarov: Drveni filozofi Dimitrije Boarov: Drveni filozofi

    Konačno stupanje famozne švedske industrije nameštaja Ikea na srpsko tržište, putem otvaranja velike robne kuće u Beogradu protekle sedmice, ponovo je u javnosti pokrenulo pitanje nije li u naše dvorište Vlada Srbije pripustila konkurenta koji će potpuno uništiti domaću drvnu industriju, a posebno onaj njen deo koji proizvodi nameštaj.

  • Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti Dimitrije Boarov: Tabela profitne uspešnosti

    U nekim novinama primetio sam da se u prvih deset kompanija po visini profita, prošle, 2016. godine, u Srbiji probilo Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Vinarija Milovanovic