08.09.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Agrokorovih 40 odsto

Dimitrije Boarov: Agrokorovih 40 odsto
Kad stignete u Istru, ovih dana, učini vam se da je Hrvatska ove godine prebrinula sve ekonomske brige jer je obala i dalje krcata turistima iako već zalazimo u septembar, a vruće leto praktično je bez prekida trajalo još od kraja maja.

Taj turistički uzlet unapredio je stopu rasta bruto domaćeg proizvoda Hrvatske već u drugom kvartalu, kada je ona dostigla očekivani porast od tri odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine. U proteklom junu čak je ostvaren mesečni porast lične potrošnje od 7,8 odsto – rekordan u poslednjih deset godina – što se može objasniti samo ranim zahuktavanjem turističke sezone i povećanim kupovinama gostiju iz inostranstva. Pošto cela sezona deluje kao veoma uspešna, hrvatski ekonomisti smatraju da će se ostvariti ovdašnja vladina procena da će BDP Hrvatske ove godine porasti za oko 3,2 odsto. Uprkos tome što u ovu procenu nisu ušle moguće loše posledice krize Agrokora.

Koliko će slom Agrokora uticati na BDP Hrvatske, pitanje je na koje se nude različiti odgovori. Evropska komisija je zbog tog sloma svoje procene rasta BDP-a Hrvatske u ovoj godini smanjila sa 3,1 na 2,9 odsto. Hrvatska narodna banka, međutim, smatra da će kriza Agrokora odneti oko 0,3 odsto BDP-a. Ekonomisti, na primer Željko Lovrinčević, procenjuju da će se posledice Agrokorovog neuspeha u punoj meri osetiti u BDP-u Hrvatske tek iduće godine, kada će se kroz privredu raširiti gubici Agrokorovih dobavljača. Naročito su u strahu hrvatski dobavljači Agrokorovih delova u drugim državama, pogotovu onim, poput Srbije, u kojima je Sber banka već pokrenula akcije koje liče na prve korake u pravcu prinudne naplate potraživanja, to jest zaplene imovine takvih preduzeća.

U tom pravcu malo je nade da će “kontratužbe” drugih poverilaca kod srpskih sudova sprečiti rusku banku da preuzme imovinu Agrokorovih preduzeća u Srbiji zbog nemogućnosti da naplati oko pola milijarde evra dospelih potraživanja prema ovom posrnulom sistemu. Kako iz Vlade Hrvatske stižu glasovi da će se ove godine ostvariti značajan pad budžetskog deficita i javnog duga, mnogi procenjuju da to zapravo znači da će se za iduću godinu otvoriti prostor da se deo Agrokorovih dubioza preseli u državni javni dug, a deo isfinansira iz državnog budžeta – što je u krajnjoj liniji i glavni cilj lex Agrokora.
Prošle sedmice je u Zagrebu održan i sastanak “Privremenog vjerovničkog vijeća Agrokora”, koje je donelo odluku o delimičnoj isplati dugova prema dobavljačima iz takozvane “skupine B” (uglavnom srednji i mali poverioci). Zanimljivo je da se u ovoj odluci ti dobavljači dele na one koji su prihvatili mehanizam predviđen u lex Agrokoru (1.100 dobavljača), kojima je ovoga puta pušteno oko 400 miliona kuna, i one koji nisu prihvatili famozni formular iz spomenutog zakona (1.326 dobavljača), kojima je plaćeno tek dva miliona kuna. Najgore je što se prvim dobavljačima garantuje isplata 40 odsto potraživanja, dok će ovi drugi morati pare da traže u nagodbi sa Agrokorom, bilo šta to značilo. Uprošćeno, onaj ko bude sarađivao sa hrvatskom državom u spasavanju bar dela Agrokora može računati na 40 odsto svog potraživanja, a one druge čeka mučno i verovatno dugo sudsko natezanje oko svog udela u imovini cele kompanije. Inače, predlog nagodbi sa Agrokorom očekuje se tek polovinom iduće godine i taj finansijski plan važiće za sve poverioce ako ga prihvati 66 odsto poverilaca. To bi trebalo da znači da potpis Sber banke na plan umanjene otplate Agrokorovih dugova ne bi bio relevantan po hrvatskom zakonodavstvu, ali ne i po legislativi drugih država. Simptomatično je da državni upravnik Agrokora Ante Ramljak stalno govori da veruje da će se svi poverioci, iz bilo koje zemlje dolazili, namiriti iz imovine Agrokora, što bi se moglo razumeti da on zapravo misli na neku vrstu stečaja kompanije koji bi se, dakako, nekako drugačije nazvao.

Dakle, Hrvatska ove godine ekonomski deluje kao zemlja u brzom usponu. Međutim, ta slika dobija se pre svega zbog toga što je problem Agrokora zasad pod tepihom. Ideja je, izgleda, da se rešenje te velike ekonomske rane razvlači što duže kako bi se bar deo Agrokorovih dubioza zarušio sam od sebe.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta

    Kao jedini nesporni rezultat američko-francusko-britanskog bombardovanja Sirije može se doživeti okolnost da nije bilo kolateralne štete, koja bi mogla da bude mnogo veća od ciljanog razaranja.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side