23.11.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Politika više stolica

Dimitrije Boarov:  Politika više stolica
U jednom trenutku, kada je pre više sedmica najavljeno da će francuski predsednik Emanuel Makron posetiti Beograd krajem novembra, činilo se da će ta poseta regenerisati “evropsku politiku Srbije”.

A onda je došao Dan primirja i problem s marginalnom stolicom koja je zapala srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću na famoznoj svečanosti ispod Trijumfalne kapije u Parizu. Taj francuski “poklon” antievropskim snagama u Srbiji, začinjen snimcima razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, dobio je ogroman publicitet u našim medijima, ali, što je zanimljivo, malo ko je pokušao da ga smesti u kontekst ćorsokaka u kojem smo se (očekivano) našli sa famoznom “politikom dveju stolica” (ili “politikom više stolica”, da bi se komotno moglo sesti na svaku kada to nama odgovara).

Možda je prerano govoriti o slomu “politike više stolica” i moguće je da je preterano kazati da su bar dve stolice iz tog bioskopa u ozbiljnom kvaru, ali se može ustvrditi da se državno vođstvo sada nalazi na tački kada više nije moguće očekivati da će se na “tenderu za Srbiju” zdušno takmičiti i Evropska unija, i Rusiju, pa i Kina, a možda i SAD. Konkursna borba, ako je takve borbe i bilo, okončana je bez rezultata i potencijalni partneri će sada tražiti direktnu pogodbu, a ne novo takmičenje.

Najgore bi bilo da svetski centri moći procene da je ta pogodba već zaključena s nekim od takmaca, to jest da je “tender” odavno suštinski namešten, pa odustanu od daljih ozbiljnih pregovora. To ćemo, u krajnjoj liniji, moći bolje da procenimo kada budemo videli da li će i koliko “pregovaračkih poglavlja” sa Evropskom unijom biti otvoreno do kraja ove godine. Sa prigodnog skupa na tu temu u Beogradu (iza zatvorenih vrata) protekle sedmice, ništa konkretnije nije procurilo u javnost – a Božić je tako blizu. Posle počinju praznici i u drugim metropolama, a ne samo u Beogradu, pa će sve to ostati da se rešava posle najavljene decembarske posete, za Svetog Nikolu, ruskog predsednika Vladimira Putina, ako već nije prolongirana, to jest otkazana.

“Politika dveju stolica” na međunarodnom planu imala je i ima svoju štetnu projekciju u unutrašnjoj politici preko sve šireg jaza između zakona i društvene prakse. Da bi bilo jasnije o čemu je ovde reč, navešću samo nekoliko primera. Izglasa se zakon o restituciji, pa državna Agencija za restituciju donosi odluke o povratku otetog poljoprivrednog zemljišta vlasnicima i njihovim naslednicima, a državno pravobranilaštvo se na te odluke odmah žali, pa stvar odlazi u mutne vode “upravnih sporova”. Zatim sudovi počnu da odobravaju restituciju, a država nastavlja da se žali, dok državni Republički geodetski zavod rasteže upis novih-starih vlasnika i po godinu i više dana, itd. Dakle, sa jedne strane imamo zakon, a sa druge strane niz državnih institucija koje zdušno rade protiv tog zakona, dok se Vlada čini nevešta.

Ili, imamo zakon o javnim nabavkama, ali svi organi vlasti, uključujući i one najviše, zdušno rade na njegovom izvrgavanju i zaobilaženju. Poslednji problematičan slučaj je navodna nabavka trećeg aviona za službena (i “ostala”) putovanja Vladinih ministara i državnih funkcionera. Prema onome što pišu pojedini beogradski mediji, taj avion će, da bi se izbegla procedura tendera predviđena zakonom o javnim nabavkama, kupiti Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je, prema nekom drugom zakonu, za određene nabavke izuzeto od raspisivanja javnog konkursa, itd. Na stranu priča da će se taj avion navodno kupiti od vlasnika Pinka, istog onog čiju su “slobodu izražavanja” grlato branili svi vladajući državni funkcioneri.

Zoran Đinđić je jednom rekao da treba obustaviti politiku koja u izlog stavlja robu koje nema i neće biti u radnji. Nažalost, takva politika je nastavljena u Srbiji i ona u suštini liči na politiku dveju stolica u međunarodnim odnosima. Kao i u spoljnim, tako i u unutrašnjim odnosima razlika između nominalne i realne politike kad-tad će se obiti o glavu i njenim protagonistima, a ne samo građanstvu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side