23.11.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Politika više stolica

Dimitrije Boarov:  Politika više stolica
U jednom trenutku, kada je pre više sedmica najavljeno da će francuski predsednik Emanuel Makron posetiti Beograd krajem novembra, činilo se da će ta poseta regenerisati “evropsku politiku Srbije”.

A onda je došao Dan primirja i problem s marginalnom stolicom koja je zapala srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću na famoznoj svečanosti ispod Trijumfalne kapije u Parizu. Taj francuski “poklon” antievropskim snagama u Srbiji, začinjen snimcima razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, dobio je ogroman publicitet u našim medijima, ali, što je zanimljivo, malo ko je pokušao da ga smesti u kontekst ćorsokaka u kojem smo se (očekivano) našli sa famoznom “politikom dveju stolica” (ili “politikom više stolica”, da bi se komotno moglo sesti na svaku kada to nama odgovara).

Možda je prerano govoriti o slomu “politike više stolica” i moguće je da je preterano kazati da su bar dve stolice iz tog bioskopa u ozbiljnom kvaru, ali se može ustvrditi da se državno vođstvo sada nalazi na tački kada više nije moguće očekivati da će se na “tenderu za Srbiju” zdušno takmičiti i Evropska unija, i Rusiju, pa i Kina, a možda i SAD. Konkursna borba, ako je takve borbe i bilo, okončana je bez rezultata i potencijalni partneri će sada tražiti direktnu pogodbu, a ne novo takmičenje.

Najgore bi bilo da svetski centri moći procene da je ta pogodba već zaključena s nekim od takmaca, to jest da je “tender” odavno suštinski namešten, pa odustanu od daljih ozbiljnih pregovora. To ćemo, u krajnjoj liniji, moći bolje da procenimo kada budemo videli da li će i koliko “pregovaračkih poglavlja” sa Evropskom unijom biti otvoreno do kraja ove godine. Sa prigodnog skupa na tu temu u Beogradu (iza zatvorenih vrata) protekle sedmice, ništa konkretnije nije procurilo u javnost – a Božić je tako blizu. Posle počinju praznici i u drugim metropolama, a ne samo u Beogradu, pa će sve to ostati da se rešava posle najavljene decembarske posete, za Svetog Nikolu, ruskog predsednika Vladimira Putina, ako već nije prolongirana, to jest otkazana.

“Politika dveju stolica” na međunarodnom planu imala je i ima svoju štetnu projekciju u unutrašnjoj politici preko sve šireg jaza između zakona i društvene prakse. Da bi bilo jasnije o čemu je ovde reč, navešću samo nekoliko primera. Izglasa se zakon o restituciji, pa državna Agencija za restituciju donosi odluke o povratku otetog poljoprivrednog zemljišta vlasnicima i njihovim naslednicima, a državno pravobranilaštvo se na te odluke odmah žali, pa stvar odlazi u mutne vode “upravnih sporova”. Zatim sudovi počnu da odobravaju restituciju, a država nastavlja da se žali, dok državni Republički geodetski zavod rasteže upis novih-starih vlasnika i po godinu i više dana, itd. Dakle, sa jedne strane imamo zakon, a sa druge strane niz državnih institucija koje zdušno rade protiv tog zakona, dok se Vlada čini nevešta.

Ili, imamo zakon o javnim nabavkama, ali svi organi vlasti, uključujući i one najviše, zdušno rade na njegovom izvrgavanju i zaobilaženju. Poslednji problematičan slučaj je navodna nabavka trećeg aviona za službena (i “ostala”) putovanja Vladinih ministara i državnih funkcionera. Prema onome što pišu pojedini beogradski mediji, taj avion će, da bi se izbegla procedura tendera predviđena zakonom o javnim nabavkama, kupiti Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je, prema nekom drugom zakonu, za određene nabavke izuzeto od raspisivanja javnog konkursa, itd. Na stranu priča da će se taj avion navodno kupiti od vlasnika Pinka, istog onog čiju su “slobodu izražavanja” grlato branili svi vladajući državni funkcioneri.

Zoran Đinđić je jednom rekao da treba obustaviti politiku koja u izlog stavlja robu koje nema i neće biti u radnji. Nažalost, takva politika je nastavljena u Srbiji i ona u suštini liči na politiku dveju stolica u međunarodnim odnosima. Kao i u spoljnim, tako i u unutrašnjim odnosima razlika između nominalne i realne politike kad-tad će se obiti o glavu i njenim protagonistima, a ne samo građanstvu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side