23.11.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Politika više stolica

Dimitrije Boarov:  Politika više stolica
U jednom trenutku, kada je pre više sedmica najavljeno da će francuski predsednik Emanuel Makron posetiti Beograd krajem novembra, činilo se da će ta poseta regenerisati “evropsku politiku Srbije”.

A onda je došao Dan primirja i problem s marginalnom stolicom koja je zapala srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću na famoznoj svečanosti ispod Trijumfalne kapije u Parizu. Taj francuski “poklon” antievropskim snagama u Srbiji, začinjen snimcima razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, dobio je ogroman publicitet u našim medijima, ali, što je zanimljivo, malo ko je pokušao da ga smesti u kontekst ćorsokaka u kojem smo se (očekivano) našli sa famoznom “politikom dveju stolica” (ili “politikom više stolica”, da bi se komotno moglo sesti na svaku kada to nama odgovara).

Možda je prerano govoriti o slomu “politike više stolica” i moguće je da je preterano kazati da su bar dve stolice iz tog bioskopa u ozbiljnom kvaru, ali se može ustvrditi da se državno vođstvo sada nalazi na tački kada više nije moguće očekivati da će se na “tenderu za Srbiju” zdušno takmičiti i Evropska unija, i Rusiju, pa i Kina, a možda i SAD. Konkursna borba, ako je takve borbe i bilo, okončana je bez rezultata i potencijalni partneri će sada tražiti direktnu pogodbu, a ne novo takmičenje.

Najgore bi bilo da svetski centri moći procene da je ta pogodba već zaključena s nekim od takmaca, to jest da je “tender” odavno suštinski namešten, pa odustanu od daljih ozbiljnih pregovora. To ćemo, u krajnjoj liniji, moći bolje da procenimo kada budemo videli da li će i koliko “pregovaračkih poglavlja” sa Evropskom unijom biti otvoreno do kraja ove godine. Sa prigodnog skupa na tu temu u Beogradu (iza zatvorenih vrata) protekle sedmice, ništa konkretnije nije procurilo u javnost – a Božić je tako blizu. Posle počinju praznici i u drugim metropolama, a ne samo u Beogradu, pa će sve to ostati da se rešava posle najavljene decembarske posete, za Svetog Nikolu, ruskog predsednika Vladimira Putina, ako već nije prolongirana, to jest otkazana.

“Politika dveju stolica” na međunarodnom planu imala je i ima svoju štetnu projekciju u unutrašnjoj politici preko sve šireg jaza između zakona i društvene prakse. Da bi bilo jasnije o čemu je ovde reč, navešću samo nekoliko primera. Izglasa se zakon o restituciji, pa državna Agencija za restituciju donosi odluke o povratku otetog poljoprivrednog zemljišta vlasnicima i njihovim naslednicima, a državno pravobranilaštvo se na te odluke odmah žali, pa stvar odlazi u mutne vode “upravnih sporova”. Zatim sudovi počnu da odobravaju restituciju, a država nastavlja da se žali, dok državni Republički geodetski zavod rasteže upis novih-starih vlasnika i po godinu i više dana, itd. Dakle, sa jedne strane imamo zakon, a sa druge strane niz državnih institucija koje zdušno rade protiv tog zakona, dok se Vlada čini nevešta.

Ili, imamo zakon o javnim nabavkama, ali svi organi vlasti, uključujući i one najviše, zdušno rade na njegovom izvrgavanju i zaobilaženju. Poslednji problematičan slučaj je navodna nabavka trećeg aviona za službena (i “ostala”) putovanja Vladinih ministara i državnih funkcionera. Prema onome što pišu pojedini beogradski mediji, taj avion će, da bi se izbegla procedura tendera predviđena zakonom o javnim nabavkama, kupiti Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je, prema nekom drugom zakonu, za određene nabavke izuzeto od raspisivanja javnog konkursa, itd. Na stranu priča da će se taj avion navodno kupiti od vlasnika Pinka, istog onog čiju su “slobodu izražavanja” grlato branili svi vladajući državni funkcioneri.

Zoran Đinđić je jednom rekao da treba obustaviti politiku koja u izlog stavlja robu koje nema i neće biti u radnji. Nažalost, takva politika je nastavljena u Srbiji i ona u suštini liči na politiku dveju stolica u međunarodnim odnosima. Kao i u spoljnim, tako i u unutrašnjim odnosima razlika između nominalne i realne politike kad-tad će se obiti o glavu i njenim protagonistima, a ne samo građanstvu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

  • Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni

    Prema istraživanjima javnog mnjenja Balkan Barometar, građani Bosne i Hercegovine su najnezadovoljniji na Balkanu i imaju negativna očekivanja.

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side