Dimitrije Boarov: Hlađenje pejzaža
24.06.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Hlađenje pejzaža

Dimitrije Boarov:  Hlađenje pejzaža
Taman se, posle posete kineskog predsednika Sija Đinpinga i ljubazno opuštenog pristupa pregovorima u Beogradu šefa Misije MMF-a Džejmsa Rufa, učinilo da Srbija može malo da odahne i da sa nešto veselja pogleda u ekonomsku budućnost, kad je nekako “iz vedra neba” stigla sumorna konferencija za štampu Fiskalnog saveta Srbije (20. juna), na kojoj je Pavle Petrović izjavio da je za budžetske uštede i ozdravljenje srpskih javnih finansija najvažnije da plate budu zamrznute i u 2017. godini, dok penzije treba da budu zamrznute i u 2017. i u 2018. godini.

Na sve to, Pavle Petrović je dodao da se tek 2025. godine može očekivati da javni dug Srbije padne ispod 60 odsto, što bi bio realni znak finansijskog ozdravljenja, ali da bi se to postiglo potrebne su nove velike uštede jer trajno smanjenje državne potrošnje od oko milijardu evra u proteklih godinu dana – nije dovoljno.

Prema Petrovićevom mišljenju, za ozdravljenje javnih finansija u srednjem roku neophodno je da učešće deficita budžeta padne na 0,5 odsto BDP-a do kraja 2019. godine i tim tempom bi se smanjivao javni dug za oko 2,5 odsto BDP-a godišnje. Po njegovim rečima, osnovni cilj smanjenja deficita na 0,5 odsto BDP-a jeste to što se tako smanjuju i ogromna izdavanja za kamate, koja su sada 3,5 odsto BDP-a, što iznosi oko 1,2 milijarde evra godišnje.

Iznoseći ove procene uoči završetka zvaničnih razgovora srpske delegacije, na čelu sa guvernerkom NBS Jorgovankom Tabaković, sa Misijom MMF-a u Beogradu, Petrović je zapravo indirektno objasnio o čemu se tokom ovog susreta pregovaralo i na osnovu kojih je podataka Džejms Ruf izneo poznati stav da zamrzavanje penzija i plata mora ostati na delu do kraja aranžmana Srbije sa MMF-om.

Praktično pesimistična procena Pavla Petrovića o izgledima Srbije na ekonomskom planu u narednoj dekadi sigurno je izvedena matematički korektno, ali se ponovo postavlja pitanje nije li “osnovni ekser” na kojem vise sve prognoze Fiskalnog saveta u pogledu fiskalne konsolidacije – da Srbija mora smanjiti učešće javnog duga ispod 60 odsto BDP-a (ranije ispod 45 odsto) – ipak ukucan suviše teorijski konzervativno i defanzivno. Iako na tom planu važi generalno pravilo da učešće javnog duga u razvijenim zemljama može čak i prevazilaziti godišnji BDP, a da kod nerazvijenih zemalja javni dug mora biti manji od polovine godišnjeg BDP-a da bi i jedni i drugi održavali nivo međunarodne kreditne sposobnosti, mislim da je poslednja praksa Evropske centralne banke pokazala da se državne finansije ne oslanjaju samo na realne novčane bilanse već i na neku “dinamiku” tih računa, pa i na “projekcije oporavka” u koje se načelno veruje uz pomoć političkih odluka.

Uzmimo i spomenuti primer od 1,2 milijarde evra koje Srbija godišnje mora da obezbedi za kamate na pozajmice za zajazivanje budžetskog deficita, što iznosi spomenutih 3,5 odsto BDP-a. Po klasičnom shvatanju to je “bačen novac”, mada se može diskutovati o tome da li bi bez te “preterane” državne potrošnje – recesione tendencije i političke tenzije u Srbiji izazvale i veće štete nego što izaziva spomenuti trošak za kamate. Mada je obično pogrešno i opasno upoređivati državne i privatne finansije, usuđujem se da ustvrdim da bi svaki prosečan građanin Srbije oberučke prihvatio da 3,5 odsto cele “novostvorene vrednosti” koju ostvari tokom godine hronično daje poveriocima – samo da mu porodica ne ostane gladna, da deca mogu da se školuju i zapošljavaju, da mu se državni šefovi ne stide zbog siromaštva na svetskim sahranama i svadbama, da mu država vodi velesvetsku diplomatsku politiku, itd.

Dakle, Fiskalni savet trenutno s razlogom “hladi pejzaž” naše ekonomske budućnosti, ne računajući na neka brza ekonomska čuda. No, valjalo bi razmišljati i o putu i vremenu “posle MMF-a”, ako dotle stignemo.

 

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Kurs i dug Vladimir Gligorov: Kurs i dug

    Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

  • Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje Dimitrije Boarov: Privremeno ulepšavanje

    Čadež je nedavno rekao: “Tu smo – gde smo i moramo da radimo zajedno, privrede su nam povezane više nego što ljudi znaju, što mogu i da pretpostave i što političari ne razumeju.” Ne znam zašto se u poslednjim spekulacijama o budućem premijeru Srbije Čadež više ne spominje, ali sada mogu da pretpostavim zašto je tako.

  • Vladimir Gligorov: Plate Vladimir Gligorov: Plate

    Udvostručiti plate u evrima za, recimo, pet godina veoma je teško ostvarljivo.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska Vladimir Gligorov: Srbija i Hrvatska

    U poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.

  • Momčilo Pantelić: Red nereda Momčilo Pantelić: Red nereda

    “Ne mogu da dišem” nije samo preklinjanje teško obolelih nego i – povodom policijskog davljenja uhapšenog u Mineapolisu – poklič sve većeg broja ljudi koje sistemi guše nepravdom i ostalim nepočinstvima.

  • Dimitrije Boarov: Posle izbora Dimitrije Boarov: Posle izbora

    Ima mišljenja da predstojeći izbori ništa neće promeniti i da su oni samo predigra za predsedničke izbore u Srbiji za dve godine. To bi značilo da niko i ne razmišlja da rešava probleme države posle parlamentarnih i lokalnih izbora nego se uvek razmišlja samo o očuvanju vlasti odavde do večnosti. To će jednog trenutka dosaditi i građanima Srbije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side