03.11.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Fond kao savetnik?

Dimitrije Boarov:  Fond kao savetnik?
Prošle sedmice, uoči povratka Misije MMF-a u Beograd radi poslednje revizije standby aranžmana Srbije sa ovom institucijom, aranžmana zaključenog “iz predostrožnosti” 2015. godine, ministar finansija Dušan Vujović je izjavio da ćemo posle 7. novembra, kada ekipa Džejmsa Rufa bude dala zaključnu ocenu o tome šta je Srbija učinila, a šta nije u protekle tri godine, “imati više odgovora na pitanje da li će biti novog aranžmana s MMF-om”.

On je tome dodao da od proteklog leta MMF ima na raspolaganju novi instrument, Policy coordination instrument (PCI), koji ne podrazumeva nikakvo povlačenje novca ili postojanje garancije da se on može povući nego se preko njega pružaju savetodavne usluge i stručna pomoć. Elem, taj instrument nema direktnu kontrolnu ulogu, što bi odgovaralo Srbiji u narednom razdoblju. Na kraju, Vujović je rekao da će, čak i ako ne bude korišćen ovaj kanal saradnje sa MMF-om, biti nastavljene diskusije sa njegovim predstavnicima u okviru “kvalitetne saradnje” koja postoji. Jer, kako mu se na kraju omaklo, “potreban je pritisak da bismo sproveli reforme” (Dnevnik, 25. oktobar).

Na osnovu ovih nekoliko rečenica (koje prenosimo “iz druge ruke”) ne bi bilo korektno suditi o tome šta sam ministar Vujović zvanično predlaže Vladi Srbije, mada se čini da on misli da bi nam spomenuti PCI instrument najbolje odgovarao za dalju komunikaciju sa MMF-om. Međutim, pošto on nije “vlastan” da sam donosi takvu odluku, razumljiva je i njegova opreznost u pogledu oblika buduće saradnje. Poenta je u njegovoj implicitnoj oceni da je bilo kakvo učešće MMF-a pri koncipiranju buduće domaće ekonomske politike poželjno jer je “pritisak MMF-a” potreban za sprovođenje reformi.

Dakako, taj pritisak je najblaži kada dolazi u obliku stručnih saveta, ali i saveti ponekad imaju značajnu težinu ukoliko strani finansijeri Srbije i investitori budu mogli baš od MMF-a da čuju da li se kod nas njegovi saveti prihvataju ili ne prihvataju. Zbog toga je i u vrhovima naše političke superstrukture primetan ambivalentan odnos prema MMF-u (a da o “narodskim” strankama i vladinim tabloidima i ne govorimo). Ta većinska grupacija političkih snaga bi se, jednostavno rečeno, najradije otarasila MMF-a jednom za svagda.

No, produženje institucionalizovanog konsultovanja Srbije sa MMF-om ima ne samo inostranu već i domaću značajnu dimenziju. Ako neizbežne političke svađe vlasti i opozicije oko MMF-a ostavimo po strani, opet vidimo da nam iskustvo govori da je svaki dolazak misije Fonda u zemlju širio i krug i broj ekonomskih informacija koje su dospevale u našu javnost i provocirao kakve-takve diskusije o tekućoj privrednoj politici. Da nije tih poseta MMF-a Beogradu, možda bi već potpuno utihnula i svaka kritička reč o Vladinim ekonomskim potezima, naročito ona koja bi dolazila od ekonomskih “analitičara” koji su, kako već znaju i vrapci, prema predsedniku Vučiću – uglavnom “lažovi koji lažu svaki dan”.

Neko će reći da nabrojani “argumenti” u prilog nastavku saradnje Srbije sa MMF-om nisu naročito bitni kada se uporede sa “fražilnošću” naše finansijske konsolidacije i sa neizvesnostima s kojima se suočavaju privrede država-članica Evropske unije – od kojih u najvećoj meri zavisi i tempo ekonomskog rasta u Srbiji. Jer ako naiđe “bombardovanje” Srbije kamatama, a ne jeftinim novcem, MMF kišobran će nam i te kako nedostajati. Pa ni to niko da objasni, kao što su na unutrašnjoj sceni bez oficijelnog objašnjenja mnoge svetske privredne pojave. Na primer, evo odluke Evropske centralne banke (od 26. oktobra) da će iduće godine nastaviti, ali “prepolovljenu” politiku “kvantitativnog monetarnog labavljenja”, to jest svakomesečnu emisiju od oko 30 milijardi evra (počelo se u proleće 2015. godine sa oko 80, pa je spušteno na 60 milijardi) radi podrške investicijama i rastu evrozone.

Da li smo povodom ove odluke (kao i mnogih drugih) u našim novinama i na našim ekranima mogli videti ili čuti nekog eksperta iz Narodne banke Srbije, ili iz Ministarstva finansija, ili iz Ministarstva trgovine, da nam kažu da li i kako one tangiraju srpsku ekonomiju i da prognoziraju razvoj privrednih prilika u Evropi? Nismo. Sve je uži krug onih koji su ovlašćeni da bilo šta realistično kažu o našoj ekonomskoj budućnosti, a povećava se broj onih kojima ta budućnost deluje kao rajska dolina.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

  • Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu Dimitrije Boarov: Oprezan pogled u novu godinu

    Čudno je to da i porast i pad cena nafte na svetskom tržištu uvek izazivaju zabrinutost. Kad cene rastu, uvoznici moraju da računaju na veće energetske troškove. Kad cene naglo padaju, to obično znači da se očekuje usporavanje svetske privredne konjunkture, pa će većina zemalja uvoznica ono što dobije na sniženju troškova za naftu izgubiti na smanjenju izvoznih prihoda (obično su gubici od recesije i veći).

  • Dimitrije Boarov: Budžet za 2019. Dimitrije Boarov: Budžet za 2019.

    Iako predlog budžeta Srbije za iduću godinu još nije usvojen u Vladi i, dakako, još nije poznat ni poslanicima Narodne skupštine, oni koji imaju informacije o njegovoj pripremi u Ministarstvu finansija, na osnovu sporadičnih vesti o projekcijama plata i investicija za 2019. godinu, već govore o njegovom “razvojnom” usmerenju.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side