03.11.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Fond kao savetnik?

Dimitrije Boarov:  Fond kao savetnik?
Prošle sedmice, uoči povratka Misije MMF-a u Beograd radi poslednje revizije standby aranžmana Srbije sa ovom institucijom, aranžmana zaključenog “iz predostrožnosti” 2015. godine, ministar finansija Dušan Vujović je izjavio da ćemo posle 7. novembra, kada ekipa Džejmsa Rufa bude dala zaključnu ocenu o tome šta je Srbija učinila, a šta nije u protekle tri godine, “imati više odgovora na pitanje da li će biti novog aranžmana s MMF-om”.

On je tome dodao da od proteklog leta MMF ima na raspolaganju novi instrument, Policy coordination instrument (PCI), koji ne podrazumeva nikakvo povlačenje novca ili postojanje garancije da se on može povući nego se preko njega pružaju savetodavne usluge i stručna pomoć. Elem, taj instrument nema direktnu kontrolnu ulogu, što bi odgovaralo Srbiji u narednom razdoblju. Na kraju, Vujović je rekao da će, čak i ako ne bude korišćen ovaj kanal saradnje sa MMF-om, biti nastavljene diskusije sa njegovim predstavnicima u okviru “kvalitetne saradnje” koja postoji. Jer, kako mu se na kraju omaklo, “potreban je pritisak da bismo sproveli reforme” (Dnevnik, 25. oktobar).

Na osnovu ovih nekoliko rečenica (koje prenosimo “iz druge ruke”) ne bi bilo korektno suditi o tome šta sam ministar Vujović zvanično predlaže Vladi Srbije, mada se čini da on misli da bi nam spomenuti PCI instrument najbolje odgovarao za dalju komunikaciju sa MMF-om. Međutim, pošto on nije “vlastan” da sam donosi takvu odluku, razumljiva je i njegova opreznost u pogledu oblika buduće saradnje. Poenta je u njegovoj implicitnoj oceni da je bilo kakvo učešće MMF-a pri koncipiranju buduće domaće ekonomske politike poželjno jer je “pritisak MMF-a” potreban za sprovođenje reformi.

Dakako, taj pritisak je najblaži kada dolazi u obliku stručnih saveta, ali i saveti ponekad imaju značajnu težinu ukoliko strani finansijeri Srbije i investitori budu mogli baš od MMF-a da čuju da li se kod nas njegovi saveti prihvataju ili ne prihvataju. Zbog toga je i u vrhovima naše političke superstrukture primetan ambivalentan odnos prema MMF-u (a da o “narodskim” strankama i vladinim tabloidima i ne govorimo). Ta većinska grupacija političkih snaga bi se, jednostavno rečeno, najradije otarasila MMF-a jednom za svagda.

No, produženje institucionalizovanog konsultovanja Srbije sa MMF-om ima ne samo inostranu već i domaću značajnu dimenziju. Ako neizbežne političke svađe vlasti i opozicije oko MMF-a ostavimo po strani, opet vidimo da nam iskustvo govori da je svaki dolazak misije Fonda u zemlju širio i krug i broj ekonomskih informacija koje su dospevale u našu javnost i provocirao kakve-takve diskusije o tekućoj privrednoj politici. Da nije tih poseta MMF-a Beogradu, možda bi već potpuno utihnula i svaka kritička reč o Vladinim ekonomskim potezima, naročito ona koja bi dolazila od ekonomskih “analitičara” koji su, kako već znaju i vrapci, prema predsedniku Vučiću – uglavnom “lažovi koji lažu svaki dan”.

Neko će reći da nabrojani “argumenti” u prilog nastavku saradnje Srbije sa MMF-om nisu naročito bitni kada se uporede sa “fražilnošću” naše finansijske konsolidacije i sa neizvesnostima s kojima se suočavaju privrede država-članica Evropske unije – od kojih u najvećoj meri zavisi i tempo ekonomskog rasta u Srbiji. Jer ako naiđe “bombardovanje” Srbije kamatama, a ne jeftinim novcem, MMF kišobran će nam i te kako nedostajati. Pa ni to niko da objasni, kao što su na unutrašnjoj sceni bez oficijelnog objašnjenja mnoge svetske privredne pojave. Na primer, evo odluke Evropske centralne banke (od 26. oktobra) da će iduće godine nastaviti, ali “prepolovljenu” politiku “kvantitativnog monetarnog labavljenja”, to jest svakomesečnu emisiju od oko 30 milijardi evra (počelo se u proleće 2015. godine sa oko 80, pa je spušteno na 60 milijardi) radi podrške investicijama i rastu evrozone.

Da li smo povodom ove odluke (kao i mnogih drugih) u našim novinama i na našim ekranima mogli videti ili čuti nekog eksperta iz Narodne banke Srbije, ili iz Ministarstva finansija, ili iz Ministarstva trgovine, da nam kažu da li i kako one tangiraju srpsku ekonomiju i da prognoziraju razvoj privrednih prilika u Evropi? Nismo. Sve je uži krug onih koji su ovlašćeni da bilo šta realistično kažu o našoj ekonomskoj budućnosti, a povećava se broj onih kojima ta budućnost deluje kao rajska dolina.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side