28.11.2018 Beograd

Andrej Zarević: Zatezanje

Andrej Zarević: Zatezanje
Dva entiteta u latentnom višegodišnjem sukobu koji opterećuju ne samo njihove odnose već i odnose u Evropi i, naposletku, odnose velikih sila, imaju velike mogućnosti da svima zakomplikuju život praktično ni iz čega, a da se pri tome njihovim žiteljima život nikako ne promeni nabolje.

Posebno ako zaduženi da te živote poboljšaju ne rade na tome. Kako se bez poštovanja i želje za međunarodnom saradnjom dolazi do nestabilnosti, tenzija i otvorenog sukoba, moglo se videti pre nekoliko dana. I to ne u našem slučaju s Kosovom, taksama, učlanjenjima i priznanjima već na većoj i opasnijoj sceni – između Ukrajine i Rusije.

Ukrajina tvrdi da su tri broda njene ratne mornarice plovila prema lukama u Azovskom moru kroz Kerčki moreuz, jedini morski put do istoka Ukrajine, na kojem je Rusija izgradila most s ciljem da poveže anektirani Krim sa ostatkom svoje teritorije. Ukrajina tvrdi da je sve radila po propisima i da je obavestila ruske vlasti o prolasku svojih brodova, pozivajući se na sporazum iz 2003. o neometanom pristupu Kerčkom moreuzu i Azovskom moru. Rusija, sa svoje strane, tvrdi da su tri ukrajinska vojna broda prekršila više članova Konvencije UN o morskom pravu i da su presekla granicu Rusije. Ukrajinski brodovi su, prema ruskoj verziji, ušli u privremeno zatvorene vode Rusije i izvodili opasne manevre, ne reagujući na zahteve ruskih brodova koji su ih pratili da se zaustave. Potom su ruske snage pucale, zarobile ukrajinske brodove i članove posade.

Zapadni komentatori tvrde da je međunarodno pravo na strani Ukrajine, ali isto tako i da Rusiji neće pasti na pamet da prizna da je išta prekršila. Rusija i njene pristalice optužuju Kijev za kršenje međunarodnog prava i provokacije. Skoro da je potpuno nevažno ko je tu u pravu jer su svi odavno odabrali strane i teško da će ih nešto uveriti da se predomisle. Incident bi uskoro mogao biti samo jedan u nizu događaja u rusko-ukrajinskim odnosima koji pokazuju koliko je teško doći do saglasnosti kada je poverenje izgubljeno – šta se dešava kada se silom rešavaju odnosi među susedima.

Još jedna lekcija poslednje ukrajinsko-ruske krize došla je direktno iz Kijeva – kako je lako zloupotrebiti situaciju za neku korist, političku ili kakvu drugu. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko predložio je da Ukrajina uvede ratno stanje, što je parlament prihvatio. Na takav korak Kijev se nije odlučio ni u vreme najžešćih borbi na istoku Ukrajine, ni kada je Rusija silom pripojila Krim. Ali jeste sada. Četiri meseca pred predsedničke izbore. Čak i sa smanjenim rokom ratnog stanja – 30 umesto 60 dana i samo u oblastima blizu Rusije, da se kao ne ugroze predsednički izbori za četiri meseca. I da ne dođe do smanjenja građanskih prava, naoko oštra Porošenkova reakcija mogla bi da mu donese glasove. Kad već četiri godine ništa nije uradio, na primer, na smanjenju korupcije, koja je među evropskim zemljama jedino veća u Rusiji, prema međunarodnim organizacijama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side