28.11.2018 Beograd

Andrej Zarević: Zatezanje

Andrej Zarević: Zatezanje
Dva entiteta u latentnom višegodišnjem sukobu koji opterećuju ne samo njihove odnose već i odnose u Evropi i, naposletku, odnose velikih sila, imaju velike mogućnosti da svima zakomplikuju život praktično ni iz čega, a da se pri tome njihovim žiteljima život nikako ne promeni nabolje.

Posebno ako zaduženi da te živote poboljšaju ne rade na tome. Kako se bez poštovanja i želje za međunarodnom saradnjom dolazi do nestabilnosti, tenzija i otvorenog sukoba, moglo se videti pre nekoliko dana. I to ne u našem slučaju s Kosovom, taksama, učlanjenjima i priznanjima već na većoj i opasnijoj sceni – između Ukrajine i Rusije.

Ukrajina tvrdi da su tri broda njene ratne mornarice plovila prema lukama u Azovskom moru kroz Kerčki moreuz, jedini morski put do istoka Ukrajine, na kojem je Rusija izgradila most s ciljem da poveže anektirani Krim sa ostatkom svoje teritorije. Ukrajina tvrdi da je sve radila po propisima i da je obavestila ruske vlasti o prolasku svojih brodova, pozivajući se na sporazum iz 2003. o neometanom pristupu Kerčkom moreuzu i Azovskom moru. Rusija, sa svoje strane, tvrdi da su tri ukrajinska vojna broda prekršila više članova Konvencije UN o morskom pravu i da su presekla granicu Rusije. Ukrajinski brodovi su, prema ruskoj verziji, ušli u privremeno zatvorene vode Rusije i izvodili opasne manevre, ne reagujući na zahteve ruskih brodova koji su ih pratili da se zaustave. Potom su ruske snage pucale, zarobile ukrajinske brodove i članove posade.

Zapadni komentatori tvrde da je međunarodno pravo na strani Ukrajine, ali isto tako i da Rusiji neće pasti na pamet da prizna da je išta prekršila. Rusija i njene pristalice optužuju Kijev za kršenje međunarodnog prava i provokacije. Skoro da je potpuno nevažno ko je tu u pravu jer su svi odavno odabrali strane i teško da će ih nešto uveriti da se predomisle. Incident bi uskoro mogao biti samo jedan u nizu događaja u rusko-ukrajinskim odnosima koji pokazuju koliko je teško doći do saglasnosti kada je poverenje izgubljeno – šta se dešava kada se silom rešavaju odnosi među susedima.

Još jedna lekcija poslednje ukrajinsko-ruske krize došla je direktno iz Kijeva – kako je lako zloupotrebiti situaciju za neku korist, političku ili kakvu drugu. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko predložio je da Ukrajina uvede ratno stanje, što je parlament prihvatio. Na takav korak Kijev se nije odlučio ni u vreme najžešćih borbi na istoku Ukrajine, ni kada je Rusija silom pripojila Krim. Ali jeste sada. Četiri meseca pred predsedničke izbore. Čak i sa smanjenim rokom ratnog stanja – 30 umesto 60 dana i samo u oblastima blizu Rusije, da se kao ne ugroze predsednički izbori za četiri meseca. I da ne dođe do smanjenja građanskih prava, naoko oštra Porošenkova reakcija mogla bi da mu donese glasove. Kad već četiri godine ništa nije uradio, na primer, na smanjenju korupcije, koja je među evropskim zemljama jedino veća u Rusiji, prema međunarodnim organizacijama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Momčilo Pantelić: Nervoze Momčilo Pantelić: Nervoze

    Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side