28.11.2018 Beograd

Andrej Zarević: Zatezanje

Andrej Zarević: Zatezanje
Dva entiteta u latentnom višegodišnjem sukobu koji opterećuju ne samo njihove odnose već i odnose u Evropi i, naposletku, odnose velikih sila, imaju velike mogućnosti da svima zakomplikuju život praktično ni iz čega, a da se pri tome njihovim žiteljima život nikako ne promeni nabolje.

Posebno ako zaduženi da te živote poboljšaju ne rade na tome. Kako se bez poštovanja i želje za međunarodnom saradnjom dolazi do nestabilnosti, tenzija i otvorenog sukoba, moglo se videti pre nekoliko dana. I to ne u našem slučaju s Kosovom, taksama, učlanjenjima i priznanjima već na većoj i opasnijoj sceni – između Ukrajine i Rusije.

Ukrajina tvrdi da su tri broda njene ratne mornarice plovila prema lukama u Azovskom moru kroz Kerčki moreuz, jedini morski put do istoka Ukrajine, na kojem je Rusija izgradila most s ciljem da poveže anektirani Krim sa ostatkom svoje teritorije. Ukrajina tvrdi da je sve radila po propisima i da je obavestila ruske vlasti o prolasku svojih brodova, pozivajući se na sporazum iz 2003. o neometanom pristupu Kerčkom moreuzu i Azovskom moru. Rusija, sa svoje strane, tvrdi da su tri ukrajinska vojna broda prekršila više članova Konvencije UN o morskom pravu i da su presekla granicu Rusije. Ukrajinski brodovi su, prema ruskoj verziji, ušli u privremeno zatvorene vode Rusije i izvodili opasne manevre, ne reagujući na zahteve ruskih brodova koji su ih pratili da se zaustave. Potom su ruske snage pucale, zarobile ukrajinske brodove i članove posade.

Zapadni komentatori tvrde da je međunarodno pravo na strani Ukrajine, ali isto tako i da Rusiji neće pasti na pamet da prizna da je išta prekršila. Rusija i njene pristalice optužuju Kijev za kršenje međunarodnog prava i provokacije. Skoro da je potpuno nevažno ko je tu u pravu jer su svi odavno odabrali strane i teško da će ih nešto uveriti da se predomisle. Incident bi uskoro mogao biti samo jedan u nizu događaja u rusko-ukrajinskim odnosima koji pokazuju koliko je teško doći do saglasnosti kada je poverenje izgubljeno – šta se dešava kada se silom rešavaju odnosi među susedima.

Još jedna lekcija poslednje ukrajinsko-ruske krize došla je direktno iz Kijeva – kako je lako zloupotrebiti situaciju za neku korist, političku ili kakvu drugu. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko predložio je da Ukrajina uvede ratno stanje, što je parlament prihvatio. Na takav korak Kijev se nije odlučio ni u vreme najžešćih borbi na istoku Ukrajine, ni kada je Rusija silom pripojila Krim. Ali jeste sada. Četiri meseca pred predsedničke izbore. Čak i sa smanjenim rokom ratnog stanja – 30 umesto 60 dana i samo u oblastima blizu Rusije, da se kao ne ugroze predsednički izbori za četiri meseca. I da ne dođe do smanjenja građanskih prava, naoko oštra Porošenkova reakcija mogla bi da mu donese glasove. Kad već četiri godine ništa nije uradio, na primer, na smanjenju korupcije, koja je među evropskim zemljama jedino veća u Rusiji, prema međunarodnim organizacijama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

  • Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni

    Prema istraživanjima javnog mnjenja Balkan Barometar, građani Bosne i Hercegovine su najnezadovoljniji na Balkanu i imaju negativna očekivanja.

  • Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka Dimitrije Boarov: Priča iz komšiluka

    Pre nekoliko dana Vlada Hrvatske objavila je da će otkupiti 450 miliona kuna dugova petrohemijske fabrike u Kutini (veštačko đubrivo), te da će to biti prvi korak u prodaji ove firme INI i Prvom plinarskom društvu iz Vukovara (čiji je vlasnik Pavao Vujnovac iz Osijeka). Ovaj posao imaće formu dokapitalizacije, za čega će INA i PPG, kao budući većinski vlasnici, izdvojiti po 150 miliona kuna, dok će preostali deo finansijske infuzije Kutini obezbediti JANAF i još neki državni fondovi.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side