28.11.2018 Beograd

Andrej Zarević: Zatezanje

Andrej Zarević: Zatezanje
Dva entiteta u latentnom višegodišnjem sukobu koji opterećuju ne samo njihove odnose već i odnose u Evropi i, naposletku, odnose velikih sila, imaju velike mogućnosti da svima zakomplikuju život praktično ni iz čega, a da se pri tome njihovim žiteljima život nikako ne promeni nabolje.

Posebno ako zaduženi da te živote poboljšaju ne rade na tome. Kako se bez poštovanja i želje za međunarodnom saradnjom dolazi do nestabilnosti, tenzija i otvorenog sukoba, moglo se videti pre nekoliko dana. I to ne u našem slučaju s Kosovom, taksama, učlanjenjima i priznanjima već na većoj i opasnijoj sceni – između Ukrajine i Rusije.

Ukrajina tvrdi da su tri broda njene ratne mornarice plovila prema lukama u Azovskom moru kroz Kerčki moreuz, jedini morski put do istoka Ukrajine, na kojem je Rusija izgradila most s ciljem da poveže anektirani Krim sa ostatkom svoje teritorije. Ukrajina tvrdi da je sve radila po propisima i da je obavestila ruske vlasti o prolasku svojih brodova, pozivajući se na sporazum iz 2003. o neometanom pristupu Kerčkom moreuzu i Azovskom moru. Rusija, sa svoje strane, tvrdi da su tri ukrajinska vojna broda prekršila više članova Konvencije UN o morskom pravu i da su presekla granicu Rusije. Ukrajinski brodovi su, prema ruskoj verziji, ušli u privremeno zatvorene vode Rusije i izvodili opasne manevre, ne reagujući na zahteve ruskih brodova koji su ih pratili da se zaustave. Potom su ruske snage pucale, zarobile ukrajinske brodove i članove posade.

Zapadni komentatori tvrde da je međunarodno pravo na strani Ukrajine, ali isto tako i da Rusiji neće pasti na pamet da prizna da je išta prekršila. Rusija i njene pristalice optužuju Kijev za kršenje međunarodnog prava i provokacije. Skoro da je potpuno nevažno ko je tu u pravu jer su svi odavno odabrali strane i teško da će ih nešto uveriti da se predomisle. Incident bi uskoro mogao biti samo jedan u nizu događaja u rusko-ukrajinskim odnosima koji pokazuju koliko je teško doći do saglasnosti kada je poverenje izgubljeno – šta se dešava kada se silom rešavaju odnosi među susedima.

Još jedna lekcija poslednje ukrajinsko-ruske krize došla je direktno iz Kijeva – kako je lako zloupotrebiti situaciju za neku korist, političku ili kakvu drugu. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko predložio je da Ukrajina uvede ratno stanje, što je parlament prihvatio. Na takav korak Kijev se nije odlučio ni u vreme najžešćih borbi na istoku Ukrajine, ni kada je Rusija silom pripojila Krim. Ali jeste sada. Četiri meseca pred predsedničke izbore. Čak i sa smanjenim rokom ratnog stanja – 30 umesto 60 dana i samo u oblastima blizu Rusije, da se kao ne ugroze predsednički izbori za četiri meseca. I da ne dođe do smanjenja građanskih prava, naoko oštra Porošenkova reakcija mogla bi da mu donese glasove. Kad već četiri godine ništa nije uradio, na primer, na smanjenju korupcije, koja je među evropskim zemljama jedino veća u Rusiji, prema međunarodnim organizacijama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side