19.12.2018 Beograd

Andrej Zarević: Protesti

Andrej Zarević: Protesti
U vreme podvlačenja crte šta se se uradilo i dogodilo prethodne godine, u pojedinim evropskim prestonicama izlilo se nezadovoljstvo građana.

Po uticaju i brojnosti svakako prednjače protesti Žutih prsluka u Francuskoj, ali nisu zanemarivi ni protesti u Budimpešti i Beogradu, koji dele neke sličnosti s francuskim. Tu je i veliki protest u Beču, gde se 17.000 ljudi okupilo na godišnjicu formiranja vladajuće koalicije Austrijske narodne partije i Slobodarske partije Austrije.

Svako, naravno, vodi svoju bitku, ali proteste u Francuskoj, Mađarskoj i Srbiji povezuje to što okupljaju širok ideološki spektar. Dok su u Francuskoj to uglavnom neformalni pokret s podrškom krajnje levice i krajnje desnice, predvodnici protesta u Mađarskoj i Srbiji su institucionalne političke partije, od krajnje levice preko centra do krajnje desnice.

Francuski demonstranti su izvojevali kakvu-takvu pobedu – vlada predsednika Emanuela Makrona povukla je sporne mere koje su izazvale demonstracije. Povučeno je najavljeno povećanje poreza na fosilna goriva, dok je Makron ispunio i neke od naknadnih zahteva, poput povećanja minimalne plate za 100 evra, ukidanja poreza na prekovremeni rad i na male penzije, kao i neoporezovanje bonusa. Francuski predsednik ipak nije ispunio sve zahteve, među kojima je i da podnese ostavku. Žuti prsluci su prošlog vikenda održali i peti protest, mada je on po brojnosti učesnika, povređenima i privedenima bio znatno manji nego raniji.

U Mađarskoj se zbog spornog zakona o radu pod vođstvom opozicije s levice, centra i ekstremnodesničarskog Jobika skoro nedelju dana održavaju protesti. Promenama zakona, koje kritičari nazivaju “ropskim”, podignut je dozvoljen prekovremeni rad sa 250 na 400 sati godišnje, dok je poslodavcima omogućeno da naknade za prekovremeni rad isplate posle tri godine. I pored više od 15.000 ljudi koji su izašli na ciču zimu, premijer Viktor Orban izgleda da nema nikakvu nameru da odustane od promena koje prevashodno treba da zadovolje poslodavce.

Isto tako, i predsednik Srbije tvrdi da opozicija može da nastavi da protestuje koliko god hoće. Kako je rekao u Guči u četvrtak 13. decembra: “Možete da vršite pritisak koliko hoćete, 100 miliona da vas se skupi, ja pod pritiskom neću da popuštam, ali ću vam dati izbore.” Drugom prilikom je rekao da neće, kao Makron, da podlegne “pritisku ulice”, opozicije koja je krala i razorila državu.

Nezgoda u analogiji s Makronom jeste što ni francuski predsednik isprva nije pokazivao nameru da odustane od svojih mera i uzdao se da će snage reda držati situaciju pod kontrolom. Posle je prvo morao da odustane od spornih mera, da bi onda bio prisiljen da ispuni i naknadne zahteve. Intenzitet protesta zasad je smanjen, možda i zbog Makronovog popuštanja. Ali francuski predsednik je iz svega toga izašao s dubokim ožiljcima u rejtingu – poslednje ankete pokazuju da ga podržava tek oko petine Francuza.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike

    Nije jednostavno pisati o ekonomskim tokovima u zemlji u kojoj su svi državni (pa i oni vojni) i društveni resursi upregnuti u neprestanu političku bitku za vlast i gde buka sa uličnih mitinga gura privredne vesti na marginu javnog života.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side