19.06.2018 Beograd

Andrej Zarević: Problem migranata opet trese evropsko jedinstvo

Andrej Zarević: Problem migranata opet trese evropsko jedinstvo
Evropsko jedinstvo ponovo je na ispitu zbog problema migranata i izbeglica. Sada, međutim, kriza Evropske unije nije izazvana nezapemćenim brojem ljudi koji beže od ratova ili prosto žele bolji život, nego snagama u samoj Evropi koje bi da ih spreče u tome

Par godina od masovnog priliva migranata u Evropsku uniju, pitanje izbeglica zakasnelo je napravilo skoro nepremostiv razdor među evropskim političarima - i u Nemačkoj gde se dovodi u pitanje opstanak kancelarke Angele Merkel i šire na evropskom planu u razdoru i upiranju prstima među članicama.

Ideja da je EU, kao zajednica bogatih naroda i pojedinaca, dužna da pomogne ljudima u nevolji je na kraju doživela krah. Ne samo zbog toga što možda među evropskim bogatišima nema spremnosti za pomoć, već izgleda pre svega zbog snaga koje bi da politički ućare nešto na strahu od drugog.

Politika otvorenih vrata za migrante koju je ponajviše zastupala nemačka kancelarka naišla je na žestok otpor među istočno i srednjoevropskim državama koje ionako treba najmanje snose troškove te politike. Ali utoliko su te zemlje bile ciničnije u obrazloženjima zašto ne žele da prime na sebe teret solidarnosti, dok istovremeno i dalje uživaju solidnu pomoć iz evropskih fondova.

Mađarska, čiji je primer Viktor Orban od migranata napravio izbornu platformu i sudbonosno pitanje od kojeg zavise evropska civilizacije i kultura, trebalo je da primi manje od 1.000 ljudi. Ostale srednjoevropske države par hiljada, a Poljska sa svojih 40-tak miliona građana nešto preko 11.000.

Predlog raspodele izbeglica po članicama zasad deluje da je propao pošto su novije članice EU na čelu s Mađarskom odbile da prime svoj deo migranata, mada se ni stare nisu proslavile. Zasad se ne nazire neko održivo rešenje, dok antiimigrantske političke snage dobijaju su na snazi i u zapadnim članicama EU.

 

NEMAČKA ALTERNATIVA: U Nemačkoj je ekstremnodesničarska Alternativa za Nemačku (AfD) prošle godine na izborima uspela da se probije na treće mesto. Iako duboko u opoziciji, politika te stranke sad bitno utiče i na mejnstrim politiku, budući da su tradicionalni konzervativci u strahu da bi mogli dodatno izgubiti glasove jačanjem AfD-a.

Pitanje migranata prošle nedelje je došlo u žižu spora u vrhu vlasti među dosad najbližim koalicionim partnerima - Demohrišćanskom unijom (CDU) Angele Merkel i njene sestrinske, nešto konzervativnije stranke Hrišćansko-socijalne unije Bavarske (CSU).

Još kad je formirana savezna vlada bilo je jasno da če Merkel teško u potpunosti zadržati svoju politiku prema migrantima u nastojanju da isposluje jedinstveno evropsko rešenje, budući da je ministarstvo unutrašnih poslova, koje se bavi migrantima, preuzeo lider CSU-a Horst Zehofer koji traži zatvaranje nemačkih granica za migrante. Razlika među Zehoferom i Merkel su međuvremenu prerasle u trzavice pa se u postavlja pitanje da li će kancelarka opstati na čelu vlade.

Zehofer insistira da se problem brzo reši na saveznom nemačkom nivou, dok Merkel traži rešenje na nivou EU, držaći se načela da nijedna članica ne treba to pitanje da rešava na svoju ruku. Problem je, međutim, što EU taj problem već godinama ne uspeva da reši.

Ministar spoljnih poslova je smislio plan za rešavanje pitanje migracije u 63 tačke sa spornim zahtevom da se tražioci azila registrovani u nekoj zemlji EU ne puštaju preko granice Nemačke. Plan je u skladu s Dablinskim sporazumom koji nalaže da migranti ostanu u zemlji Unije u koju su prvu ušli. Taj plan je očigledno nepravedan, budući da se ne očekuje da će migranti masovno u EU ulaziti, preko, na primer, Danske ili Nemačke, već uglavnom preko rubnih država Unije. A kad je reč o najvećem prilivu migranata, dakle s Bliskog istoka i Afrike, jasno je da su na najvećem udaru Grčka, Italija i u manjoj meri Španija (pošto u tu zemlju migranti dolaze preko zapada severne Afrike, a ne iz Libije u kojoj vlada bezakonje). Tokom vrhunca izbegličke krize 2015. Merkel je delimično suspendovala Dablinski sporazum i odlučila da Nemačka dobrovoljno obrađuje zahteve sirijskih izbeglica koji su došli u druge zemlje.

Spor ministra i kancelarke doveo je u pitanje opstanak vlade, ali se na kraju nekako došlo do kompromisa da Merkel do samita EU krajem meseca u razgovorima s drugim evropskim liderima nađe zajedničko rešenje. Ministar unutrašnjih poslova može i sam, bez odobrenja kancelarke realizovati svoj plan, ali bi to moglo voditi njegovoj smeni, što nikako ne bi prošlo bez oštre reakcije CSU, pa bi bilo pitanje ima li Merkel većinu u parlamentu. Iza Zehofera stoji jedinstveno CSU i istraživanja javnog mnjenja koja kažu da većina građana podržava brže proterivanje izbeglica koje su prekršile zakon ili kojima je odbijen zahtev za azil.

U spor se umešao i austrijski kancelar Sebastijan Kurc koji je prošle nedelje bio u Nemačkoj. Merkel je na na zajedničkoj konferenciji za novinare istakla da se na problem migranata i izbeglica mora naći jedinstven odgovor širom Evrope i da se ne sme prebacivati odgovornost na zemlje u koje izbeglice dolaze. Kurc, mada je rekao da ne želi da se meša u unutrašnje sporove u Nemačkoj, naveo je da same države u EU moraju odlučivati "ko sme da dođe u Evropu", čime je implicitno podržao Zehoferov antiimigrantski stav.

Kurc je rekao da Austrija, koja 1. jula preuzima predsedavanje EU, želi da zaustavi priliv izbeglica i da zato želi evropsko rešenje i jedinstvo među članicama. Ipak, dok je bio u Berlinu, Kurc se sastao i s ministrom Zehoferom posle čega je objavio stvaranje "osovine" ministara unutrašnjih poslova Austrije, Nemačke i Italije za borbu protiv ilegalne imigracije u EU.

"Verujemo da nam je potrebna 'osovina' dobrovoljaca za borbu protiv ilegalne imigracije", rekao je Kurc posle sastanka sa Zehoferom. Toliko o zajedničkom evropskom rešenju, pošto najava "osovine" Rim-Berlin-Beč ne deluje da ide u smeru obuhvatnog rešenja koje bi pravedno među članicama raspodelilo teret. Kurc je rekao da su "Bogu hvala" mnoge zemlje EU sada za "tvrda rešenja" ilegalne imigracije, i istakao Holandiju i Dansku.

„Tvrdo rešenje“ za izbeglice najverovatnije znači ne primati migrante uopšte i vraćanje na Dablinski sporazum, čime se teret primanja migranata prebacuje na zemlje u koje dolaze.

 

IZOSTANAK ZAJEDNIČKOG REŠENJA: A šta će se dogoditi kada migranti dođu na prag neke zemlje pokazao je slučaj spasilačkog broda „Akvarijus“ koji je istakao kako se lako rastače evropsko zajedništvo. Italija je odbila da primi 629 migranata s tog broda, posle čega su pale teške optužbe o neodgovornosti i licemerju.

Slučaj broda „Akvarijus“ postao je slika i prilika evropske reakcije na dolazak migranata - mešavaina cinizma, optuživanja, pretnji i ad hok rešenja. Posle više od nedelju dana provedenih na moru 629 migranata, među kojima 123 maloletnika, 11 male dece i sedam trudnica, stiglo je nekako do španske luke.

Brodom „Akvarijus“ upravlja humanitarna organizacija SOS Mediteran u saradnji s „Lekarima bez granica“. Taj brod u saradnji s italijanskim pomorskim službama sakuplja migrante, koji se u raspadnutim brodićima i gumenim čamcima upuštaju u prelazak preko Sredozemnog mora, kako bi se smanjio broj nesreća u kojima su mnogi izgubili život pokušavajući da se domognu evropskih obala. „Akvarijus“ potom izbeglice prevozi do obala Italije, ali s novom populističkom vladom u Rimu i ministrom unutrašnjih poslova, desničarem Mateom Salvinijom, to više nije moguće.

Salvini je naložio da se „Akvarijusu“ odbije dozvola da uplovi u italijanske vode i uputio brod ka Malti, ali je ta zemlja isto tako odbila da primi brod i optužila Italiju da krši međunarodne norme. Iako je i Evropska komisija pozvala italijanske i malteške vlasti da obezbede neophodnu negu, obe zemlje su to odbile da učine pa je „Akvarijus“ plutao negde između njih sve dok se Španija nije ponudila da primi migrante.

Humanitrani gest nive španske vlade s levog centra ipak nije zaključio slučaj, pošto Salvinijeva odluka da ostavi ljude na moru nije prošla bez reakcije. Italijanski ministar policije je dobio pohvale od ortaka s antiimiganske platforme Vikotra Orbana koji je oduševljeno rekao "Konačno!", dodajući da je odluka Italije "veliki trenutak koji zaista može doneti promene u evropskoj politici prema migrantima". Iz Francuske je stigao žestoki ukor - predsednik Emanuel Makron kritikovao je cinizam i neodgovornost Italije. On je rekao i da bi, ako bi neki brod bio bliže francuskim obalama, očigledno mogao da pristane na francusku obalu. Makron je, dok je pohvalio humanitarni gest Španije, ipak rekao da Francuska ne želi da "pokrene presedan" koji bi omogućio nekim evropskim zemljama da krše međunarodno pravo i da se oslanjaju na druge članice EU.

Makronova kritika može delovati ispravna, ali takođe i cinično i prazno, dok ne postoji zajednički odgovor na problem ljudi koji u Evropi traže bolji život ili ma kakav život. Salvini tvrdi da se Francuska obavezala da primi 9.816 migranata na osnovu sistema kvota iz 2015. godine, ali da je za tri godine primila svega 640 ljudi, dok je u Italiju došlo 650.000 ljudi.

Posle teških reči između dve zemlje i pretnji iz Rima da će biti otkazana poseta premijera Đuzepea Kontea Parizu, Markon se ipak sastao s njim i saglasio da je potrebna duboka reforma sistema EU za dobijanje azila. Konte je na zajedničkoj konferenciji za novinare rekao Italija planira da predloži "integrisani" pristup migracijama. Predlog se u osnovi zasniva da se prihvatni centri za migrante otvore u zemljama njihovog porekla, posebno u afričkim zemljama iz kojih dolazi najviše migranata, s čime se Makron takođe saglasio, navodeći da većina onih koji krenu na put nemaju prava da dobiju azil u Evropi i da umiru na putu ka evropskim obalama ili provode par meseci u lošim uslovima u nekoj od evropskih zemalja pre nego budu vraćeni kućama.

Predlog da se migranti koji ne mogu dobiju azil u zemljama EU spreče da krenu na po život opasan put tako što će ih se sprečiti u zemlji porekla funkcioniše u idealnom svetu. Ali u idealnom svetu ti ljudi ne bi ni napuštali svoju zemlju. Ovako do sledećeg slučaja „Akvarijus“.

Ili još gore - da „Akvarijusa“ i ne bude, kao u ponedeljak kada su tela pet migranata izvučena iz mora pošto je kod obala Libije potonuo gumeni čamac kojim su pokušali da pređu do Evrope. Posle nesreće je libijska mornarica spasila više od 100 ljudi. Jedan od spasenih koji je stigao u Tripoli rekao je da je italijanski spasilački brod koji je bio u blizini odbio da im pomogne.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side