06.02.2019 Beograd

Andrej Zarević: Povlačenje

Andrej Zarević: Povlačenje
U nizu spornih odluka američkog predsednika Donalda Trampa teško je izdvojiti najnemarniju i najopasniju. Da li po trenutnu stabilnost, na primer Bliskog istoka, povlačenjem iz iranskog nuklearnog sporazuma, ili po stabilnost klime povlačenjem iz Pariskog sporazuma, ili po dugoročnu bezbednost Evrope poslednjom odlukom da SAD izađu iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) sa Rusijom.

Sporazum koji se smatra osnovnom bezbednosne arhitekture Evrope u poslednjih 30-ak godina potpisali su 1987. godine lideri SAD i Sovjetskog Saveza Ronald Regan i Mihail Gorbačov. Njime je zabranjena proizvodnja i raspoređivanje krstarećih i balističkih raketa na zemlji dometa od 500 do 5.500 kilometara. Kraj sporazuma podstakao je strahove od obnavljanja hladnoratovske trke u naoružanju kada su SAD i Sovjetski Savez nesputano postavljali nuklearne rakete po Evropi.

Takvi projektili posebno su opasni jer im treba nekoliko minuta da stignu do svojih meta, što ne ostavlja mnogo vremena za odlučivanje i povećava rizik od nuklearnog sukoba iz puke greške, na primer pogrešnog upozorenja.

Trampova odluka prošle nedelje je očekivana, pošto je pre nekoliko meseci najavio povlačenje iz INF-a, optužujući Rusiju da ne poštuje sporazum. SAD su i ranije, u vreme Obamine administracije, optuživale Rusiju da se ne pridržava odredbi dogovora, kao što je i Moskva optuživala Vašington. Ruski predsednik Vladimir Putin odmah je reagovao da se ni njegova zemlja više neće pridržavati odredbi INF-a, ali je rekao da neće, ako to ne urade i Amerikanci, na evropskom kontinentu raspoređivati rakete koje su bile zabranjene sporazumom.

Što se tiče same bezbednosti u Evropi, cepanje INF-a možda neće imati bitnije posledice – sporazum ionako nije zabranjivao rakete srednjeg dometa s mora ili iz vazduha. Ali bi mogao da označi početak nove trke u naoružanju. Rusija i SAD su, čak i kada se uzmu u obzir međusobne optužbe o kršenju sporazuma, u nekoj meri bile uzdržane. Sada ih više ništa ne ograničava da krenu u masovnu proizvodnju dosad zabranjenih raketa, ako ništa drugo da stignu Kinu, koja ničim nije bila ograničena.

Kina, koja u vreme potpisivanja sporazuma praktično nije bila nikakva sila, u poslednjih 30 godina imala je strahovit ekonomski i tehnološki rast, što se odrazilo i na njene oružane snage. Peking, međutim, insistira da Vašington i Moskva treba da čuvaju postojeći sporazum, ali ne prihvata mogućnost da bude uključen u neki novi dogovor.

Sa strateške strane, Trampov potez bi mogao da se posmatra kao pokušaj ograničenja Kine. Ali da bi američke rakete srednjeg dometa imale ikakvog smisla u kontekstu Kine, one bi morale biti raspoređene negde u njenoj blizini, na primer u Južnoj Koreji ili Japanu. Zasad, međutim, nema naznaka da su te zemlje spremne da prime nove nuklearne arsenale. Sa druge strane, ako ikome odgovara ovaj potez, to je Rusija, koja bi mogla da Evropu ponovo stavi pod svoj nuklearni zagrljaj.

Odluku o povlačenju iz INF-a nikako ne treba posmatrati nezavisno od klime u međunarodnim odnosima. I nije posledica isključivo Trampovog destruktivnog ponašanja. Ako ništa drugo, ona je odraz manjka poverenja i kooperativnosti velikih sila – i SAD, i Rusije, i Kine. Samo, uništenjem tog sporazuma nestao je mehanizam provere među silama i građenja poverenja.

INF zapravo još nije uništen. To će biti za šest meseci, do kada Rusija, prema tumačenju Vašingtona, ima vremena da počne da se pridržava odredbi sporazuma. Dakle, još ima nade. Mada, koliko treba biti očajan, pa verovati da će Tramp i Putin uraditi nešto za svetski mir.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side