06.02.2019 Beograd

Andrej Zarević: Povlačenje

Andrej Zarević: Povlačenje
U nizu spornih odluka američkog predsednika Donalda Trampa teško je izdvojiti najnemarniju i najopasniju. Da li po trenutnu stabilnost, na primer Bliskog istoka, povlačenjem iz iranskog nuklearnog sporazuma, ili po stabilnost klime povlačenjem iz Pariskog sporazuma, ili po dugoročnu bezbednost Evrope poslednjom odlukom da SAD izađu iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) sa Rusijom.

Sporazum koji se smatra osnovnom bezbednosne arhitekture Evrope u poslednjih 30-ak godina potpisali su 1987. godine lideri SAD i Sovjetskog Saveza Ronald Regan i Mihail Gorbačov. Njime je zabranjena proizvodnja i raspoređivanje krstarećih i balističkih raketa na zemlji dometa od 500 do 5.500 kilometara. Kraj sporazuma podstakao je strahove od obnavljanja hladnoratovske trke u naoružanju kada su SAD i Sovjetski Savez nesputano postavljali nuklearne rakete po Evropi.

Takvi projektili posebno su opasni jer im treba nekoliko minuta da stignu do svojih meta, što ne ostavlja mnogo vremena za odlučivanje i povećava rizik od nuklearnog sukoba iz puke greške, na primer pogrešnog upozorenja.

Trampova odluka prošle nedelje je očekivana, pošto je pre nekoliko meseci najavio povlačenje iz INF-a, optužujući Rusiju da ne poštuje sporazum. SAD su i ranije, u vreme Obamine administracije, optuživale Rusiju da se ne pridržava odredbi dogovora, kao što je i Moskva optuživala Vašington. Ruski predsednik Vladimir Putin odmah je reagovao da se ni njegova zemlja više neće pridržavati odredbi INF-a, ali je rekao da neće, ako to ne urade i Amerikanci, na evropskom kontinentu raspoređivati rakete koje su bile zabranjene sporazumom.

Što se tiče same bezbednosti u Evropi, cepanje INF-a možda neće imati bitnije posledice – sporazum ionako nije zabranjivao rakete srednjeg dometa s mora ili iz vazduha. Ali bi mogao da označi početak nove trke u naoružanju. Rusija i SAD su, čak i kada se uzmu u obzir međusobne optužbe o kršenju sporazuma, u nekoj meri bile uzdržane. Sada ih više ništa ne ograničava da krenu u masovnu proizvodnju dosad zabranjenih raketa, ako ništa drugo da stignu Kinu, koja ničim nije bila ograničena.

Kina, koja u vreme potpisivanja sporazuma praktično nije bila nikakva sila, u poslednjih 30 godina imala je strahovit ekonomski i tehnološki rast, što se odrazilo i na njene oružane snage. Peking, međutim, insistira da Vašington i Moskva treba da čuvaju postojeći sporazum, ali ne prihvata mogućnost da bude uključen u neki novi dogovor.

Sa strateške strane, Trampov potez bi mogao da se posmatra kao pokušaj ograničenja Kine. Ali da bi američke rakete srednjeg dometa imale ikakvog smisla u kontekstu Kine, one bi morale biti raspoređene negde u njenoj blizini, na primer u Južnoj Koreji ili Japanu. Zasad, međutim, nema naznaka da su te zemlje spremne da prime nove nuklearne arsenale. Sa druge strane, ako ikome odgovara ovaj potez, to je Rusija, koja bi mogla da Evropu ponovo stavi pod svoj nuklearni zagrljaj.

Odluku o povlačenju iz INF-a nikako ne treba posmatrati nezavisno od klime u međunarodnim odnosima. I nije posledica isključivo Trampovog destruktivnog ponašanja. Ako ništa drugo, ona je odraz manjka poverenja i kooperativnosti velikih sila – i SAD, i Rusije, i Kine. Samo, uništenjem tog sporazuma nestao je mehanizam provere među silama i građenja poverenja.

INF zapravo još nije uništen. To će biti za šest meseci, do kada Rusija, prema tumačenju Vašingtona, ima vremena da počne da se pridržava odredbi sporazuma. Dakle, još ima nade. Mada, koliko treba biti očajan, pa verovati da će Tramp i Putin uraditi nešto za svetski mir.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Momčilo Pantelić: Nervoze Momčilo Pantelić: Nervoze

    Kako je krenulo, rat bi mogla da bude reč koja će obeležiti ovu godinu. Ko o čemu, svi o njemu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side