06.02.2019 Beograd

Andrej Zarević: Povlačenje

Andrej Zarević: Povlačenje
U nizu spornih odluka američkog predsednika Donalda Trampa teško je izdvojiti najnemarniju i najopasniju. Da li po trenutnu stabilnost, na primer Bliskog istoka, povlačenjem iz iranskog nuklearnog sporazuma, ili po stabilnost klime povlačenjem iz Pariskog sporazuma, ili po dugoročnu bezbednost Evrope poslednjom odlukom da SAD izađu iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) sa Rusijom.

Sporazum koji se smatra osnovnom bezbednosne arhitekture Evrope u poslednjih 30-ak godina potpisali su 1987. godine lideri SAD i Sovjetskog Saveza Ronald Regan i Mihail Gorbačov. Njime je zabranjena proizvodnja i raspoređivanje krstarećih i balističkih raketa na zemlji dometa od 500 do 5.500 kilometara. Kraj sporazuma podstakao je strahove od obnavljanja hladnoratovske trke u naoružanju kada su SAD i Sovjetski Savez nesputano postavljali nuklearne rakete po Evropi.

Takvi projektili posebno su opasni jer im treba nekoliko minuta da stignu do svojih meta, što ne ostavlja mnogo vremena za odlučivanje i povećava rizik od nuklearnog sukoba iz puke greške, na primer pogrešnog upozorenja.

Trampova odluka prošle nedelje je očekivana, pošto je pre nekoliko meseci najavio povlačenje iz INF-a, optužujući Rusiju da ne poštuje sporazum. SAD su i ranije, u vreme Obamine administracije, optuživale Rusiju da se ne pridržava odredbi dogovora, kao što je i Moskva optuživala Vašington. Ruski predsednik Vladimir Putin odmah je reagovao da se ni njegova zemlja više neće pridržavati odredbi INF-a, ali je rekao da neće, ako to ne urade i Amerikanci, na evropskom kontinentu raspoređivati rakete koje su bile zabranjene sporazumom.

Što se tiče same bezbednosti u Evropi, cepanje INF-a možda neće imati bitnije posledice – sporazum ionako nije zabranjivao rakete srednjeg dometa s mora ili iz vazduha. Ali bi mogao da označi početak nove trke u naoružanju. Rusija i SAD su, čak i kada se uzmu u obzir međusobne optužbe o kršenju sporazuma, u nekoj meri bile uzdržane. Sada ih više ništa ne ograničava da krenu u masovnu proizvodnju dosad zabranjenih raketa, ako ništa drugo da stignu Kinu, koja ničim nije bila ograničena.

Kina, koja u vreme potpisivanja sporazuma praktično nije bila nikakva sila, u poslednjih 30 godina imala je strahovit ekonomski i tehnološki rast, što se odrazilo i na njene oružane snage. Peking, međutim, insistira da Vašington i Moskva treba da čuvaju postojeći sporazum, ali ne prihvata mogućnost da bude uključen u neki novi dogovor.

Sa strateške strane, Trampov potez bi mogao da se posmatra kao pokušaj ograničenja Kine. Ali da bi američke rakete srednjeg dometa imale ikakvog smisla u kontekstu Kine, one bi morale biti raspoređene negde u njenoj blizini, na primer u Južnoj Koreji ili Japanu. Zasad, međutim, nema naznaka da su te zemlje spremne da prime nove nuklearne arsenale. Sa druge strane, ako ikome odgovara ovaj potez, to je Rusija, koja bi mogla da Evropu ponovo stavi pod svoj nuklearni zagrljaj.

Odluku o povlačenju iz INF-a nikako ne treba posmatrati nezavisno od klime u međunarodnim odnosima. I nije posledica isključivo Trampovog destruktivnog ponašanja. Ako ništa drugo, ona je odraz manjka poverenja i kooperativnosti velikih sila – i SAD, i Rusije, i Kine. Samo, uništenjem tog sporazuma nestao je mehanizam provere među silama i građenja poverenja.

INF zapravo još nije uništen. To će biti za šest meseci, do kada Rusija, prema tumačenju Vašingtona, ima vremena da počne da se pridržava odredbi sporazuma. Dakle, još ima nade. Mada, koliko treba biti očajan, pa verovati da će Tramp i Putin uraditi nešto za svetski mir.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side