Andrej Zarević: Povlačenje
06.02.2019 Beograd

Andrej Zarević: Povlačenje

Andrej Zarević: Povlačenje
U nizu spornih odluka američkog predsednika Donalda Trampa teško je izdvojiti najnemarniju i najopasniju. Da li po trenutnu stabilnost, na primer Bliskog istoka, povlačenjem iz iranskog nuklearnog sporazuma, ili po stabilnost klime povlačenjem iz Pariskog sporazuma, ili po dugoročnu bezbednost Evrope poslednjom odlukom da SAD izađu iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) sa Rusijom.

Sporazum koji se smatra osnovnom bezbednosne arhitekture Evrope u poslednjih 30-ak godina potpisali su 1987. godine lideri SAD i Sovjetskog Saveza Ronald Regan i Mihail Gorbačov. Njime je zabranjena proizvodnja i raspoređivanje krstarećih i balističkih raketa na zemlji dometa od 500 do 5.500 kilometara. Kraj sporazuma podstakao je strahove od obnavljanja hladnoratovske trke u naoružanju kada su SAD i Sovjetski Savez nesputano postavljali nuklearne rakete po Evropi.

Takvi projektili posebno su opasni jer im treba nekoliko minuta da stignu do svojih meta, što ne ostavlja mnogo vremena za odlučivanje i povećava rizik od nuklearnog sukoba iz puke greške, na primer pogrešnog upozorenja.

Trampova odluka prošle nedelje je očekivana, pošto je pre nekoliko meseci najavio povlačenje iz INF-a, optužujući Rusiju da ne poštuje sporazum. SAD su i ranije, u vreme Obamine administracije, optuživale Rusiju da se ne pridržava odredbi dogovora, kao što je i Moskva optuživala Vašington. Ruski predsednik Vladimir Putin odmah je reagovao da se ni njegova zemlja više neće pridržavati odredbi INF-a, ali je rekao da neće, ako to ne urade i Amerikanci, na evropskom kontinentu raspoređivati rakete koje su bile zabranjene sporazumom.

Što se tiče same bezbednosti u Evropi, cepanje INF-a možda neće imati bitnije posledice – sporazum ionako nije zabranjivao rakete srednjeg dometa s mora ili iz vazduha. Ali bi mogao da označi početak nove trke u naoružanju. Rusija i SAD su, čak i kada se uzmu u obzir međusobne optužbe o kršenju sporazuma, u nekoj meri bile uzdržane. Sada ih više ništa ne ograničava da krenu u masovnu proizvodnju dosad zabranjenih raketa, ako ništa drugo da stignu Kinu, koja ničim nije bila ograničena.

Kina, koja u vreme potpisivanja sporazuma praktično nije bila nikakva sila, u poslednjih 30 godina imala je strahovit ekonomski i tehnološki rast, što se odrazilo i na njene oružane snage. Peking, međutim, insistira da Vašington i Moskva treba da čuvaju postojeći sporazum, ali ne prihvata mogućnost da bude uključen u neki novi dogovor.

Sa strateške strane, Trampov potez bi mogao da se posmatra kao pokušaj ograničenja Kine. Ali da bi američke rakete srednjeg dometa imale ikakvog smisla u kontekstu Kine, one bi morale biti raspoređene negde u njenoj blizini, na primer u Južnoj Koreji ili Japanu. Zasad, međutim, nema naznaka da su te zemlje spremne da prime nove nuklearne arsenale. Sa druge strane, ako ikome odgovara ovaj potez, to je Rusija, koja bi mogla da Evropu ponovo stavi pod svoj nuklearni zagrljaj.

Odluku o povlačenju iz INF-a nikako ne treba posmatrati nezavisno od klime u međunarodnim odnosima. I nije posledica isključivo Trampovog destruktivnog ponašanja. Ako ništa drugo, ona je odraz manjka poverenja i kooperativnosti velikih sila – i SAD, i Rusije, i Kine. Samo, uništenjem tog sporazuma nestao je mehanizam provere među silama i građenja poverenja.

INF zapravo još nije uništen. To će biti za šest meseci, do kada Rusija, prema tumačenju Vašingtona, ima vremena da počne da se pridržava odredbi sporazuma. Dakle, još ima nade. Mada, koliko treba biti očajan, pa verovati da će Tramp i Putin uraditi nešto za svetski mir.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

  • Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu Dimitrije Boarov: Kako pomoći turizmu

    Znam mnoge ljude koji su se tokom godine mnogo čega odricali da bi putovali i letovali širom sveta i o tome potom sve vreme govorili u svojim prijateljskim krugovima, pokazivali slike, itd. Ako im se to oduzme, njihov život će u suštinskom smislu postati siromašniji.

  • Mijat Lakićević: Dijalog u paklu... Mijat Lakićević: Dijalog u paklu...

    Sportski ideolog Nebojša Čović izjavio je pre neki dan da je “Crvena zvezda narodski klub”, te da je kao takva “prethodnih godina odlično predstavljala državu Srbiju, glavni grad Beograd i region”.

  • Momčilo Pantelić: Korona-triler Momčilo Pantelić: Korona-triler

    Kad se neko zlo izrodi na Istoku, a najveće žrtve odnese na Zapadu, je li to dovoljno za novi Hladni rat? Ovako uprošćena strateška nedoumica razmahala se po svetu povodom pandemije koja se začela u Kini, a dosad najviše ojadila Evropu i Ameriku.

  • Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni Momčilo Pantelić: Obični, a vrlo važni

    Pandemijska kriza uzdrmala je hijerarhiju autoriteta. Odjednom smo uvideli da nam životi neposredno više zavise od dotad nepoznatih nam raznovrsnih “majstora svog zanata” nego od svakojakih političkih usmerivača naših sudbina.

  • Vladimir Gligorov: Virus u regiji Vladimir Gligorov: Virus u regiji

    Srbija ima značajno veći broj obolelih nego zemlje u susedstvu, ali ne i veći broj umrlih. Zapravo, tek nešto više od dva odsto obolelih je umrlo, dok je u svim drugim zemljama u susedstvu taj procenat veći.

  • Mijat Lakićević: Mandat za rat Mijat Lakićević: Mandat za rat

    Nije ovo prvi put da srpski birači glasaju za rat. Pre tačno 30 godina, 1990, Slobodan Milošević je dobio mandat da povede rat protiv “spoljašnjeg neprijatelja” – Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka... Sada je Aleksandar Vučić dobio mandat da nastavi rat protiv unutrašnjeg neprijatelja. To jest, protiv svih koji nisu uz Srpsku naprednu stranku. Što znači da će buduće vlasti – od lokala preko Pokrajine do Republike – biti još bezobzirnije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side