12.09.2018 Beograd

Andrej Zarević: Populizam u zemlji blagostanja i standarda

Andrej Zarević: Populizam u zemlji blagostanja i standarda
Predznak Švedske kao liberalne, otvorene, napredne zemlje – sve ono što se voli reći o evropskom idealu – ozbiljno je uzdrman na parlamentarnim izborima na kojima je najveći rast ostvarila ekstremno desničarska populistička stranka Švedske demokrate. Stranka koja ne samo što sa ostalim evropskim populistima deli oštru antiimigrantsku retoriku već ima korene u neonacističkom pokretu, uspela je da osvoji skoro 18 odsto glasova i da zauzme treće mesto iza tradicionalnih glavnih snaga švedske politike, levog i desnog centra.

Time se Švedska pridružila evropskim zemljama u kojima je zabeležen rast desničarskog populizma koji preti da razori zamisao jedinstvene i solidarne Evropske unije, koja je upravo sad pod najvećim pritiskom sa izlaskom Velike Britanije i tviteraškim udarima iz Vašingtona. Uspon (ekstremno) desničarskih antiimigrantskih snaga već je zahvatio Francusku, Italiju, Holandiju, Austriju, Nemačku, uz uobičajene dežurne krivce iz istočne Evrope.

Čaša je, međutim, polupuna kad je reč o realnom uticaju.

U Italiji su desničarske populističke snage zasele u vladi u punom kapacitetu i šuruju sa Orbanom i drugarima sa istoka. U Austriji su manjinski koalicioni partner. U većini drugih zemalja zapadne Evrope, poput Francuske, Holandije i Nemačke, i pored nezanemarivog izbornog uspeha te snage se nisu ni približile centrima upravljanja. Njihov toksični uticaj najviše se odražava u skretanju javnog diskursa i odgovoru vlasti u nametanju mera za ograničenje imigracije, koja je ionako bitno smanjena od vrhunca migrantske krize pre više od dve godine.

Švedske demokrate ostvarile su istorijski uspeh pošto su posle 12,9 odsto glasova na prošlim izborima, sada osvojile 17,6 odsto. Međutim, švedski populisti upadljivo su izolovani na političkoj sceni, budući da su pristojne snage levog i desnog centra isključile mogućnost da razmotre saradnju s njima iako su mnogo radile na promeni neonacističkog imidža. Pored toga, Švedske demokrate nisu uspele da ostvare ni predviđanja iz anketa.

Pravi izazov na evropskom nivou tek predstoji sa izborima za Evropski parlament u maju sledeće godine. Dolaskom ekstremnog talasa i u zemlju blagostanja i poslovičnog standarda, postoji realna opasnost da ceo kontinent bude poplavljen. Evropska unija sada ima priliku da kazni Mađarsku zbog iliberalnih reformi i podrivanja vladavine prava. Mada je oduzimanje glasa Budimpešti u EU malo verovatno zbog procedure, osuda u Evropskom parlamentu poslala bi jasnu poruku koliko su mejnstrim evropske partije spremne da zauzmu stav sličan švedskim kad je reč o nacionalističkim ispadima, a ne kao dosad, da se Orbanu i njegovom Fidesu gleda kroz prste zarad dodatnih glasova. Utoliko su evropski izbori bitan test. Populističke snage s krajnje desnice verovatno neće imati presudnu ulogu u obrazovanju sledećeg vođstva EU. Pitanje je koliko su stranke desnog centra spremne da tolerišu desničarska zastranjivanja da bi zadržale većinu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

  • Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta

    Izjava premijerke Ane Brnabić da nije zabrinuta za evropski put Srbije, data povodom prilično kritički intoniranog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, deluje, upravo suprotno – prilično zabrinjavajuće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side