12.09.2018 Beograd

Andrej Zarević: Populizam u zemlji blagostanja i standarda

Andrej Zarević: Populizam u zemlji blagostanja i standarda
Predznak Švedske kao liberalne, otvorene, napredne zemlje – sve ono što se voli reći o evropskom idealu – ozbiljno je uzdrman na parlamentarnim izborima na kojima je najveći rast ostvarila ekstremno desničarska populistička stranka Švedske demokrate. Stranka koja ne samo što sa ostalim evropskim populistima deli oštru antiimigrantsku retoriku već ima korene u neonacističkom pokretu, uspela je da osvoji skoro 18 odsto glasova i da zauzme treće mesto iza tradicionalnih glavnih snaga švedske politike, levog i desnog centra.

Time se Švedska pridružila evropskim zemljama u kojima je zabeležen rast desničarskog populizma koji preti da razori zamisao jedinstvene i solidarne Evropske unije, koja je upravo sad pod najvećim pritiskom sa izlaskom Velike Britanije i tviteraškim udarima iz Vašingtona. Uspon (ekstremno) desničarskih antiimigrantskih snaga već je zahvatio Francusku, Italiju, Holandiju, Austriju, Nemačku, uz uobičajene dežurne krivce iz istočne Evrope.

Čaša je, međutim, polupuna kad je reč o realnom uticaju.

U Italiji su desničarske populističke snage zasele u vladi u punom kapacitetu i šuruju sa Orbanom i drugarima sa istoka. U Austriji su manjinski koalicioni partner. U većini drugih zemalja zapadne Evrope, poput Francuske, Holandije i Nemačke, i pored nezanemarivog izbornog uspeha te snage se nisu ni približile centrima upravljanja. Njihov toksični uticaj najviše se odražava u skretanju javnog diskursa i odgovoru vlasti u nametanju mera za ograničenje imigracije, koja je ionako bitno smanjena od vrhunca migrantske krize pre više od dve godine.

Švedske demokrate ostvarile su istorijski uspeh pošto su posle 12,9 odsto glasova na prošlim izborima, sada osvojile 17,6 odsto. Međutim, švedski populisti upadljivo su izolovani na političkoj sceni, budući da su pristojne snage levog i desnog centra isključile mogućnost da razmotre saradnju s njima iako su mnogo radile na promeni neonacističkog imidža. Pored toga, Švedske demokrate nisu uspele da ostvare ni predviđanja iz anketa.

Pravi izazov na evropskom nivou tek predstoji sa izborima za Evropski parlament u maju sledeće godine. Dolaskom ekstremnog talasa i u zemlju blagostanja i poslovičnog standarda, postoji realna opasnost da ceo kontinent bude poplavljen. Evropska unija sada ima priliku da kazni Mađarsku zbog iliberalnih reformi i podrivanja vladavine prava. Mada je oduzimanje glasa Budimpešti u EU malo verovatno zbog procedure, osuda u Evropskom parlamentu poslala bi jasnu poruku koliko su mejnstrim evropske partije spremne da zauzmu stav sličan švedskim kad je reč o nacionalističkim ispadima, a ne kao dosad, da se Orbanu i njegovom Fidesu gleda kroz prste zarad dodatnih glasova. Utoliko su evropski izbori bitan test. Populističke snage s krajnje desnice verovatno neće imati presudnu ulogu u obrazovanju sledećeg vođstva EU. Pitanje je koliko su stranke desnog centra spremne da tolerišu desničarska zastranjivanja da bi zadržale većinu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side