12.09.2018 Beograd

Andrej Zarević: Populizam u zemlji blagostanja i standarda

Andrej Zarević: Populizam u zemlji blagostanja i standarda
Predznak Švedske kao liberalne, otvorene, napredne zemlje – sve ono što se voli reći o evropskom idealu – ozbiljno je uzdrman na parlamentarnim izborima na kojima je najveći rast ostvarila ekstremno desničarska populistička stranka Švedske demokrate. Stranka koja ne samo što sa ostalim evropskim populistima deli oštru antiimigrantsku retoriku već ima korene u neonacističkom pokretu, uspela je da osvoji skoro 18 odsto glasova i da zauzme treće mesto iza tradicionalnih glavnih snaga švedske politike, levog i desnog centra.

Time se Švedska pridružila evropskim zemljama u kojima je zabeležen rast desničarskog populizma koji preti da razori zamisao jedinstvene i solidarne Evropske unije, koja je upravo sad pod najvećim pritiskom sa izlaskom Velike Britanije i tviteraškim udarima iz Vašingtona. Uspon (ekstremno) desničarskih antiimigrantskih snaga već je zahvatio Francusku, Italiju, Holandiju, Austriju, Nemačku, uz uobičajene dežurne krivce iz istočne Evrope.

Čaša je, međutim, polupuna kad je reč o realnom uticaju.

U Italiji su desničarske populističke snage zasele u vladi u punom kapacitetu i šuruju sa Orbanom i drugarima sa istoka. U Austriji su manjinski koalicioni partner. U većini drugih zemalja zapadne Evrope, poput Francuske, Holandije i Nemačke, i pored nezanemarivog izbornog uspeha te snage se nisu ni približile centrima upravljanja. Njihov toksični uticaj najviše se odražava u skretanju javnog diskursa i odgovoru vlasti u nametanju mera za ograničenje imigracije, koja je ionako bitno smanjena od vrhunca migrantske krize pre više od dve godine.

Švedske demokrate ostvarile su istorijski uspeh pošto su posle 12,9 odsto glasova na prošlim izborima, sada osvojile 17,6 odsto. Međutim, švedski populisti upadljivo su izolovani na političkoj sceni, budući da su pristojne snage levog i desnog centra isključile mogućnost da razmotre saradnju s njima iako su mnogo radile na promeni neonacističkog imidža. Pored toga, Švedske demokrate nisu uspele da ostvare ni predviđanja iz anketa.

Pravi izazov na evropskom nivou tek predstoji sa izborima za Evropski parlament u maju sledeće godine. Dolaskom ekstremnog talasa i u zemlju blagostanja i poslovičnog standarda, postoji realna opasnost da ceo kontinent bude poplavljen. Evropska unija sada ima priliku da kazni Mađarsku zbog iliberalnih reformi i podrivanja vladavine prava. Mada je oduzimanje glasa Budimpešti u EU malo verovatno zbog procedure, osuda u Evropskom parlamentu poslala bi jasnu poruku koliko su mejnstrim evropske partije spremne da zauzmu stav sličan švedskim kad je reč o nacionalističkim ispadima, a ne kao dosad, da se Orbanu i njegovom Fidesu gleda kroz prste zarad dodatnih glasova. Utoliko su evropski izbori bitan test. Populističke snage s krajnje desnice verovatno neće imati presudnu ulogu u obrazovanju sledećeg vođstva EU. Pitanje je koliko su stranke desnog centra spremne da tolerišu desničarska zastranjivanja da bi zadržale većinu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side