16.01.2019 Beograd

Andrej Zarević: Podela vlasti

Andrej Zarević: Podela vlasti
Neke od najstarijih demokratija sad su se, praktično istovremeno, suočile s problemima u funkcionisanju svojih sistema podele i kontrole vlasti. Britanska premijerka Tereza Mej više od mesec dana se muči da dogovor o izlasku iz EU provuče kroz parlament. Američki predsednik Donald Tramp već dve godine pokušava da izdejstvuje novac za izgradnju zida na granici s Meksikom, kako je obećao u predizbornoj kampanji.

Planove Tereze Mej i Donalda Trampa, međutim, kvare tvrdoglavi poslanici. Ne pomaže mnogo britanskoj premijerki ili američkom predsedniku što tvrde da su izabrani da urade to što poslanici neće da prihvate. Velika Britanija je na rubu potpunog političkog haosa, čak i ako Mej bude uspela da ubedi poslanike da prihvate neku verziju njenog dogovora. SAD su već tokom vikenda postavile rekord u dužini delimične blokade vlade, pošto poslanici donjeg doma ne pristaju da u zakon o privremenom finansiranju vlade unesu 5,7 milijardi dolara za izgradnju Trampovog zida.

Ali tome i služi sistem podele vlasti – da izvršna vlast ne može da radi šta hoće. Bez obzira na političku i finansijsku štetu koju SAD i Velika Britanija sada trpe zbog odbijanja poslanika da aminuju ono što im se turi na glasanje, ne treba strahovati ili se sladiti zbog njihovih muka. Te zemlje će već nekako prevazići krizu, kao što su to činile i ranije – nije im prvi put da su u delimičnoj blokadi vlade ili da premijer padne zbog neposlušnosti poslanika, pa čak i iz redova vladajuće partije. Možda su zato i toliko poželjne destinacije emigranata.

Srbija, sa druge strane, nema nikakvih problema s podelom i kontrolom vlasti. Sve ide kao po loju kad je reč o odnosima vlasti i parlamenta. Vladajuća većina usvaja sve što stigne iz Vlade. Stvar je toliko odmakla da predsednik zemlje može bez ikakvog okolišanja da najavi da će biti usvojene promene zakona o kaznenoj politici. Predsednik, koji je uglavnom ceremonijalna funkcija, tako zna da će Vlada predložiti konkretne mere, što će Skupština usvojiti. Da li je ijednom poslaniku Srpske napredne stranke palo na pamet “čekaj, bre, valjda se i ja nešto pitam”? Mogle su to pitanje sebi da postave i premijerka i ministarka pravde.

Prošle nedelje Fondacija Fridrih Nojman objavila je rezultate istraživanja o stanju slobode u evropskim i centralnoazijskim zemljama, što su ovdašnji mediji koji rado objavljuju smislene i besmislene liste na kojima se Srbija pomeri za koje mesto nagore uglavnom propustili da jave.

Srbija je po Barometru slobode na 35. mestu od ukupno 45 zemalja Evrope i centralne Azije. Pored očekivano niskih ocena za slobodu medija i nezavisnost pravosuđa, Srbija je na toj listi dobila ocenu 5,83 od 10 u oblasti političkih sloboda u kategoriji “Odsustvo neustavnih veto aktera”, iza čijeg imena se krije koliko neformalne grupe mogu uticati na političke odluke. “Donošenje odluka u Srbiji je pod efektivnom kontrolom izabranih državnih zvaničnika. Ipak, koncentracija vlasti u ustavno-ceremonijalnoj ulozi predsednika i slab sistem podele vlasti ometaju demokratske institucije i vladavinu prava”, navodi se u izveštaju. S tim u vezi u jednoj od oblasti ekonomskih sloboda – “Bezbednost vlasničkih prava” – Srbija je dobila tek 4,6 od 10, pošto se navodi da privatna svojina nije odgovarajuće zaštićena, dok pravosuđe nije nezavisno od snažnih spoljnih uticaja.

Tako da predsednik može da najavljuje oštriju kaznenu politiku koliko mu je volja, Srbija teško da će biti pristojnija i poželjnija zemlja za život dok on svojata svu vlast. To pokazuje i ovlašno poređenje liste Barometar slobode i liste zemalja po bruto domaćem proizvodu po stanovniku. Dok je Srbija na Barometru slobode na 35. mestu, po BDP-u po stanovniku je na 36. među evropskim zemljama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side