30.05.2018 Beograd

Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje
Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

U Beogradu, međutim, pobednik izbora je bio jasan – koalicija oko Srpske napredne stranke sama je osvojila apsolutnu većinu. To i teoretski i u dobroj demokratskoj tradiciji znači da je stranka predsednika Aleksandra Vučića u odličnom položaju da odmah obrazuje gradsku vlast i počne da sprovodi program zbog kojeg su joj građani poverili vlast, valjda.

Italijanske populističke stranke, i pored teškog ideološkog galimatijasa, uspele su nekako da se dogovore i 21. maja, nešto više od dva i po meseca od izbora, predložile malo poznatog Đuzepea Kontea za mandatara, nebitno što je u međuvremenu pokušaj propao. Srpska napredna stranka i njen vođa Vučić i dalje navodno ne znaju ko će biti gradonačelnik. Tog 21. maja, kada su italijanski populisti nekako došli do kandidata za šefa vlade, ovdašnji vođa populista kaže da se još ne zna ko će biti gradonačelnik, a njegov čovek za Beograd, s titulom gradskog menadžera, kaže da će gradska vlast biti formirana u zakonskom roku do 9. juna.

I čemu sad zamajavanje?

Zakonski rok za obrazovanje vlasti postoji da bi se dao razuman rok strankama da naprave vladu posle izbora. Ako to ne mogu, onda slede novi izbori i šta već procedure nalažu.

Ali ne, u Srbiji taj zakonski rok ko zna čemu služi jer smo već navikli da iz godine u godinu, sa stalnim izborima, pobedničke stranke uvek biraju vladu, republičku ili gradsku, potpuno nebitno, u poslednjem trenutku. I naravno, nikada ne kažu zašto. Čak i zbijaju šale, kao recimo onomad pre dve godine 6. jula kada je Vučić rekao da će Srbija imati vladu pre nego Velika Britanija novog premijera – Britanci su premijerku dobili nedelju dana kasnije, a Srbija vladu tek mesec dana kasnije.

Na izbore se, tako bi valjda trebalo, izlazi s nekom idejom kako će izgledati vlast i ljudima koji će te ideje sprovoditi. Zato normalan svet čim pobedi na izborima obrazuje vlast i počne da sprovodi te ideje. Ali ako se odugovlači sa obrazovanjem vlasti, možda i nema nekih ideja.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Ruski problem Vladimir Gligorov: Ruski problem

    Ima, zapravo, dva dela. Jedan je u neravnoteži između relativno ograničenih privrednih mogućnosti i vojne moći. Drugi je u prisustvu u svim ključnim svetskim kriznim područjima, uz odlučujuću ulogu praktično samo u malom broju onih u bliskom susedstvu, koji su uglavnom posledica upravo ruske politike.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side