30.05.2018 Beograd

Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje
Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

U Beogradu, međutim, pobednik izbora je bio jasan – koalicija oko Srpske napredne stranke sama je osvojila apsolutnu većinu. To i teoretski i u dobroj demokratskoj tradiciji znači da je stranka predsednika Aleksandra Vučića u odličnom položaju da odmah obrazuje gradsku vlast i počne da sprovodi program zbog kojeg su joj građani poverili vlast, valjda.

Italijanske populističke stranke, i pored teškog ideološkog galimatijasa, uspele su nekako da se dogovore i 21. maja, nešto više od dva i po meseca od izbora, predložile malo poznatog Đuzepea Kontea za mandatara, nebitno što je u međuvremenu pokušaj propao. Srpska napredna stranka i njen vođa Vučić i dalje navodno ne znaju ko će biti gradonačelnik. Tog 21. maja, kada su italijanski populisti nekako došli do kandidata za šefa vlade, ovdašnji vođa populista kaže da se još ne zna ko će biti gradonačelnik, a njegov čovek za Beograd, s titulom gradskog menadžera, kaže da će gradska vlast biti formirana u zakonskom roku do 9. juna.

I čemu sad zamajavanje?

Zakonski rok za obrazovanje vlasti postoji da bi se dao razuman rok strankama da naprave vladu posle izbora. Ako to ne mogu, onda slede novi izbori i šta već procedure nalažu.

Ali ne, u Srbiji taj zakonski rok ko zna čemu služi jer smo već navikli da iz godine u godinu, sa stalnim izborima, pobedničke stranke uvek biraju vladu, republičku ili gradsku, potpuno nebitno, u poslednjem trenutku. I naravno, nikada ne kažu zašto. Čak i zbijaju šale, kao recimo onomad pre dve godine 6. jula kada je Vučić rekao da će Srbija imati vladu pre nego Velika Britanija novog premijera – Britanci su premijerku dobili nedelju dana kasnije, a Srbija vladu tek mesec dana kasnije.

Na izbore se, tako bi valjda trebalo, izlazi s nekom idejom kako će izgledati vlast i ljudima koji će te ideje sprovoditi. Zato normalan svet čim pobedi na izborima obrazuje vlast i počne da sprovodi te ideje. Ali ako se odugovlači sa obrazovanjem vlasti, možda i nema nekih ideja.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta

    Kao jedini nesporni rezultat američko-francusko-britanskog bombardovanja Sirije može se doživeti okolnost da nije bilo kolateralne štete, koja bi mogla da bude mnogo veća od ciljanog razaranja.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side