04.04.2018 Beograd

Andrej Zarević: Hoće li biti rata

Andrej Zarević: Hoće li biti rata
Svet se, naoko, odjednom suočio ne s jednim već sa dva rata – diplomatskim i trgovinskim. Zapad i Rusija su se, ne može se reći neočekivano, upustili u masovno proterivanje diplomata posle afere “Skripalj”. Trgovinski rat, takođe ne neočekivano, tiho se rasplamsava preteći da uništi ono malo optimizma u svetskoj privredi.

Dva sukoba nisu tako nepovezana kako se može činiti. Obnovljene težnje Rusije da bude jedan od glavnih igrača na svetskoj sceni, uz odbacivanje liberalnih reformi, pre ili kasnije su morale da dovedu do sukoba sa liberalnim Zapadom, što se i desilo kad već ne sukobom u Gruziji 2008, onda skorašnjim ratom u Ukrajini i ruskom aneksijom Krima koju zapadne sile nikako da svare. Bivšim silama, koje bi da su i dalje važne, malo treba da pravim ili izmišljenim aferama zaoštre situaciju ne bi li projektovale moć, stvarnu ili umišljenu. Ili da zabašure nešto kod kuće. To valjda važi i za Rusiju i za Veliku Britaniju.

Jačanjem moći jednog čoveka i neliberalnim promenama u Rusiji usledile su slične težnje u drugim državama u kojima demokratija nije uzela maha. Mada su se autoritarne težnje prvo pojavile na periferiji Zapada, u Turskoj i Mađarskoj, prema mišljenju mnogih i dalje neobjašnjivo došle su i do SAD, gde Donald Tramp razmatra suzbijanje medijskih sloboda, ukidanje prava opoziciji da u parlamentu sabotira donošenje nepopularnih zakona, poništavanje ostvarenih ličnih sloboda, pa i hvali uvođenje doživotnog mandata za kineskog predsednika. A kad dođe do takvih potresa u velikim silama, opšta katastrofa nije daleko.

Manje katastrofe su se zasad osetile samo na svetskim berzama, gde indeksi malo-malo potonu duboko u crveno posle najava trgovinskih barijera.

Hoće li katastrofa s trgovinskim ratovima biti opšta, ostaje da se vidi. Kina je ove nedelje uvela dodatne namete za određenu američku robu kao odgovor na Trampove takse na čelik i aluminijum. U SAD se uglavnom ne koriste čelik i aluminijum iz Kine, pa šteta nije velika, ali je Peking, i pored simboličnih gubitaka, morao da odgovori. Ako ne da spase obraz, onda da upozori da će oštro odgovoriti na znatno veće namete koje Tramp najavljuje Kini. Spirala odmazdi lako bi mogla da se otrgne kontroli i obuhvati i druge zemlje koje su zasad izuzete iz Trampovih hirova. U srećna vremena diplomatija pomaže, ali u vreme opšteg proterivanja diplomata teško da ima dovoljno poverenja. Svetski privredni rast će sasvim sigurno trpeti zbog toga i eto opet krize, možda ne kao iz 2008, ali ipak dovoljne da se rasprše i nade u naša tri-četiri odsto rasta.

Treba se samo nadati da u slučaju zaoštravanja trgovinskih ratova i pogoršanja ekonomskih prilika domaća pamet na vlasti neće krizu proglasiti novom razvojnom šansom, kao onomad posle 2008. kada je, dok je ceo svet ulazio u štednju, vlast ovde povećavala zaduživanja radi veće potrošnje ili još tamo početkom 90-ih, kada su sankcije proglašene pravom prilikom za razvoj domaće privrede, a ispostavilo se za pljačku svega i svačega.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side