18.07.2018 Beograd

Andrej Zarević: Evropski čas

Andrej Zarević: Evropski čas
Jedna slika sa samita NATO-a prošle nedelje možda je najbolje oslikala globalnu politiku ovih dana. Evropski lideri Angela Merkel, Emanuel Makron i ostali, uključujući i Terezu Mej, gledaju negde gore desno, dok samo Donald Tramp gleda gore levo.

Da aktuelni američki predsednik stvari vidi drugačije od drugih zapadnih lidera. očigledno je odavno. Problem na koji ukazuje slika, bez obzira na to što je u pitanju slučajno uhvaćeni momenat, jeste što Tramp gleda ka drugim ciljevima. U njegovom svetu trgovine nekretninama izgleda postoje samo igre nulte sume. Ako nisi na dobitku, onda si gubitnik.

Drugi, znatno dublji problem po Evropsku uniju, jeste to što iako Tramp možda neće potrajati nešto više od dve godine, trampizam će opstati i posle 2020. godine, kao što je postojao i pre 2016, mada ne pod tim imenom.

Štaviše, Trampovi stavovi izbljunuti prošle nedelje u Briselu i po Velikoj Britaniji nisu isključivo trampovski. Oni su i ranije bili prisutni među američkim političarima, pa i kod omiljenog evropskog političara iz SAD Baraka Obame. Svakako da Obama ne bi posavetovao britansku premijerku da tuži Evropsku uniju ili nabusito zahtevao da se četiri odsto bruto domaćeg proizvoda odvoji na odbranu, kad i dva odsto slabo ide. Insistiranje da države Evropske unije izdvajaju više na odbranu bio je i Obamin zahtev. Prethodni američki predsednik, doduše, nije Evropsku uniju opisivao kao neprijatelja, ali to je već stvar psihologije. Trampu je svako neprijatelj, dok god može da se ponaša kao siledžija. Poenta je da se žiža američke politike već dugo pomera sa Evrope. Kod Obame, mada je Evropska unija bila partner, naglasak je bio na Aziji.

Čak i da Tramp ne bude predsednik od 2021, novi šef Bele kuće, ko god bio, moraće da prihvati osećanje mnogih Amerikanaca da više ne žele da budu pokrovitelji Evrope. Isto tako, evropski lideri moraju da prihvate da ne mogu uvek da računaju na zaštitnika sa druge strane okeana. Da bi ideja Evropske unije opstala, članice će morati nekako da se organizuju i izađu iz stalnog ciklusa kriza jer stanje permanentne krize nije primamljiv način opstajanja.

Strahovi na Zapadu uoči Trampove posete Evropi o sumraku liberalno-demokratskog poretka i prepuštanju Evrope Rusiji sada deluju preterano panično. Na kraju se ništa dramatično nije dogodilo, osim što je američki predsednik pravio dramu. Ali, ti strahovi su pokazali da Evropa zaista jeste izložena rizicima usled preterane zavisnosti od Vašingtona i šefa Bele kuće.

Tramp će proći za dve ili šest godina, ali će problem Evropske unije ostati. Ako briselske birokrate ne prerastu u briselske državnike Evropa će biti podložna razarajućem uticaju autokratskih režima, bilo da su oni u Pekingu, Moskvi, Ankari, Rijadu ili Vašingtonu. Zato, na kraju krajeve, možda ima smisla Makronov predlog da se prvo moraju rešiti stvari u samoj Uniji pre nego što se prihvate novi članovi. Posebno ako ti potencijalni članovi više nego otvoreno očijukaju sa onima koji najviše rade na razaranju evropskog jedinstva.

Evropska unija može pokazati svoju snagu rešavanjem problema kod kuće i u svojoj okolini. U avgustu će Grčka izaći iz dugogodišnjeg paketa pomoći, što bi mogao biti jedan primer koliko-toliko uspešno usaglašenog delovanja. Evropska unija bi takvu saglasnost, koja u slučaju Grčke nije bila bogzna kakva, ali je ipak ostvarena, morala da postigne i po sada ključnom pitanju migranata.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side