01.11.2017 Beograd

Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici
Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

Ovde su glavni junaci pripadnici sve brojnije armije onih koji sopstvenoj, ali i tuđoj deci ispisuju presudu, ponekad i smrtnu, krajnje iracionalnom odlukom da ih – ne vakcinišu. Posebno je na udaru MMR vakcina, pa sve više dece u Srbiji i neposrednom okruženju oboleva od bolesti koje smo smatrali gotovo iskorenjenima. U modi su trenutno male boginje, a na zauške i ovčije boginje se čeka.

Na nesreću, od pošasti prošlosti, kako smo navikli da ih posmatramo, danas ponovo smrtno stradaju i deca koja nisu vakcinisana, ali i nešto stariji koji su pre dve decenije primali manje efikasnu vakcinu, a posebnom riziku su izloženi svi koji iz raznih razloga nisu zaštićeni na vreme. Otprilike svaki deseti stanovnik/ica Srbije. Za slabije u računu, oko 700.000 ljudi.

Na sreću, smrti su zasad srazmerno retke, ali pitanje je do kada će biti tako. U prvih šest meseci ove godine tek svako četvrto dete uzrasta 12-15 meseci primilo je MMR vakcinu, uz prognozu da će ih do kraja godine eventualno još toliko biti vakcinisano. I sve veću izvesnost da će preskočiti narednu i time ostati izloženi vetrometini bolesti.

Jezikom epidemiologa rečeno, naciji u narednim godinama prete epidemije.

Istina je, naravno, da mala deca sve te kolokvijalno nazvane dečije bolesti relativno lako prebole, ali valja znati da su u prethodnim decenijama to bile tek epidemijice, a i pređašnja vakcina, iako nije štitila potpuno, značajno je umanjivala intenzitet i eventualne posledice bolesti. Možda se zbog toga neki među roditeljima iz tzv. antivakcinalnog lobija lako mogu prepoznati u rečenici epidemiološkinje Milene Kanazir: “Vakcinacija je postala žrtva svog uspeha jer mnogi roditelji, pa i lekari, nisu videli zarazne bolesti koje ostavljaju teške posledice”.

Nisu ni mogli videti jer je donedavno obuhvat vakcinacije premašivao 95 odsto dece i rizik od obolevanja, posebno sa drastičnim posledicama, bio je sveden na minimum. Donedavno, a onda je u Srbiju stigao antivakcinalni lobi, predvođen svakojakim mesijama koji tvrde da MMR vakcina izaziva autizam i još silne neželjene nuspojave. I mnogim roditeljima je uzavrela krv – neće niko njihovu decu stavljati pred streljački stoj života. “Ja sam ga stvorio, ja ću mu presuditi”, ponavljaju, uz tvrdnju da država ne može biti bolji roditelj njihovoj deci nego što su oni sami.

Aktivisti antivakcinalnog lobija, među kojima ima i lekara koji se još nisu javno odrekli Hipokrata i državnih poslova, zahtevaju da se Srbija uvrsti među zemlje u kojima imunizacija dece nije obavezna. Pa će tek onda da pregovaraju sa državom! O čemu, samo oni znaju, ali je sva prilika da njima država nisu ljudi već nekakvo nadnaravno biće koje iz ogromnog kotla sipa svakojake boleščine i manipuliše beslovesnim milionima koji vakcinu smatraju civilizacijskim dostignućem.

Dok oni iz antivakcinalnog lobija, bez imalo savesti, armiju roditelja pretvaraju u krvnike sopstvene i tuđe dece.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 21.11.2017, 22:08h uyu (1)

    A [to bi se lekari koji misle odrekli posla_ Jel to kao uslov farma lobija_

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda Dimitrije Boarov: Daleko je inovativna privreda

    Premijerka Srbije Ana Brnabić dala je poslednjih dana nekoliko rutinskih izjava i intervjua, ali je, za one koji i dalje tragaju za njenom osnovnom koncepcijom razvojne politike, najzanimljiviji insert iz njenog razgovora sa urednikom Blica Rankom Pivljaninom (12. decembra).

  • Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam Momčilo Pantelić: Sistemski ekstremizam

    Svekolika borba protiv svakojakih ekstremizama trpi istrajne i dalekosežne poraze protiv samo jednog od njih – sistemskog ekstremizma. Gotovo sva ustrojstva su omogućila da minimalna manjina maksimalizuje svoju premoć, ekonomsku, a sve više i političku, nad većinom savremenika – uveravaju internacionalni i nacionalni istraživači.

  • Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić Mijat Lakićević: Za Beograd, s firmom Vučić

    Ko drži ključeve Beograda, drži ključeve Srbije. Zato nije čudo što se oštre sablje i koplja za beogradski boj. Beograd ima ogroman ne samo simboličko-politički nego i praktično ekonomski značaj. U stvari, da nije drugog ne bi bilo ni prvog.

  • Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost Momčilo Pantelić: S njim nije dosadno, nažalost

    Poznat vam je, svakako, lider koji medije kritikuje kao svoje neprijatelje iako njegovi nastupi dominiraju javnim prostorom, kome se, uprkos zapadnom kursu, istražuju sporne veze sa Rusijom i Kinom i koji za iskušenja domovine najviše krivi njen “bivši režim”. Ali, takvom opisu odgovara, premijerno, i predsednik – Amerike.

  • Vladimir Gligorov: Lokalni izbori Vladimir Gligorov: Lokalni izbori

    Kada stranka na vlasti, pogotovo ako je sklona autoritarizmu, dobije lokalne izbore sa dvotrećinskom većinom (o tročetvrtinskoj da i ne govorimo), to je veoma rđav znak za demokratiju, ali nije dobro ni za tu stranku.

  • Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu Drago Hedl: Što je Harrison bio u Beatlesima, Lucić je bio u Feralu

    Ono što je George Harrison bio u Beatlesima, Predrag Lucić bio je u Feral Tribuneu. Samozatajan i marljiv po vlastitom izboru uvijek malo u drugom planu, ne zbog toga što bi ga tamo netko gurao (jer ondje nije ni pripadao), već što se sâm tako postavljao.

  • Vladimir Gligorov: Dva populizma Vladimir Gligorov: Dva populizma

    Najviše je ekonomskih istraživanja populizma u Latinskoj Americi. Ovo i zato što je na tom iskustvu nastao i takozvani Vašingtonski konsenzus (Williamson 1990), koji je posebno predmet kritike ekonomista i komentatora na levici, mada ne samo njih.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw