01.11.2017 Beograd

Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici
Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

Ovde su glavni junaci pripadnici sve brojnije armije onih koji sopstvenoj, ali i tuđoj deci ispisuju presudu, ponekad i smrtnu, krajnje iracionalnom odlukom da ih – ne vakcinišu. Posebno je na udaru MMR vakcina, pa sve više dece u Srbiji i neposrednom okruženju oboleva od bolesti koje smo smatrali gotovo iskorenjenima. U modi su trenutno male boginje, a na zauške i ovčije boginje se čeka.

Na nesreću, od pošasti prošlosti, kako smo navikli da ih posmatramo, danas ponovo smrtno stradaju i deca koja nisu vakcinisana, ali i nešto stariji koji su pre dve decenije primali manje efikasnu vakcinu, a posebnom riziku su izloženi svi koji iz raznih razloga nisu zaštićeni na vreme. Otprilike svaki deseti stanovnik/ica Srbije. Za slabije u računu, oko 700.000 ljudi.

Na sreću, smrti su zasad srazmerno retke, ali pitanje je do kada će biti tako. U prvih šest meseci ove godine tek svako četvrto dete uzrasta 12-15 meseci primilo je MMR vakcinu, uz prognozu da će ih do kraja godine eventualno još toliko biti vakcinisano. I sve veću izvesnost da će preskočiti narednu i time ostati izloženi vetrometini bolesti.

Jezikom epidemiologa rečeno, naciji u narednim godinama prete epidemije.

Istina je, naravno, da mala deca sve te kolokvijalno nazvane dečije bolesti relativno lako prebole, ali valja znati da su u prethodnim decenijama to bile tek epidemijice, a i pređašnja vakcina, iako nije štitila potpuno, značajno je umanjivala intenzitet i eventualne posledice bolesti. Možda se zbog toga neki među roditeljima iz tzv. antivakcinalnog lobija lako mogu prepoznati u rečenici epidemiološkinje Milene Kanazir: “Vakcinacija je postala žrtva svog uspeha jer mnogi roditelji, pa i lekari, nisu videli zarazne bolesti koje ostavljaju teške posledice”.

Nisu ni mogli videti jer je donedavno obuhvat vakcinacije premašivao 95 odsto dece i rizik od obolevanja, posebno sa drastičnim posledicama, bio je sveden na minimum. Donedavno, a onda je u Srbiju stigao antivakcinalni lobi, predvođen svakojakim mesijama koji tvrde da MMR vakcina izaziva autizam i još silne neželjene nuspojave. I mnogim roditeljima je uzavrela krv – neće niko njihovu decu stavljati pred streljački stoj života. “Ja sam ga stvorio, ja ću mu presuditi”, ponavljaju, uz tvrdnju da država ne može biti bolji roditelj njihovoj deci nego što su oni sami.

Aktivisti antivakcinalnog lobija, među kojima ima i lekara koji se još nisu javno odrekli Hipokrata i državnih poslova, zahtevaju da se Srbija uvrsti među zemlje u kojima imunizacija dece nije obavezna. Pa će tek onda da pregovaraju sa državom! O čemu, samo oni znaju, ali je sva prilika da njima država nisu ljudi već nekakvo nadnaravno biće koje iz ogromnog kotla sipa svakojake boleščine i manipuliše beslovesnim milionima koji vakcinu smatraju civilizacijskim dostignućem.

Dok oni iz antivakcinalnog lobija, bez imalo savesti, armiju roditelja pretvaraju u krvnike sopstvene i tuđe dece.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 21.11.2017, 22:08h uyu (1)

    A [to bi se lekari koji misle odrekli posla_ Jel to kao uslov farma lobija_

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

    Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side