Dimitrije Boarov: Šta čeka novu slovenačku vladu
07.09.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Šta čeka novu slovenačku vladu

Dimitrije Boarov: Šta čeka novu slovenačku vladu
Uvek se nekako nađem na odmoru u Sloveniji kada se formira nova vlada. Kada je doskorašnji premijer Miro Cerar formirao svoju vladu, ljubljansko Delo ga je pre tri godine dočekalo naslovom “Cerar, tabula raza”.

No, ovaj političar amaterskog staža uglavnom je dobro pregurao svoj mandat (skoro ceo), pa njegova stranka praktično ostaje na vlasti i posle nedavnih izbora. Istina, u koaliciji sa još četiri male stranke nagnute levo, u kabinetu koji ovih dana sastavlja Marjan Šarec, dok je navodni pobednik izbora Janez Janša, sa svojim desnim snagama, ostao na suvom.

Zapravo, novoj vladi Cerar ostavlja Sloveniju sa međugodišnjom stopom rasta od 3,8 odsto, što ovu malu zemlju svrstava u deset članica EU sa najbržim privrednim rastom poslednjih meseci iako je reč o statistički značajnom razvojnom usporenju. Tačnije rečeno, Slovenija je u trećem kvartalu prošle godine imala stopu rasta od pet odsto, u četvrtom tromesečju dinamika rasta se popela na oko šest odsto, u prvom kvartalu ove godine tempo je pao na pet odsto, a u drugom se procenjuje da je snižen na oko ili ispod četiri odsto (u prvom tromesečju ove godine prosečna stopa rasta BDP u EU bila je 2,5 odsto, a u drugom se spustila na 2,2 odsto).

To je verovatno posledica pada potrošnje u “predizbornom razdoblju”, kada Cerarova vlada nije delila pare zaposlenima u javnom sektoru, a građani se suzdržavali od većih ulaganja zbog “političke neizvesnosti”. Bilo je to vreme koje je, kako pišu slovenački komentatori, karakterisala “blaga nervoza”. No, za jednu razvijenu zemlju, kakva je Slovenija, sa oko 20.000 evra BDP-a po glavi stanovnika, i rast između tri i četiri odsto je vrtoglav, a mesto u vrhu EU zavidno (u drugom kvartalu ove godine šampioni EU su Poljska sa pet odsto rasta, Mađarska sa 4,4 odsto, Litvanija sa 4,2 odsto i Rumunija sa 4,2 odsto).

Ipak, i u takvoj, relativno povoljnoj privrednoj situaciji sa blagim padom konjunkture, očigledno nije bilo jednostavno sastaviti političku koaliciju sa makar tankom većinskom podrškom u državnoj skupštini, pa je koalicioni sporazum zauzeo 47 kucanih stranica standardnog formata i, što je uobičajeno, u njega je svaka stranka ubacila svoje prioritete u javnim ulaganjima, pa su posmatrači izračunali da će ovoj vladi nedostajati oko dve milijarde evra investicionih sredstava, s obzirom na projektovane fiskalne prilive. Komentatori su odmah rekli da je koalicioni sporazum sačinjen kao da Sloveniju čeka “decenija debelih krava”, a politički protivnici dolazeće koalicije čak su ocenili da se radi o planu sa “venecuelanskim elementima”. Šef slovenačkog Fiskalnog saveta upozorio je buduću vladu da ako se ovi planovi ne skrešu, Slovenija ubuduće može postati nova Grčka, itd.

Ono što je meni zapalo za oko jeste činjenica da je u koalicionom dogovoru na osnovu kojeg će biti sastavljena nova slovenačka vlada jedno od najznačajnijih mesta zauzela buduća poreska politika – što je logično za svaku ozbiljnu zemlju, ali nije logično na Balkanu. Ne ulazeći u detalje poreskih promena koje se najavljuju, ovde ćemo izdvojiti samo dogovor da se poveća porez na dohodak pravnih lica, a da se istovremeno snizi generalna “dohodnina”, kako se ne bi uticalo na ukupnu privrednu aktivnost. Uprošćeno, ključno u ovoj navodno “neutralnoj ideji” jeste da se preduzeća motivišu da na račun dobitka podižu plate zaposlenih umesto da preko poreza na povećani dohodak državi plaćaju još više. Međutim, slovenački liberalni ekonomisti, poput Anžea Burgera (Finance & manager od 31. avgusta), smatraju da će sprovođenje takve ideje u život dovesti ne samo do snižavanja plata zaposlenih (kako ne bi bio smanjen dobitak) nego i do pada privredne dinamike.

U svakom slučaju, već na prvi pogled vidi se da su problemi Slovenije mnogo drugačiji od onih u Srbiji. Ovde se, na primer, malo spominje borba sa sivom ekonomijom, pa čak i podno triglavske stene, kod poznatog Aljaževog doma, u krajnjem kutku nacionalnog parka, kada platite parking od tri evra, dobićete fiskalni račun od jedne usamljene tetkice sa mobilnim aparatom za naplatu. Slovenija je krcata turistima, drumovi su prenapučeni, a izvoz uporno raste po stopi od oko 10 odsto.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side