07.09.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Šta čeka novu slovenačku vladu

Dimitrije Boarov: Šta čeka novu slovenačku vladu
Uvek se nekako nađem na odmoru u Sloveniji kada se formira nova vlada. Kada je doskorašnji premijer Miro Cerar formirao svoju vladu, ljubljansko Delo ga je pre tri godine dočekalo naslovom “Cerar, tabula raza”.

No, ovaj političar amaterskog staža uglavnom je dobro pregurao svoj mandat (skoro ceo), pa njegova stranka praktično ostaje na vlasti i posle nedavnih izbora. Istina, u koaliciji sa još četiri male stranke nagnute levo, u kabinetu koji ovih dana sastavlja Marjan Šarec, dok je navodni pobednik izbora Janez Janša, sa svojim desnim snagama, ostao na suvom.

Zapravo, novoj vladi Cerar ostavlja Sloveniju sa međugodišnjom stopom rasta od 3,8 odsto, što ovu malu zemlju svrstava u deset članica EU sa najbržim privrednim rastom poslednjih meseci iako je reč o statistički značajnom razvojnom usporenju. Tačnije rečeno, Slovenija je u trećem kvartalu prošle godine imala stopu rasta od pet odsto, u četvrtom tromesečju dinamika rasta se popela na oko šest odsto, u prvom kvartalu ove godine tempo je pao na pet odsto, a u drugom se procenjuje da je snižen na oko ili ispod četiri odsto (u prvom tromesečju ove godine prosečna stopa rasta BDP u EU bila je 2,5 odsto, a u drugom se spustila na 2,2 odsto).

To je verovatno posledica pada potrošnje u “predizbornom razdoblju”, kada Cerarova vlada nije delila pare zaposlenima u javnom sektoru, a građani se suzdržavali od većih ulaganja zbog “političke neizvesnosti”. Bilo je to vreme koje je, kako pišu slovenački komentatori, karakterisala “blaga nervoza”. No, za jednu razvijenu zemlju, kakva je Slovenija, sa oko 20.000 evra BDP-a po glavi stanovnika, i rast između tri i četiri odsto je vrtoglav, a mesto u vrhu EU zavidno (u drugom kvartalu ove godine šampioni EU su Poljska sa pet odsto rasta, Mađarska sa 4,4 odsto, Litvanija sa 4,2 odsto i Rumunija sa 4,2 odsto).

Ipak, i u takvoj, relativno povoljnoj privrednoj situaciji sa blagim padom konjunkture, očigledno nije bilo jednostavno sastaviti političku koaliciju sa makar tankom većinskom podrškom u državnoj skupštini, pa je koalicioni sporazum zauzeo 47 kucanih stranica standardnog formata i, što je uobičajeno, u njega je svaka stranka ubacila svoje prioritete u javnim ulaganjima, pa su posmatrači izračunali da će ovoj vladi nedostajati oko dve milijarde evra investicionih sredstava, s obzirom na projektovane fiskalne prilive. Komentatori su odmah rekli da je koalicioni sporazum sačinjen kao da Sloveniju čeka “decenija debelih krava”, a politički protivnici dolazeće koalicije čak su ocenili da se radi o planu sa “venecuelanskim elementima”. Šef slovenačkog Fiskalnog saveta upozorio je buduću vladu da ako se ovi planovi ne skrešu, Slovenija ubuduće može postati nova Grčka, itd.

Ono što je meni zapalo za oko jeste činjenica da je u koalicionom dogovoru na osnovu kojeg će biti sastavljena nova slovenačka vlada jedno od najznačajnijih mesta zauzela buduća poreska politika – što je logično za svaku ozbiljnu zemlju, ali nije logično na Balkanu. Ne ulazeći u detalje poreskih promena koje se najavljuju, ovde ćemo izdvojiti samo dogovor da se poveća porez na dohodak pravnih lica, a da se istovremeno snizi generalna “dohodnina”, kako se ne bi uticalo na ukupnu privrednu aktivnost. Uprošćeno, ključno u ovoj navodno “neutralnoj ideji” jeste da se preduzeća motivišu da na račun dobitka podižu plate zaposlenih umesto da preko poreza na povećani dohodak državi plaćaju još više. Međutim, slovenački liberalni ekonomisti, poput Anžea Burgera (Finance & manager od 31. avgusta), smatraju da će sprovođenje takve ideje u život dovesti ne samo do snižavanja plata zaposlenih (kako ne bi bio smanjen dobitak) nego i do pada privredne dinamike.

U svakom slučaju, već na prvi pogled vidi se da su problemi Slovenije mnogo drugačiji od onih u Srbiji. Ovde se, na primer, malo spominje borba sa sivom ekonomijom, pa čak i podno triglavske stene, kod poznatog Aljaževog doma, u krajnjem kutku nacionalnog parka, kada platite parking od tri evra, dobićete fiskalni račun od jedne usamljene tetkice sa mobilnim aparatom za naplatu. Slovenija je krcata turistima, drumovi su prenapučeni, a izvoz uporno raste po stopi od oko 10 odsto.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side