07.09.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Šta čeka novu slovenačku vladu

Dimitrije Boarov: Šta čeka novu slovenačku vladu
Uvek se nekako nađem na odmoru u Sloveniji kada se formira nova vlada. Kada je doskorašnji premijer Miro Cerar formirao svoju vladu, ljubljansko Delo ga je pre tri godine dočekalo naslovom “Cerar, tabula raza”.

No, ovaj političar amaterskog staža uglavnom je dobro pregurao svoj mandat (skoro ceo), pa njegova stranka praktično ostaje na vlasti i posle nedavnih izbora. Istina, u koaliciji sa još četiri male stranke nagnute levo, u kabinetu koji ovih dana sastavlja Marjan Šarec, dok je navodni pobednik izbora Janez Janša, sa svojim desnim snagama, ostao na suvom.

Zapravo, novoj vladi Cerar ostavlja Sloveniju sa međugodišnjom stopom rasta od 3,8 odsto, što ovu malu zemlju svrstava u deset članica EU sa najbržim privrednim rastom poslednjih meseci iako je reč o statistički značajnom razvojnom usporenju. Tačnije rečeno, Slovenija je u trećem kvartalu prošle godine imala stopu rasta od pet odsto, u četvrtom tromesečju dinamika rasta se popela na oko šest odsto, u prvom kvartalu ove godine tempo je pao na pet odsto, a u drugom se procenjuje da je snižen na oko ili ispod četiri odsto (u prvom tromesečju ove godine prosečna stopa rasta BDP u EU bila je 2,5 odsto, a u drugom se spustila na 2,2 odsto).

To je verovatno posledica pada potrošnje u “predizbornom razdoblju”, kada Cerarova vlada nije delila pare zaposlenima u javnom sektoru, a građani se suzdržavali od većih ulaganja zbog “političke neizvesnosti”. Bilo je to vreme koje je, kako pišu slovenački komentatori, karakterisala “blaga nervoza”. No, za jednu razvijenu zemlju, kakva je Slovenija, sa oko 20.000 evra BDP-a po glavi stanovnika, i rast između tri i četiri odsto je vrtoglav, a mesto u vrhu EU zavidno (u drugom kvartalu ove godine šampioni EU su Poljska sa pet odsto rasta, Mađarska sa 4,4 odsto, Litvanija sa 4,2 odsto i Rumunija sa 4,2 odsto).

Ipak, i u takvoj, relativno povoljnoj privrednoj situaciji sa blagim padom konjunkture, očigledno nije bilo jednostavno sastaviti političku koaliciju sa makar tankom većinskom podrškom u državnoj skupštini, pa je koalicioni sporazum zauzeo 47 kucanih stranica standardnog formata i, što je uobičajeno, u njega je svaka stranka ubacila svoje prioritete u javnim ulaganjima, pa su posmatrači izračunali da će ovoj vladi nedostajati oko dve milijarde evra investicionih sredstava, s obzirom na projektovane fiskalne prilive. Komentatori su odmah rekli da je koalicioni sporazum sačinjen kao da Sloveniju čeka “decenija debelih krava”, a politički protivnici dolazeće koalicije čak su ocenili da se radi o planu sa “venecuelanskim elementima”. Šef slovenačkog Fiskalnog saveta upozorio je buduću vladu da ako se ovi planovi ne skrešu, Slovenija ubuduće može postati nova Grčka, itd.

Ono što je meni zapalo za oko jeste činjenica da je u koalicionom dogovoru na osnovu kojeg će biti sastavljena nova slovenačka vlada jedno od najznačajnijih mesta zauzela buduća poreska politika – što je logično za svaku ozbiljnu zemlju, ali nije logično na Balkanu. Ne ulazeći u detalje poreskih promena koje se najavljuju, ovde ćemo izdvojiti samo dogovor da se poveća porez na dohodak pravnih lica, a da se istovremeno snizi generalna “dohodnina”, kako se ne bi uticalo na ukupnu privrednu aktivnost. Uprošćeno, ključno u ovoj navodno “neutralnoj ideji” jeste da se preduzeća motivišu da na račun dobitka podižu plate zaposlenih umesto da preko poreza na povećani dohodak državi plaćaju još više. Međutim, slovenački liberalni ekonomisti, poput Anžea Burgera (Finance & manager od 31. avgusta), smatraju da će sprovođenje takve ideje u život dovesti ne samo do snižavanja plata zaposlenih (kako ne bi bio smanjen dobitak) nego i do pada privredne dinamike.

U svakom slučaju, već na prvi pogled vidi se da su problemi Slovenije mnogo drugačiji od onih u Srbiji. Ovde se, na primer, malo spominje borba sa sivom ekonomijom, pa čak i podno triglavske stene, kod poznatog Aljaževog doma, u krajnjem kutku nacionalnog parka, kada platite parking od tri evra, dobićete fiskalni račun od jedne usamljene tetkice sa mobilnim aparatom za naplatu. Slovenija je krcata turistima, drumovi su prenapučeni, a izvoz uporno raste po stopi od oko 10 odsto.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side