07.09.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Šta čeka novu slovenačku vladu

Dimitrije Boarov: Šta čeka novu slovenačku vladu
Uvek se nekako nađem na odmoru u Sloveniji kada se formira nova vlada. Kada je doskorašnji premijer Miro Cerar formirao svoju vladu, ljubljansko Delo ga je pre tri godine dočekalo naslovom “Cerar, tabula raza”.

No, ovaj političar amaterskog staža uglavnom je dobro pregurao svoj mandat (skoro ceo), pa njegova stranka praktično ostaje na vlasti i posle nedavnih izbora. Istina, u koaliciji sa još četiri male stranke nagnute levo, u kabinetu koji ovih dana sastavlja Marjan Šarec, dok je navodni pobednik izbora Janez Janša, sa svojim desnim snagama, ostao na suvom.

Zapravo, novoj vladi Cerar ostavlja Sloveniju sa međugodišnjom stopom rasta od 3,8 odsto, što ovu malu zemlju svrstava u deset članica EU sa najbržim privrednim rastom poslednjih meseci iako je reč o statistički značajnom razvojnom usporenju. Tačnije rečeno, Slovenija je u trećem kvartalu prošle godine imala stopu rasta od pet odsto, u četvrtom tromesečju dinamika rasta se popela na oko šest odsto, u prvom kvartalu ove godine tempo je pao na pet odsto, a u drugom se procenjuje da je snižen na oko ili ispod četiri odsto (u prvom tromesečju ove godine prosečna stopa rasta BDP u EU bila je 2,5 odsto, a u drugom se spustila na 2,2 odsto).

To je verovatno posledica pada potrošnje u “predizbornom razdoblju”, kada Cerarova vlada nije delila pare zaposlenima u javnom sektoru, a građani se suzdržavali od većih ulaganja zbog “političke neizvesnosti”. Bilo je to vreme koje je, kako pišu slovenački komentatori, karakterisala “blaga nervoza”. No, za jednu razvijenu zemlju, kakva je Slovenija, sa oko 20.000 evra BDP-a po glavi stanovnika, i rast između tri i četiri odsto je vrtoglav, a mesto u vrhu EU zavidno (u drugom kvartalu ove godine šampioni EU su Poljska sa pet odsto rasta, Mađarska sa 4,4 odsto, Litvanija sa 4,2 odsto i Rumunija sa 4,2 odsto).

Ipak, i u takvoj, relativno povoljnoj privrednoj situaciji sa blagim padom konjunkture, očigledno nije bilo jednostavno sastaviti političku koaliciju sa makar tankom većinskom podrškom u državnoj skupštini, pa je koalicioni sporazum zauzeo 47 kucanih stranica standardnog formata i, što je uobičajeno, u njega je svaka stranka ubacila svoje prioritete u javnim ulaganjima, pa su posmatrači izračunali da će ovoj vladi nedostajati oko dve milijarde evra investicionih sredstava, s obzirom na projektovane fiskalne prilive. Komentatori su odmah rekli da je koalicioni sporazum sačinjen kao da Sloveniju čeka “decenija debelih krava”, a politički protivnici dolazeće koalicije čak su ocenili da se radi o planu sa “venecuelanskim elementima”. Šef slovenačkog Fiskalnog saveta upozorio je buduću vladu da ako se ovi planovi ne skrešu, Slovenija ubuduće može postati nova Grčka, itd.

Ono što je meni zapalo za oko jeste činjenica da je u koalicionom dogovoru na osnovu kojeg će biti sastavljena nova slovenačka vlada jedno od najznačajnijih mesta zauzela buduća poreska politika – što je logično za svaku ozbiljnu zemlju, ali nije logično na Balkanu. Ne ulazeći u detalje poreskih promena koje se najavljuju, ovde ćemo izdvojiti samo dogovor da se poveća porez na dohodak pravnih lica, a da se istovremeno snizi generalna “dohodnina”, kako se ne bi uticalo na ukupnu privrednu aktivnost. Uprošćeno, ključno u ovoj navodno “neutralnoj ideji” jeste da se preduzeća motivišu da na račun dobitka podižu plate zaposlenih umesto da preko poreza na povećani dohodak državi plaćaju još više. Međutim, slovenački liberalni ekonomisti, poput Anžea Burgera (Finance & manager od 31. avgusta), smatraju da će sprovođenje takve ideje u život dovesti ne samo do snižavanja plata zaposlenih (kako ne bi bio smanjen dobitak) nego i do pada privredne dinamike.

U svakom slučaju, već na prvi pogled vidi se da su problemi Slovenije mnogo drugačiji od onih u Srbiji. Ovde se, na primer, malo spominje borba sa sivom ekonomijom, pa čak i podno triglavske stene, kod poznatog Aljaževog doma, u krajnjem kutku nacionalnog parka, kada platite parking od tri evra, dobićete fiskalni račun od jedne usamljene tetkice sa mobilnim aparatom za naplatu. Slovenija je krcata turistima, drumovi su prenapučeni, a izvoz uporno raste po stopi od oko 10 odsto.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

  • Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd. Momčilo Pantelić: “Tropski Tramp” itd.

    Brazil se potvrdio kao zemlja vrhunskih paradoksa: hvaljen po tome što nema spoljnih neprijatelja, najednom je pokazao sklonost da na čelo države dovede političara koji masovno “vidi” neprijatelje unutar njega.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side