07.09.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Šta čeka novu slovenačku vladu

Dimitrije Boarov: Šta čeka novu slovenačku vladu
Uvek se nekako nađem na odmoru u Sloveniji kada se formira nova vlada. Kada je doskorašnji premijer Miro Cerar formirao svoju vladu, ljubljansko Delo ga je pre tri godine dočekalo naslovom “Cerar, tabula raza”.

No, ovaj političar amaterskog staža uglavnom je dobro pregurao svoj mandat (skoro ceo), pa njegova stranka praktično ostaje na vlasti i posle nedavnih izbora. Istina, u koaliciji sa još četiri male stranke nagnute levo, u kabinetu koji ovih dana sastavlja Marjan Šarec, dok je navodni pobednik izbora Janez Janša, sa svojim desnim snagama, ostao na suvom.

Zapravo, novoj vladi Cerar ostavlja Sloveniju sa međugodišnjom stopom rasta od 3,8 odsto, što ovu malu zemlju svrstava u deset članica EU sa najbržim privrednim rastom poslednjih meseci iako je reč o statistički značajnom razvojnom usporenju. Tačnije rečeno, Slovenija je u trećem kvartalu prošle godine imala stopu rasta od pet odsto, u četvrtom tromesečju dinamika rasta se popela na oko šest odsto, u prvom kvartalu ove godine tempo je pao na pet odsto, a u drugom se procenjuje da je snižen na oko ili ispod četiri odsto (u prvom tromesečju ove godine prosečna stopa rasta BDP u EU bila je 2,5 odsto, a u drugom se spustila na 2,2 odsto).

To je verovatno posledica pada potrošnje u “predizbornom razdoblju”, kada Cerarova vlada nije delila pare zaposlenima u javnom sektoru, a građani se suzdržavali od većih ulaganja zbog “političke neizvesnosti”. Bilo je to vreme koje je, kako pišu slovenački komentatori, karakterisala “blaga nervoza”. No, za jednu razvijenu zemlju, kakva je Slovenija, sa oko 20.000 evra BDP-a po glavi stanovnika, i rast između tri i četiri odsto je vrtoglav, a mesto u vrhu EU zavidno (u drugom kvartalu ove godine šampioni EU su Poljska sa pet odsto rasta, Mađarska sa 4,4 odsto, Litvanija sa 4,2 odsto i Rumunija sa 4,2 odsto).

Ipak, i u takvoj, relativno povoljnoj privrednoj situaciji sa blagim padom konjunkture, očigledno nije bilo jednostavno sastaviti političku koaliciju sa makar tankom većinskom podrškom u državnoj skupštini, pa je koalicioni sporazum zauzeo 47 kucanih stranica standardnog formata i, što je uobičajeno, u njega je svaka stranka ubacila svoje prioritete u javnim ulaganjima, pa su posmatrači izračunali da će ovoj vladi nedostajati oko dve milijarde evra investicionih sredstava, s obzirom na projektovane fiskalne prilive. Komentatori su odmah rekli da je koalicioni sporazum sačinjen kao da Sloveniju čeka “decenija debelih krava”, a politički protivnici dolazeće koalicije čak su ocenili da se radi o planu sa “venecuelanskim elementima”. Šef slovenačkog Fiskalnog saveta upozorio je buduću vladu da ako se ovi planovi ne skrešu, Slovenija ubuduće može postati nova Grčka, itd.

Ono što je meni zapalo za oko jeste činjenica da je u koalicionom dogovoru na osnovu kojeg će biti sastavljena nova slovenačka vlada jedno od najznačajnijih mesta zauzela buduća poreska politika – što je logično za svaku ozbiljnu zemlju, ali nije logično na Balkanu. Ne ulazeći u detalje poreskih promena koje se najavljuju, ovde ćemo izdvojiti samo dogovor da se poveća porez na dohodak pravnih lica, a da se istovremeno snizi generalna “dohodnina”, kako se ne bi uticalo na ukupnu privrednu aktivnost. Uprošćeno, ključno u ovoj navodno “neutralnoj ideji” jeste da se preduzeća motivišu da na račun dobitka podižu plate zaposlenih umesto da preko poreza na povećani dohodak državi plaćaju još više. Međutim, slovenački liberalni ekonomisti, poput Anžea Burgera (Finance & manager od 31. avgusta), smatraju da će sprovođenje takve ideje u život dovesti ne samo do snižavanja plata zaposlenih (kako ne bi bio smanjen dobitak) nego i do pada privredne dinamike.

U svakom slučaju, već na prvi pogled vidi se da su problemi Slovenije mnogo drugačiji od onih u Srbiji. Ovde se, na primer, malo spominje borba sa sivom ekonomijom, pa čak i podno triglavske stene, kod poznatog Aljaževog doma, u krajnjem kutku nacionalnog parka, kada platite parking od tri evra, dobićete fiskalni račun od jedne usamljene tetkice sa mobilnim aparatom za naplatu. Slovenija je krcata turistima, drumovi su prenapučeni, a izvoz uporno raste po stopi od oko 10 odsto.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side