27.07.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE
Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

To već i vrapci znaju, glavni ulazni trošak je cena prirodnog gasa, zbog čega je samo u poslednjih deset godina “sa računa Srbijagasa”, kako se vrlo precizno izrazio Dušan Bajatović, za isporuke gasa Azotari potrošeno 450 miliona evra.

Bajatović, naime, s razlogom nije rekao da je spomenutih 450 miliona evra trošak javnog preduzeća u kojem je šef nego da je to zapravo uvek bio budžetski trošak države Srbije, kojim se odlagao odgovor na pitanje – šta učiniti sa pančevačkom Azotarom i kakvu perspektivu ponuditi njenim zaposlenima (oko 900 radnika). U međuvremenu, Srbijagas je konvertovala svoja nenaplativa potraživanja u kapital HIP Azotare, a država Srbija je, s vremena na vreme, isplaćivala dugove Srbijagasa za gas Gaspromu (to jest uvoznom posredniku ove firme). Sada su neregulisani dugovi HIP Azotare, pretežno Srbijagasu, navodno oko 220 miliona evra, a vrednost imovine preduzeća je oko 108 miliona evra. Zbog toliko visokog “negativnog kapitala”, kako je saopštilo Ministarstvo privrede, nemoguće je naći strateškog partnera pre stečaja, što se pokazalo i tokom trajanja “unapred pripremljenog plana reorganizacije” (famozni UPPR) koji je odobrio sud.

Nema danas mnogo smisla raspredati o tome zašto Azotara nije tehnološki unapređena još krajem 20. veka, kada se primetilo da nikad neće izaći na finansijsku zelenu granu, niti je za analizu poslovnih perspektiva mnogo bitno da su upravo državne kompanije u teškoćama, od političkih elita na vlasti, najčešće korišćene kao “protočni bojleri” za finansijske špekulacije u korist političkih prijatelja, a navodno je bila reč o dotacijama za “spasavanje radnih mesta”. Ima, međutim, potrebe da Ministarstvo privrede doista obznani da li ima neki ozbiljan plan o očuvanju nekog dela proizvodnje HIP Azotare posle stečaja i da li doista ima nekih zainteresovanih partnera za takvu operaciju ili će doći do potpune promene delatnosti na prostoru HIP Azotare.

Da nekog plana ili interesa ima da se i posle stečaja nastavi neka privredna aktivnost, možda bi se moglo zaključiti po novinskim izveštajima o Bajatovićevom govoru radnicima HIP Azotare (16. jula), ali je on u ovom slučaju bio krajnje neodređen i više je nagovarao radnike da prihvate socijalni program nego što je govorio o budućnosti smanjenog broja zaposlenih. Inače, Gaspromu, to jest vlasniku NIS-a Gaspromnjeftu, mnogo puta je nuđeno da postane “strateški partner” cele “gasne linije” u Banatu (Petrohemija, MSK, HIP Azotara), ali su Rusi takve ponude glatko odbijali. Kad je Pančevo u pitanju, više su se raspitivali za lokaciju neke buduće gasne elektrane na tlu Srbije nego što su pokazivali interes za oporavak spomenutih fabrika čija ekonomska kalkulacija zavisi najviše od cene gasa.

Ministar energetike Aleksandar Antić je pre izvesnog vremena, najavljujući zapravo stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, rekao da bi prodaja ove firme “iz stečaja” mogla eventualnim novim vlasnicima omogućiti da ponovo organizuju proizvodnju na efikasniji način i bez opterećenja starim dugovima. Da li je to samo uteha radnicima HIP Azotare ili je na vidiku neki plan, to ne znamo.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 27.07.2018, 16:00h Dijana (2)

    Konacno jedan realan tekst! Steta za gradjane sto su decenijama unistavali ovog giganta!

Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side