27.07.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE
Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

To već i vrapci znaju, glavni ulazni trošak je cena prirodnog gasa, zbog čega je samo u poslednjih deset godina “sa računa Srbijagasa”, kako se vrlo precizno izrazio Dušan Bajatović, za isporuke gasa Azotari potrošeno 450 miliona evra.

Bajatović, naime, s razlogom nije rekao da je spomenutih 450 miliona evra trošak javnog preduzeća u kojem je šef nego da je to zapravo uvek bio budžetski trošak države Srbije, kojim se odlagao odgovor na pitanje – šta učiniti sa pančevačkom Azotarom i kakvu perspektivu ponuditi njenim zaposlenima (oko 900 radnika). U međuvremenu, Srbijagas je konvertovala svoja nenaplativa potraživanja u kapital HIP Azotare, a država Srbija je, s vremena na vreme, isplaćivala dugove Srbijagasa za gas Gaspromu (to jest uvoznom posredniku ove firme). Sada su neregulisani dugovi HIP Azotare, pretežno Srbijagasu, navodno oko 220 miliona evra, a vrednost imovine preduzeća je oko 108 miliona evra. Zbog toliko visokog “negativnog kapitala”, kako je saopštilo Ministarstvo privrede, nemoguće je naći strateškog partnera pre stečaja, što se pokazalo i tokom trajanja “unapred pripremljenog plana reorganizacije” (famozni UPPR) koji je odobrio sud.

Nema danas mnogo smisla raspredati o tome zašto Azotara nije tehnološki unapređena još krajem 20. veka, kada se primetilo da nikad neće izaći na finansijsku zelenu granu, niti je za analizu poslovnih perspektiva mnogo bitno da su upravo državne kompanije u teškoćama, od političkih elita na vlasti, najčešće korišćene kao “protočni bojleri” za finansijske špekulacije u korist političkih prijatelja, a navodno je bila reč o dotacijama za “spasavanje radnih mesta”. Ima, međutim, potrebe da Ministarstvo privrede doista obznani da li ima neki ozbiljan plan o očuvanju nekog dela proizvodnje HIP Azotare posle stečaja i da li doista ima nekih zainteresovanih partnera za takvu operaciju ili će doći do potpune promene delatnosti na prostoru HIP Azotare.

Da nekog plana ili interesa ima da se i posle stečaja nastavi neka privredna aktivnost, možda bi se moglo zaključiti po novinskim izveštajima o Bajatovićevom govoru radnicima HIP Azotare (16. jula), ali je on u ovom slučaju bio krajnje neodređen i više je nagovarao radnike da prihvate socijalni program nego što je govorio o budućnosti smanjenog broja zaposlenih. Inače, Gaspromu, to jest vlasniku NIS-a Gaspromnjeftu, mnogo puta je nuđeno da postane “strateški partner” cele “gasne linije” u Banatu (Petrohemija, MSK, HIP Azotara), ali su Rusi takve ponude glatko odbijali. Kad je Pančevo u pitanju, više su se raspitivali za lokaciju neke buduće gasne elektrane na tlu Srbije nego što su pokazivali interes za oporavak spomenutih fabrika čija ekonomska kalkulacija zavisi najviše od cene gasa.

Ministar energetike Aleksandar Antić je pre izvesnog vremena, najavljujući zapravo stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, rekao da bi prodaja ove firme “iz stečaja” mogla eventualnim novim vlasnicima omogućiti da ponovo organizuju proizvodnju na efikasniji način i bez opterećenja starim dugovima. Da li je to samo uteha radnicima HIP Azotare ili je na vidiku neki plan, to ne znamo.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 27.07.2018, 16:00h Dijana (2)

    Konacno jedan realan tekst! Steta za gradjane sto su decenijama unistavali ovog giganta!

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side