Hrvatska obeležava godišnjicu Oluje, u Kninu i predstavnik srpske manjine
05.08.2020 | 10:32h ► 13:07h Knin

Hrvatska obeležava godišnjicu Oluje, u Kninu i predstavnik srpske manjine

Hrvatska obeležava godišnjicu Oluje, u Kninu i predstavnik srpske manjine Foto: Beta/Hina/Mario STRMOTIC
U Kninu je danas, u prisustvu hrvatskog državnog vrha na čelu s predsednikom Zoranom Milanovićem, održana centralna manifestacija obeležavanja Dana pobede i domovinske zahvalnosti, Dana hrvatskih branitelja i 25. godišnjice vojno-policijske akcije Oluja.

Svečanosti su prisustvovali svi članovi hrvatske vlade, a prvi put i visoki predstavnik srpske nacionalne manjine, potpredsednik vlade iz redova Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Boris Milošević, što je u Zagrebu ocenjeno kao "snažna i važna poruka pomirenja" u odnosima Hrvata i srpske manjine, ali i Hrvatske i Srbije.

U vreme mandata predsednika Ive Josipovića, na manifestaciji povodom godišnjice Oluje u Kninu je 2012. bio predsednik Srpskog demokratskog foruma, Veljko Džakula, ali on nije bio izabrani politički predstavnik Srba.

Program je počeo zvonjavom crkvenih zvona, kojom se simbolično obeležava ulazak Hrvatske vojske u Knin tokom opreracije Oluja, a na kninskoj tvrđavi podignuta je hrvatska zastava.

Zbog epidemioloških mera na Tvrđavi su samo učesnici programa, dok se državni vrh i ostale zvanice nalaze na kninskom trgu odakle su putem video bima pratili podizanje zastave. Potom je ispaljeno 25 počasnih plotuna i pročitana su imena poginulih i nestalih učesnika operacije.

Zastavu na tvrđavi podigli su pripadnici Druge, Četvrte i Sedme gardijske brigade koji su je na istom mestu podigli i 1995. godine.

Andrej Plenković izrazio je danas u Kninu žaljenje prema svim civilnim žrtvama rata u Hrvatskoj, i Srba i Hrvata.

Foto: Beta/Hina/Mario STRMOTIC

"Kao zemlja koja je pobedila u nametnom ratu žalimo zbog svih stradalih, žalimo zbog svih civila ne samo Hrvata, nego i Srba, kao i drugih nacionalnosti", rekao je Plenković u govoru na svečanosti povodom 25. godišnjice Oluje, koja se slavi i kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja.

On je naglasio da je Oluja bila pravno legitimna, vojno neizbežna i politički neophodna u ratu koji je nametnuo velikosrpski režim Slobodana Miloševića.

"Žalimo i za žrtvama ratnih zločina počinjenih s hrvatske strane. Legitimno pravo na odbranu nije i ne može biti opravdanje za nedelo - te je svaki takav čin bolan za sve porodice žrtava i ružan ožiljak na pravedno lice i odbrambeni karakter Domovinskog rata", rekao je premijer.

Plenković je naglasio da pijetet prema svim žrtvama očekuje i od hrvatskog društva, posebno predstavnika Srba, koji treba jasno da osude zločine nad Hrvatima.

On je ocenio da je važno da hrvatski Srbi u Oluji ne vide samo egzodus svog naroda, već i završetak rata koji je stvorio uslove za njihov povratak.

"Svesni smo da je naša pobeda u Oluji bila traumatična za mnoge hrvatske Srbe koji je ponajpre povezuju s odlaskom dela srpskog stanovništva iz njihovih domova i zavičaja na dotad okupiranim područjima. Dok je za većinu Hrvata to ponajpre bio prisilan zbeg koji su organizovali i naredili kninski pobunjenici, za mnoge Srbe to je i dan-danas zbeg pred hrvatskim snagama", rekao je premijer.

Foto: Beta/Hina/Mario STRMOTIC

On je ocenio da je vreme da se "staloženo" sagleda slojevitost tadašnjih dešavanja.

Premijer je naveo da je Hrvatska posle Oluje uložila velike napore da se osigura povratak Srba koji su hteli da se vrate, ali i ukazao da i dalje ima poteškoća koje treba otkloniti da bi se oni osećali ravnopravima i da bi imali sve uslove za život dostojan 21. veka.

Plenković je podsetio i da su brojni hrvatski Srbi širom Hrvatske sve vreme rata delili sudbinu sugrađana hrvatske nacionalnosti i da su mnogi od njih učestvovali u odbrani Hrvatske, čime se, dodao je, treba ponositi.

On je naglasio da treba iskazati pijetet prema hiljadama nedužnih hrvatskih žrtava od Vukovara do Dubrovnika preko Voćina, Saborskog i Škabrnje, ali i pijetet i prema nedužnim srpskim žrtvama od Paulin Dvora do Varivoda. Time se, naglasio je, ne dovodi u pitanje legitimnost ni pravednost Domovinskog rata niti umanjuje pobeda u Oluji, već pokazuje velikodušnost i humanost pobednika koji "žali zbog svakog posrtaja ili nesprečenog zločina".

On je istakao je da iskrenog pomirenja nema bez istine koja se temelji na činjenicama.

U govoru u Kninu, Plenković je podsetio da je Hrvatska s više od 20.000 poginulih i 15 odsto porušenog stambenog fonda pretrpela ogromnu ratnu šteti zbog čega je izgubila 15 godina razvoja.

Oluja je, dodao je, za Hrvatsku značila da je rat, posle višegodišnje okupacije, završio i da će se stotine hiljada prognanih vratiti u svoje domove.

"Oluja, koja je izvedena na hrvatskoj teritoriji, bila je pravno legitimna, vojno neizbežna i politički nužna. Bila je potrebna radi povratka hrvatskih progranika i povezivanja zemlje. Oluja je bila prekretnica za mir i stabilnost jugoistočne Evrope i zato je smatramo našom najvećom pobedom", naglasio je Plenković.

Premijer je najavio i donošenje posebnog zakona o civilnim žrtvama da bi se na civilizovan i human način uredila bolna pitanja koja opterećuju društvo.

Na obeležavanju se služila i misa za poginule u akciji i izveden prigodni program Akrobatske grupe "Krila Oluje".

Na kninskoj tvrđavi uveče će biti vatromet i koncert bez publike koji će prenositi televizija.

Foto: Beta/Hina/Mario STRMOTIC

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović sinoć je u Kninu odlikovao više hrvatskih ratnih zapovednika i poručio da su ratovi gotovi i da ih je Hrvatska za jedno dugo razdoblje dobila.

autor: SA izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side