Neizvesna trka SDP i HDZ, ali HDZ ima veće šanse da formira vlast
03.07.2020 Beograd

Neizvesna trka SDP i HDZ, ali HDZ ima veće šanse da formira vlast

Neizvesna trka SDP i HDZ, ali HDZ ima veće šanse da formira vlast Foto: pixabay.com
Mirjana Vujović Đurak, dopisnica agencije BetaGrađani Hrvatske u nedelju izlaze na parlamentarne izbore, a, prema anketama, vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP) vode neizvesnu borbu, s tim da HDZ ima veće šanse da formira buduću vladu, čak i ako koalicija oko SDP osvoji više glasova.


Vodeće stranke su i dalje HDZ, kao stranka desnog centra, i SDP, kao stranka levog centra, ali glavna novost na ovim izborima je ta što su obe dobile ozbiljnije konkurente na svom političkom spektru. Posebno je to izraženo kada je u pitanju HDZ, kojem, kao treća politička snaga, ozbiljno preti desničarski "Domovinski pokret" pevača Miroslava Škore u kojem se nalaze i neki bivši HDZ-ovci.

S druge strane, SDP-u koji na izbore izlazi u koaliciji više stranaka levog centra pod nazivom "Restart", deo kolača mogla bi da uzme platforma zeleno-leve koalicije "Možemo", dosad uglavnom usmerena na delovanje u Gradu Zagrebu.

Politički analitičar Žarko Puhovski ocenio je za agenciju Beta da HDZ premijera Andreja Plenkovića ima znatno veće šanse da oformi buduću vladu, bez obzira na to hoće li koalicija okupljena oko SDP biti relativni pobednik izbora, kako predviđaju neke ankete.

"HDZ ima veće koalicione šanse, širu mogućnost, uz ogradu da deo ljudi koji će sa Škorom ući u Sabor, neće hteti s HDZ", istakao je Puhovski.

On je ocenio da će HDZ najpre ići u pregovore s "Domovinskim pokretom", koji bi mogao da osvoji više od 15 mandata, ali će se istovremeno pregovarati s pojedincima iz tog saveza koji okuplja različite političke opcije s desna – radikalne, ali i nešto "mekše".

"To će biti lakše ako HDZ bude prvi, jer će tako i prvi dobiti mogućnost za sastavljanje Vlade", ukazao je hrvatski analitičar.

Očekuju se, međutim, teški i neizvesni pregovori imajući u vidu da se većina političkih aktera u kampanji izjasnila protiv koalicija s glavnim konkurentima, a pojedinci iz "Domovnskog pokreta" izričito su se izjasnili protiv Plenkovića kao premijera.

Puhovski navodi da postoji "trećina šanse da se izbori ponove u ranu jesen".

"To bi bilo jako loše, jer bismo imali tehničku Vladu koja se ne može zaduživati u ekonomskoj krizi", ističe Puhovski.

Što se tiče SDP, ta bi koalicija morala da osvoji najmanje 65 mandata, desetak više nego što joj predviđaju ankete, da bi onda eventualno mogla da pregovara, ali bi i tada, smatra Puhovski, bilo upitno kako bi došla do potrebnih 76 glasova u parlamentu za formiranje Vlade.

Predizborna kampanja odvijala se u senci korona krize, a nijedna politička opcija nije nudila ozbiljne reforme. I dok se HDZ uglavnom hvalio uspešnim upravljanjem korona krizom i pozvao građane da glasaju za "sigurnu Hrvatsku", SDP je isticao da su oni jedina opcija za promene i borbu protiv korupcije i fašizma.

Poslednje predizborne ankete koje su objavile hrvatske nacionalne televizije pokazuju da bi uz SDP, HDZ i "Domovinski pokret" izborni prag od pet odsto mogle da pređu Most, koalicija "Možemo", kao i još neke manje stranke i pojedinci.

U Sabor Hrvatske bira se 151 poslanik na mandat od četiri godine. Od toga se njih 140 bira u deset izbornih jedinica u zemlji, po 14 u svakoj. Tri poslanika bira se u posebnoj 11. izbornoj jedinici u kojoj biraju birači bez prebivališta u Hrvatskoj (dijaspora), a osam poslanika, od kojih troje srpskih, biraju pripadnici nacionalnih manjina u posebnoj 12. izbornoj jedinici koju čini područje cele Hrvatske.

Uz kandidate Samostalne demokratske srpske stranke, koja tradicionalno osvaja glasove srpske manjine, za mesta rezervisana za predstavnike Srba u Hrvatskoj, bori se i lista Demokratskog saveza Srba.

Na izborima učestvuju 192 liste na kojima se nalazi oko 2.700 kandidata s tim da u izbornim jedinicima nije isti broj lista. Na njima je 41 odsto žena, a prosečna starost kandidata je 48,6 godina.

Pravo glasa ima oko 3,8 miliona birača koji će moći da glasaju na oko sedam hiljada biračkih mesta u Hrvatskoj i inostranstvu.

U ponoć počinje izborna tišina koja će trajati do zatvaranja birališta, u nedelju u 19 sati kada se očekuju i prve izlazne ankete. DIP će nezvanične rezultate početi da objavljuje od 21 sat.

Zbog epidemije korona virusa primenjivaće se mere zaštite, a brojne kritike izazvala je odluka Državne izborne komisije (DIP) da uskrati pravo glasa osobama zaraženim korona virusom.

U petak se oglasio i Ustavni sud koji je tražio od DIP da izmeni spornu odluku i da u dogovoru s epidemiološkom službom omogući glasanje obolelima.

autor: IG izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side