Najvažniji događaji u regionu u 2019. godini
02.01.2020 Beograd

Najvažniji događaji u regionu u 2019. godini

Najvažniji događaji u regionu u 2019. godini Foto: Beta / Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll
Predstavljamo vam deset najvažnijih događaja u regionu koji su obeležili 2019. godinu.

 

 

 

 

1. EU IZNEVERILA OČEKIVANJA SKOPLJA I TIRANE

Uprkos preporukama iz izveštaja Evropske komisije, Evropska unija je dva puta, u junu i oktobru,  odložila davanje datuma za početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Prvi put, u junu, rečeno je da nemački Bundestag nije imao vremena da razmotri izveštaj Evropske komsije koji je kasnio zbog izbora za Evropski parlament. Tada je obećano da će Severna Makedonija i Albanija dobiti datum za početak pregovora u oktobru, ali ni to nije ispunjeno zbog veta Francuske, koja je dalje proširenje EU uslovila unutrašnjom reformom i promenom pregovaračkog procesa. Najviši evropski zvaničnici i više zemalja članica EU, kao i SAD, izrazili su žaljenje zbog odluke Evropskog saveta koju su nazvali istorijskom greškom.

Osetivši se odgovornim za neispunjena obećanja Brisela, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev zatražio je vanredne parlamentarne izbore koji će biti održani u aprilu, dok iz EU stižu nove poruke da će razgovori o proširenju EU i početku pregovora Skopljem i Tiranom ipak biti nastavljeni do proleća i majskog Samita EU u Zagrebu.

 

2. PREDSEDNIČKI IZBORI U HRVATSKOJ: BORBA NA DESNICI

Prvi krug predsedničkih izbora u Hrvatskoj obeležile su borba za glasače na desnici i neizvesnost. Relativni pobednik je kandidat levog centra, bivši premijer Zoran Milanović iz Socijaldemokratske partije koji će u drugom krugu, 5. januara, odmeriti snage s aktuelnom predsednicom, kandidatkinjom desnog centra Kolindom Grabar-Kitarović iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) koja je osvojila drugo mesto u tesnoj borbi s kandidatom desnice, pevačem Miroslavom Škorom.

Analitičari očekuju da će borba biti neizvesna jer Milanovićeva prednost lako može da se istopi i pretvori ga u gubitnika, ukoliko Škorini birači u većem broju podrže kandidatkinju desnog centra. Podseća se, međutim, da su se stranke desnice okupile oko Škore na kritici politike aktuelne vlade umerenog premijera Andreja Plenkovića (HDZ), pa je teško očekivati da će po automatizmu podržati njegovu kandidatkinju, a deo birača u znak protesta mogao bi da ostane kod kuće ili čak da glasa za Milanovića.

Sa druge strane Milanoviću je važno da ne izaziva previše desnicu kako ne bi izašla u većem broju na birališta, ali i da uveri birače levice i levog centra, koji su poklonili glas nekom drugom ili nisu izašli na birališta, da je on pravi izbor.

 

3. SEVERNA MAKEDONIJA NA PRAGU PUNOPRAVNOG ČLANSTVA U NATO

Severna Makedonija potpisala je protokol o pristupanju NATO u februaru, ali uprkos očekivanjima na decembarskom samitu Alijanse u Londonu nije i formalno postala punopravna članica tog vojnog saveza.

Razlog je Španija koja, jedina od 29 zemalja, nije uspela da potvrdi protokol u parlamentu, zbog političke krize i vanrednih parlamentarnih izbora. Očekuje se da Španija završi posao do kraja januara 2020, posle čega preostaje da dokument na kraju potvrdi i parlament u Skoplju, pre nego što počne predizborni ciklus za aprilske izbore. U slučaju da se to ne desi, vlasti u Skoplju razmišljaju o mogućnosti da, po uzoru na Crnu Goru, parlament pre raspuštanja u februaru unapred ratifukuje protokol, sa odloženim dejstvom.

Makedonija je postupak priključenja NATO počela u drugoj polovini 2018, pošto joj je na julskom samitu Alijanse upućen poziv da postane član najmoćnijeg vojno-političkog saveza na svetu. Tome je prethodilo postizanje Prespanskog sporazuma sa Grčkom o rešenju spora oko imena makedonske države zbog čega je Grčka decenijama blokirala priključivanje Skoplja i EU i NATO.

 

4. BIH DOBILA IZVRŠNU VLAST, SPORENJA OKO NATO

Godinu i tri meseca posle opštih izbora, Bosna i Hercegovina je 23. decembra dobila novi Savet ministara, pošto su 19. novembra trojica članova Predsedništva BiH, Željko Komšić, Milorad Dodik i Šefik Džaferović, uz posredovanje zemalja Kvinte (SAD, Velika Britanije, Nemačke, Francuske i Italije), postigli dogovor o Programu reformi.

Sat nakon izbora nove izvršne vlasti Program reformi je upućen u sedište NATO u Briselu. Odmah potom mediji su objavili originalni dokument na engleskom jeziku, iz kojeg je jasno da je Program reformi preimenovani Godišnji nacionalni plan (ANP), kojim će biti aktiviran Akcioni plan za članstvo u NATO (MAP), a samim tim i trasiran dalji put BiH ka priključenju ovom vojnom savezu.

Opozicija u RS optužila je Dodika da je pogazio Rezoluciju o vojnoj neutralnosti, koja je 2017. usvojena u skupštini RS, kao i stav parlamenta da će RS u vezi sa NATO pratiti zvaničan stav Beograda. Dodik međutim tvrdi da Program reformi ne prejudicira članstvo BiH u NATO i da su naprotiv tim dokumentom "zaustavljeni integracioni procesi" BiH u tu vojnu alijansu.

 

5. CRKVENI ZAKON UZBURKAO CRNU GORU

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je 28. decembra potpisao Zakon o slobodi veroispovijesti i time odbio poziv Demokratskog fronta da ga vrati Skupštini na doradu. Zakon je usvojen prethodnog dana u crnogorskom parlamentu glasovima poslanika vladajuće koalicije i opozicione SDP. Usvajanju je prethodio težak incident posle kojeg su bili privedeni svi poslanici Demokratskog fronta (DF).

Žestoke reakcije na predlog zakona dolazile su iz Mitropolije crnogorsko-primorske SPC, najviše zbog odredbe o podržavljenju crkvene imovine za koju ne postoji dokaz o vlasništvu pre 1918, kada je Crna Gora postala sastavni deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. SPC je optužila vladu da namerava da "otme" njenu imovinu u Crnoj Gori, a zakon smatra "anti-verskim" i pokušajem ukidanja pravnog statusa Mitropolije crnogorsko-primorske SPC. 

 

6. MALI ŠENGEN

Lideri Albanije, Severne Makedonije i Srbije pokrenuli su inicijativu "mali Šengen" što treba da omogući slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala preko granica na Zapadnom Balkanu. Premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Zoran Zaev i srpski predsednik Aleksandar Vučić od oktobra su se sastali tri puta - u Novom Sadu, na Ohridu i u Tirani a rezultat je potpisana deklaracija i dogovor da se opet sastanu krajem januara u Beogradu.

"Mali Šengen" treba da dovede do uklanjanja vancarinskih barijera što podrazumeva usklađivanje propisa, međusobno priznavanje dokumenata uključujući radne dozvole i pojednostavljenje procedura na zapadnobalkanskim granicama na kojima kamioni godišnje gube 26 miliona sati u čekanju. U Tirani je dogovorena i tešnja saradnja organa zaduženih za vanredne situacije kako bi se zajedno reagovalo na požare, poplave i zemljotrese u bilo kojoj od tri zemlje. Rama, Zaev i Vučić pozvali su i susede da im se priduže tvrdeći da "mali Šengen" nije zamena za EU već, naprotiv, da će ih učiniti spremnijim za članstvo.

Kosovo za sada ne pristaje jer ih Srbija i BiH ne priznaju kao državu, dok su čelnici BiH i Crne Gore prisustvovali nekim sastancima ali se još nisu formalno uključili.

 

7. MIGRANTSKA KRIZA U BIH

Prizori nehumanih uslova iz prihvatnog centra Vučjak u BiH nadomak granice sa Hrvatskom, koji je u međuvremenu zatvoren pod pritiskom međunarodne zajednice, ponovo su skrenuli pažnju na problem migranata koji nakon zatvaranja balkanske rute pokušavaju da se domognu Zapadne Evrope preko granice BiH i Hrvatske.

Procenjuje se da je u BiH od početka godine ušlo preko 40.000 ilegalnih migranata, gotovo dvostruko više nego u 2018. Mediji i organizacije za zaštitu ljudskih prava izveštavaju da Hrvatska silom vraća migrante u BiH, umesto da im omogući da zatraže azil u Hrvatskoj i da ih policija fizički zlostavlja i oduzima im imovinu.

Navodi se čak da hrvatski policajci nelegalno prelaze na teritoriju BiH, u graničnom pojasu, gde fizički napadaju migrante. Hrvatske vlasti odbacuju optužbe. Sa druge strane BiH nema sistemsko rešenje i nije u stanju da nadzire granice, što zbog nedostatka ljudi i opreme, što zbog političkog nejednistva.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik odbio je predlog hrvatskog člana Željka Komšića da se na istočnu granicu, sa Srbijom i Crnom Gorom, rasporede pripadnici Oružanih snaga BiH kako bi sprečili nelegalne migracije. Dodik takođe ne dozvoljava da se na teroriji RS otvori migrantski centar.

 

8. ZEMLJOTRES U ALBANIJI

Albaniju je 26. novembra pre zore pogodio zemljotres magnitude 6,4 , najrazorniji u toj zemlji u gotovo sto godina. Poginule su 52 osobe a više od 3.000 je povređeno.

Drač, popularno letovalište na Jadranskoj obali sa oko 400.000 stanovnika, i Tuman severno od Tirane najviše su pogođeni. Više od 11.000 zgrada je oštećeno a oko 12.000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom.

Albanske vlasti uhapsile su devet osoba koje se terete za ubistvo i zloupotrebu položaja zbog nepoštovanja građevinskih propisa. Tužilaštvo je navelo da je osumnjičeno 17 osoba, među kojima su građevinci, inženjeri i lokalni službenici u katastru. U Albaniji, poznatoj po divljoj gradnji posebno u turističkim zonama, mnogi objekti izgrađeni su bez dozvole i bez poštovanja bezbednosnih propisa.

Albanske vlasti su zatražile međunarodnu finansijsku pomoć za obnovu koja bi trebalo da bude završena do kraja 2020. Vlada je izdvojila oko 117 miliona dolara za radove na rekonstrukciji. Premijeri Severne Makedonije i Albanije i predsednici Srbije i Crne Gore posetili su krajem decembra Drač i najavili saradnju u borbi protiv prirodnih katastrofa i vanrednih situacija. Evropska komisija u januaru organizuje donatorsku konferenciju.

 

9. RADOVAN KARADŽIĆ OSUĐEN NA DOŽIVOTNI ZATVOR

Međunarodni sud u Hagu je 20. marta pravosnažno osudio bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na doživotni zatvor. Apelaciono veće sudskog Mehanizma, pravni naslednik Haškog tribunala, time je usvojilo žalbu tužilaca na prvostepenu presudu kojom je Karadžić (74), u martu 2016, bio osuđen na 40 godina zatvora.

Karadžić je proglašen krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95. Apelaciono veće je Karadžića pravosnažno oslobodilo optužbe za genocid u još šest opština u BiH.

U pritvoru u Sheveningenu, Karadžić je od kraja jula 2008, kada je uhapšen u Srbiji. Prvu optužnicu protiv Karadžića, za genocid u Srebrenici, Haški tribunal je podigao u novembru 1995.

 

10. BURA ZBOG NOBELA

Dodela ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost austrijskom piscu Peteru Handkeu uzburkula je region zbog njegovih prosrpskih stavova tokom ratnih devedesetih i negiranja genocida počinjenog u BiH. Ceremoniju su bojkotovali Albanija, BiH, Hrvatska, Severna Makedonija i Kosovo, a ispred zgrade u kojoj je primio priznanje održani su i protest i skup podrške.

Handke je 1996, godinu dana po završetku ratova u BiH i Hrvatskoj, napisao pamflet "Pravda za Srbiju", 1999. žestoko je kritikovao NATO zbog bombardovanja Srbije, a 2006. je prisustvovao sahrani Slobodana Miloševića.

Zbog negiranja zločina Nobelovac je proglašen nepoželjnim na Kosovu i u Sarajevu, dok su mu iz Srbije i Republike Srpske stigle čestitke. Sam Handke (77) je na vest da je dobitnik nagrade u oktobru izjavio da neće odgovarati na pitanja o svojim prosrpskim stavovima, jer prezire "mišljenja" i voli književnost.

autor: MIM izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side