17.01.2018 Strazbur

Junker: Svi granični sporovi moraju biti rešeni pre članstva u EU

Junker: Svi granični sporovi moraju biti rešeni pre članstva u EU Foto: Beta, AP
Predsednik Evropske komisije (EK) Žan-Klod Junker je danas u Evropskom parlamentu(EP) stavio do znanja da one zemlje Zapadnog Balkana koje žele da uđu u članstvo Evropske unije prethodno moraju da reše sve granične sporove i ukazao na nerešeni granični spor između Hrvatske i Slovenije, iako su one članice EU.

Junker i bugarski premijer Bojko Borisov su danas predstavili program bugarskog predsedništva EU a Borisov je upozorio da je Zapadni Balkan krajnje osetljivo područje, sa kojeg bi se nestabilnost prelila i u EU.

"I vidite šta se juče dogodilo, jedan pucanj je celu situaciju dramatično promenio", rekao je Borisov poslanicima EP, ciljajući na ubistvo političkog prvaka kosovskih Srba Olivera Ivanovića.

Junker je primetio da "zemlje Zapadnog Balkana zaslužuju da im se otvori istinska evropska perspektiva, mada, naravno, do ulaska u članstvo EU neće moći da dođe do kraja mandata EK i EP, jer uslovi neće biti ispunjeni".

"Cilj jeste da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice Unije i one će to moći da ostvare kad se tamo sprovedu reforme i to će se odvijati postepeno ", rekao je Junker u Strazburu i podsetio da članice EU mogu postati samo zemlje u kojima je na snazi vladavina prava.

Bugarski premijer Bojko Borisov je poslanicima EP rekao da "imamo više mogućnosti, ali moramo biti iskreni prema zemljama Zapadnog Balkana i reći im šta će se dogoditi, hoće li biti prijema novih članica u EU ili ne i šta treba činiti", podvukavši da "perspektive za članstvo postoje".

Predsednik EK Junker je rekao da Evropska unija da ima zajedničke projekte sa zemljama tog područja, kad je reč o bezbednosti, imigraciji, transportu, digitalizaciji, energiji i posebno je stavio do znanja da je "sastavni deo i uvreženje vladavine prava, a to je temelj Unije koja je istinski jedna zajednica prava i to je toliko temeljna vrednost da jedino zemlje koje to poštuju mogu da postanu članice EU".

Bugarski premijer Bojko Borisov je poslanicima EP u Strazburu rekao da je "Balkan jedno veoma osetljivo područje i svaka nestabilnost u tom regionu bi se odrazila na stabilnost Evropske unije".

"Mi moramo zajamčiti bezbednost Balkana, jer time obezbeđujemo sigurnost Evrope, pošto bi u protivnom došlo do nesigurnosti, masovnog priliva inostranih naoružanih boraca i jačanja ekstremizma", kazao je Borisov i zapitao se "šta će se desiti ako tim zemljama ne pomognemo".

"Ako mi ne pomognemo tim zemljama, učiniće to drugi, Rusija, Kina, Saudijska Arabija ", istakao je on.

On je istakao da mladi u zapadnobalkanskim zemljama treba da dobiju mogućnost i da je "nedozvoljivo da mladi odande odu i tamo ostane samo staro stanovništvo".

Predsednik EK Junker je naveo da će pre samita Evropska unija-Zapadni Balkan u maju imati niz poseta zemljama tog regiona, od kraja februara do početka marta.

On je objasnio da želi "da se na licu mesta osvedoči kako tamo stoje stvari i koja su istinska očekivanja tamošnjih zemalja i da će im preneti i "šta mi, EU očekujemo, da se ulazak u članstvo ne događa preko noći, jednim potezom neke čarobne palice. Treba im reći na najprijateljskiji način da svi granični sporovi moraju biti rešeni pre ulaska u članstvo."

"Vidimo mutnu postojeću situaciju između Hrvatske i Slovenije, među kojima i dalje postoji sukob oko utvrđivanja granica, pa ću ponoviti da se svi granični sporovi moraju rešiti pre učlanjenja", rekao je on i istakao da "ono što je na snazi pre ulaska u članstvo, na snazi je i posle učlanjenja u EU".

Junker se temeljito osvrnuo na velike zamerke koje u institucijama EU postoje u odnosu na Poljsku, jer je zaključeno da se promenama poljskog ustava i novim zakonima dovode u pitanje vladavina prava i nezavisnost sudstva.

Borisov je ponovio da "stanovnici Zapadnog Balkana veruju da će ući u članstvo EU, osećaju se kao Evropljani i oni to jesu", kao i da su "neke zemlje kandidati za članstvo ostvarile veliki napredak, a druge nisu".

On je rekao i da je jučerašnje potpisivanje sporazuma Bugarska-Makedojnija o dobrosusedstvu dokaz da rešenja za sve mogu naći kroz dijalog i izrazio nadu da će se rešiti i spor između Atine i Skoplja oko imena Makedonije, kako bi Makedonija mogla krenuti putem članstva u EU i NATO.

Borisov je poslanicima Evropskog parlamenta izneo i stav da, uprkos neslaganjima među članicama EU i sankcijama prema Rusiji, "treba srediti odnose s našim najvećim susedom" i dodao da bugarsko predsedništvo Unije već ulaže napore u tom cilju.

autor: VV izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side