11.04.2018 Beograd

Više smo mikrobi nego ljudi

Više smo mikrobi nego ljudi Foto: pixabay
Ljudske ćelije čine samo 43 odsto ukupnog broja ćelija čoveka. Ostalo su mikroskopski kolonizatori, kažu naučnici.

Razumevanje naše skrivene polovine, našeg mikrobioma, ključno je za razumevanje niza bolesti, od alergija pa sve do Parkinsona.

"Oni su neophodan deo našeg zdravlja", kaže profesorka Rut Lej, direktorka odeljenja mikrobiomskih nauka na Institutu Maksa Planka. "Vaše telo ne činite samo vi".

Bez obzira na to koliko se temeljno perete, svaki kutak, svaka pukotina vašeg tela prekrivena je mikroskopskim stvorenjima.

To uključuje bakterije, viruse, gljivice i arheje (organizme koji su se nekada pogrešno svrstavali u bakterije).

 

Mi smo kobinacija naših DNK i DNK mikroba

Najveća koncentracija našega mikroskopskog života u mračnim je dubinama naših creva, koja su lišena kiseonika.

"Mi smo više mikrobi nego ljudi", rekao je BBC-ju profesor Rob Najt sa univerziteta u San Dijegu.

Procene o tome koliki je udeo mikroba u našem organizmu vremenom su se menjale.

"Danas je procena da je to otprilike jedan prema jedan, odnosno da ljudskih ćelija ima oko 43 odsto u ukupnom broju", dodaje Najt.

Međutim, genetski smo potpuno inferiorni.

Ljudski genom sastavljen je od 20.000 gena. Ali ako se tome pridodaju geni našega mikrobiomskog sveta, ta brojka raste na između dva i dvadeset miliona mikrobiomskih gena.

"Ono što nas čini ljudima, po mom mišljenju, kombinacija je našeg DNK plus DNK naših mikroba", rekao je BBC-ju mikrobiolog Sarkis Mazmanijan s kalifornijskoga tehnološkog instituta (Calteć).

Bilo bi naivno misliti da ljudi nose toliko mikrobiomskog materijala bez ikakve interakcije ili uticaja na naše zdravlje.

Nauka ubrzano otkriva u kojoj meri oni imaju ulogu u našim probavnim i imunološkim sistemima, zaštiti od bolesti i proizvodnji vitamina.

To je nov način razmišljanja o ljudskom mikrobiomskom svetu. Donedavno se naš odnos s mikrobima uglavnom svodio na ratovanje.

Antibiotici i vakcine ljudsko su oružje protiv onih koji uzrokuju boginje, mikrobakterijsku tuberkulozu ili protiv otpornih stafilokoka.

To je spasilo ogroman broj života.

 

Zlatni rudnik informacija

Ali naučnici brinu o tome kakvu je štetu ljudski napad na 'loše momke' napravio našim 'dobrim bakterijama'.

"U poslednjih 50 godina ostvarili smo sjajan posao u eliminaciji zaraznih bolesti", kaže profesorka Lej. "Ali zato svedočimo velikom povećanju broja autoimunih bolesti i alergija", dodaje.

"To je posledica uspeha u borbi s patogenima, doprineli smo razvoju novog seta bolesti s kojima sada moramo da se nosimo", naglašava Lej.

Mikrobiomi se, među ostalim, povezuju i s upalnim bolestima creva, Parkinsonovom bolešću, možda čak i s depresijom i autizmom.

Naučnici rade na tome da mikrobe pretvore u nov oblik lekova.

Profesor Trevor Louli iz britanskoga Instituta za genomiku i genetiku jedan je od onih koji pokušavaju da uzgoje mikrobiom zdravih ljudi i koriste ga za lečenje pacijenata.

"Sve je više dokaza da 'popravljanje' nečijeg mikrobioma može dovesti do remisije u bolestima poput ulceroznog kolitisa", rekao je Louli.

Mikrobiomska medicina u svom je razvoju, ali naučnici misle da će nadgledanje ljudskog mikrobioma uskoro postati svakodnevan događaj koji može osigurati zlatni rudnik informacija o našem zdravlju.

autor: MIM izvor: N1
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw