11.04.2018 Beograd

Više smo mikrobi nego ljudi

Više smo mikrobi nego ljudi Foto: pixabay
Ljudske ćelije čine samo 43 odsto ukupnog broja ćelija čoveka. Ostalo su mikroskopski kolonizatori, kažu naučnici.

Razumevanje naše skrivene polovine, našeg mikrobioma, ključno je za razumevanje niza bolesti, od alergija pa sve do Parkinsona.

"Oni su neophodan deo našeg zdravlja", kaže profesorka Rut Lej, direktorka odeljenja mikrobiomskih nauka na Institutu Maksa Planka. "Vaše telo ne činite samo vi".

Bez obzira na to koliko se temeljno perete, svaki kutak, svaka pukotina vašeg tela prekrivena je mikroskopskim stvorenjima.

To uključuje bakterije, viruse, gljivice i arheje (organizme koji su se nekada pogrešno svrstavali u bakterije).

 

Mi smo kobinacija naših DNK i DNK mikroba

Najveća koncentracija našega mikroskopskog života u mračnim je dubinama naših creva, koja su lišena kiseonika.

"Mi smo više mikrobi nego ljudi", rekao je BBC-ju profesor Rob Najt sa univerziteta u San Dijegu.

Procene o tome koliki je udeo mikroba u našem organizmu vremenom su se menjale.

"Danas je procena da je to otprilike jedan prema jedan, odnosno da ljudskih ćelija ima oko 43 odsto u ukupnom broju", dodaje Najt.

Međutim, genetski smo potpuno inferiorni.

Ljudski genom sastavljen je od 20.000 gena. Ali ako se tome pridodaju geni našega mikrobiomskog sveta, ta brojka raste na između dva i dvadeset miliona mikrobiomskih gena.

"Ono što nas čini ljudima, po mom mišljenju, kombinacija je našeg DNK plus DNK naših mikroba", rekao je BBC-ju mikrobiolog Sarkis Mazmanijan s kalifornijskoga tehnološkog instituta (Calteć).

Bilo bi naivno misliti da ljudi nose toliko mikrobiomskog materijala bez ikakve interakcije ili uticaja na naše zdravlje.

Nauka ubrzano otkriva u kojoj meri oni imaju ulogu u našim probavnim i imunološkim sistemima, zaštiti od bolesti i proizvodnji vitamina.

To je nov način razmišljanja o ljudskom mikrobiomskom svetu. Donedavno se naš odnos s mikrobima uglavnom svodio na ratovanje.

Antibiotici i vakcine ljudsko su oružje protiv onih koji uzrokuju boginje, mikrobakterijsku tuberkulozu ili protiv otpornih stafilokoka.

To je spasilo ogroman broj života.

 

Zlatni rudnik informacija

Ali naučnici brinu o tome kakvu je štetu ljudski napad na 'loše momke' napravio našim 'dobrim bakterijama'.

"U poslednjih 50 godina ostvarili smo sjajan posao u eliminaciji zaraznih bolesti", kaže profesorka Lej. "Ali zato svedočimo velikom povećanju broja autoimunih bolesti i alergija", dodaje.

"To je posledica uspeha u borbi s patogenima, doprineli smo razvoju novog seta bolesti s kojima sada moramo da se nosimo", naglašava Lej.

Mikrobiomi se, među ostalim, povezuju i s upalnim bolestima creva, Parkinsonovom bolešću, možda čak i s depresijom i autizmom.

Naučnici rade na tome da mikrobe pretvore u nov oblik lekova.

Profesor Trevor Louli iz britanskoga Instituta za genomiku i genetiku jedan je od onih koji pokušavaju da uzgoje mikrobiom zdravih ljudi i koriste ga za lečenje pacijenata.

"Sve je više dokaza da 'popravljanje' nečijeg mikrobioma može dovesti do remisije u bolestima poput ulceroznog kolitisa", rekao je Louli.

Mikrobiomska medicina u svom je razvoju, ali naučnici misle da će nadgledanje ljudskog mikrobioma uskoro postati svakodnevan događaj koji može osigurati zlatni rudnik informacija o našem zdravlju.

autor: MIM izvor: N1
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Intervju Miljenko Jergović: I dalje ne čekajući varvare Intervju Miljenko Jergović: I dalje ne čekajući varvare

    Povod za razgovor sa Jergovićem je njegov novi roman “Selidba”, koji govori o iščezavanju jedne velike porodice nakon veka provedenog u Bosni.

  • Mlečni proizvodi štite srce i mozak Mlečni proizvodi štite srce i mozak

    Tri manje porcije mlečnih proizvoda dnevno mogu da zaštite od srčanih bolesti i moždanog udara, pokazalo je najnovije istraživanje Univerziteta Mekmaster u Kanadi.

  • Zašto ne vole povrće? Zašto ne vole povrće?

    Oko 80 odsto dece ne voli da jede povrće - pokazuju istraživanja. Stručnjaci tvrde da je to zato što jednostavno nisu navikla na njihov ukus ili jer roditelji sami imaju nezdrave prehrambene navike.

  • Festival fraktala: Oaza umetnosti i buđenje podsvesti Festival fraktala: Oaza umetnosti i buđenje podsvesti

    Kad bi svi crtali fraktale, bili bi srećniji, svesniji i otvoreniji za nove mogućnosti, a fraktalnim umrežavanjem sa sličnim organizacijama i institucijama koje se bave važnim životnim pitanjima, ovaj svet je moguće učiniti boljim, zdravijim i kreativnijim mestom za život

  • Tinejdžer preživeo 49 dana na moru bez ikoga Tinejdžer preživeo 49 dana na moru bez ikoga

    Indonezijski tinejdžer koji je radio na ribarskom splavu preživeo je 49 dana na moru nakon što su ga snažni vetrovi bacili na pučinu, objavio je BBC.

  • Otkrivena statua Nelsona Mandele u Ujedinjenim nacijama Otkrivena statua Nelsona Mandele u Ujedinjenim nacijama

    Statua Nelsona Mandele otkrivena je danas u Ujedinjenim nacijama povodom 100. godišnjice rođenja pokojnog južnoafričkog vođe.

  • Ovi znakovi pokazuju da previše brinete o mišljenju drugih Ovi znakovi pokazuju da previše brinete o mišljenju drugih

    Svakome od nas je u nekoj meri važno šta drugi ljudi misle o nama i našim postupcima, ali to nikako ne bi smelo da bude presudno merilo u vašem životu. Pa ipak, neki ljudi dozvoljavaju da im tuđe mišljenje upravlja životom, što nikako nije dobro. Morate raditi stvari koje vas u životu ispunjavaju, bez obzira na tuđe mišljenje jer je vaša sreća najvažnija.

  • Evo kada muškarci misle da mirišete neodoljivo Evo kada muškarci misle da mirišete neodoljivo

    Švajcarski naučnici nedavno su otkrili kada ženski miris budi veliko interesovanje kod jačeg pola.

  • Sjajan trik da očistite đon na belim patikama Sjajan trik da očistite đon na belim patikama

    Bela obuća jedna je od omiljenih kod kupaca, ali ju je teško održati čistom, pogotovo beli đon. Međutim, mnogi ljudi se žale kako njihove bele patike vremenom gube boju iako ih često peru. Najproblematičniji je beli đon.

  • Gojaznost žena dovodi do nevoljnog oticanja urina iz bešike Gojaznost žena dovodi do nevoljnog oticanja urina iz bešike

    Mlade i sredovečne gojazne žene imaju dvostruko veće šanse da pate od inkontinencije, odnosno nevoljnog oticanja urina iz bešike, utvrdili su australijski naučnici.

  • Hara čak 200 virusa! Hara čak 200 virusa!

    Sezona prehlada je već počela, iako je spoljna temperatura još letnja. U školskim dispanzerima lekar u smeni pregleda oko 30 školarca koji se žale na curenje i zapušenost nosa, kašalj i otežano disanje, a može da bude prisutna i povišena telesna temperatura.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
NASLOVI
Zlatiborac
Belex2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side