09.06.2011 Beograd

Van Gog u poljima krompira

Van Gog u poljima krompira
Da li se građani pitaju kad dobijaju nove nazive ulica i znaju li ko su ti ljudi koji su im upisani u lične karte i na čipove. Zlatko Minić istraživao je ko je heroj Đanko i kako su se sudarili sprinter i maratonac

Druga levo od Surčinske, posle “starog naselja” u Ledinama. Tako je Skupština grada odredila beogradsku adresu Vinsenta van Goga. Rešili smo da nađemo Van Gogovu ulicu, da vidimo kakva je to eksplozija boja i svetla u kraju koji se dva meseca diči imenima čuvenih slikara, od renesanse i Ticijana, pa do avangarde i Maljeviča.

Za one koji se teže snalaze na impresionističkim poljima između Ledina i Surčina, u Službenom listu može se naći dodatna natuknica da je Van Gogova ulica “u pravcu Beračke”. Nažalost, Beračka nije od pomoći ni za satelitsku navigaciju ni za pretrage po mapama jer je i ona jedna od ulica koje su naziv dobile tek ovog aprila. A i sama je opisana kao “prva ulica paralelna sa Rembrantovom”. A Rembrantova, pogađate, nije ništa preciznije definisana, već kao “’prva paralelna sa prethodnom”. Prethodna je između Anri Matisa i Rembrantove. I tu se krug zatvara.

Surčinskim putem prođosmo staro naselje, prebrojasmo prvu, drugu levo, taman ulica posle velikog polja. Istina, nisu suncokreti, pre bi se reklo krompir, ali ni Ledine nisu Flandrija. U ulici, širokoj taman da prođe automobil nema table, stanari lepo uređenih dvospratnica s podozrenjem gledaju na čoveka s papirima u rukama u društvu sa fotografom – da nije opet nešto novo oko legalizacije? Objasnismo šta tražimo, da li su vam menjali naziv ulice, oni odmahuju – nisu, ovo je ulica Surčinski put 21. Kako 21, lepo, objašnjavaju, kuća na ćošku je Surčinska 21, a ostale imaju slova od A od M. Pitamo da nije sledeća ulica Van Goga, i dobijamo vrlo logičan odgovor – nije, ta se zove Surčinska 19. Ona prethodna 17. Kao ulice i avenije u Njujorku. I sad neko da kvari taj red i matematičku pravilnost.

Probamo novi pristup, da obiđemo polje impresionističkog krompira pored “starog naselja”, jedinog orijentira za preimenovanje, pa da probamo s te strane. Nije levo od Surčinske, ali imena je dobilo 85 ulica, ako ne možemo Van Goga da nađemo, daj šta daš, može i Bohumil Hrabal. Nalazimo skoro asfaltiranu ulicu na čijem je kraju kuća u cveću. Ujedno jedina kuća u toj ulici. Da ovo nije Ulica prolećnog cveća? Vlasnik kuće i ulice objašnjava da njegova džada odavno ima naziv – Golubinačka. Gledam mapu, Golubinačka se razgranala kao hobotnica preko tri ulice. Neki krak su joj gradski odbornici verovatno odsekli, ali koji to ne znaju ni oni koji su za to glasali, ni onaj koji će vaditi novu ličnu kartu.

 

KAKO JE KAMENDINU: Ako u Ledinama ne znaju da su im promenjene adrese, proverićemo kakvo je stanje u Kamendinu - tamo su ulice umesto brojeva dobile imena pre sedam godina.

Na samom ulazu u Kamendin iznenađenje – ulica Milana Mladenovića. Udruženja građana, partijski odbori, Fejsbuk grupe zalažu se da frontmen EKV-a dobije plato u centru, kad ono čovek već ima ulicu. Nije centar Beograda, skoro da je bliže Novom Sadu, ali ulica široka, lepe kuće, na ćošku Milana Mladenovića i akrobate Aleksića ružičnjaci, cvetne leje, ne bi ih se Beč postideo. Ponosna vlasnica pokazuje cveće, iskazuje zavidno znanje iz botanike, ali ne zna ko je taj Milan Mladenović po kome je nazvana ulica. Glavom odmahuje i mladić od nekih 25 godina, niti zna ko je Milan EKV Mladenović, niti zna po kome se zove ulica. Akrobata Aleksić je već lakši zadatak. Svi u kraju znaju da je to “onaj što se držao zubima za avion”. Rodoljub Milićević iz broja 33 kaže da ih niko ništa nije pitao kad su menjali nazive. Dobili su račune s novim adresama, doneli su nove table. Jednu su stavili baš na njegovu kuću. Nije presrećan zbog naziva ulice, ali nije ni nezadovoljan, mogao je i gore da prođe. Jer, sledeća paralelna nazvana je po akademiku Gojku Nikolišu i em što niko od stanara ne zna ko je taj, em što moraju da objašnjavaju da nije Nikolić već Nikoliš. “ Š kao Niš. U stvari, Šibenik”, objašnjava stanar ulice svoje probleme.

Njih troje zaselo u šupu, ispred kuće s brojem 9 i piju kafu. Ulica Gojka Nikoliša počinje od broja 9 i ima šest kuća. “Sve su podelili neke leve nazive, prvi put čujem za te ljude”, kaže čovek iz hladovine šupe. Nailazi komšinica Živka, interesuje se šta mi to pišemo i slikamo. “Pitaju ko je ovaj Gojko”, dobacuju iz šupe, “da to nije neki bivši predsednik radikala”. Komšinica se ne obazire na političko peckanje, pristaje da pozira pored Nikoliša, pa makar i nije radikal. Društvo u šupi na kraju zaključuje da je, pored sve muke sa “š” i “ć” i sa tim neznanim Gojkom, ovako ipak bolje. Ranije su živeli u 8. novoj, a ista takva ulica bila je i u Altini, pa je pošta lutala.

(ceo tekst dostupan je u štampanom izdanju)

autor: Zlatko Minić izvor: NM
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side