True story - kvalitetna i zdrava hrana
15.10.2020 Beograd

True story - kvalitetna i zdrava hrana

True story - kvalitetna i zdrava hrana
Nije uobičajeno, skoro da je retkost da se mlada kompanija s kvalitetnom i najsavremenijom tehnologijom proizvodnje i brojnim visokoobučenim kadrom time hvali. Uvek je u prvom planu proizvod koji plasira na tržište jer je to uspeh koji zaslužuje pohvalu. Ova priča je drugačija, a evo i zbog čega.


Na našem tržištu se pre nekoliko godina pojavila zdrava i inovativna priča koja ne koristi pojam “zdrava hrana” samo zbog marketinga i prodaje brenda. Na ovom projektu je učestvovalo više doktora nauka, inženjera, nutricionista…Tim stručnjaka napravio je najmoderniju fabriku za sušenje voća i povrća, koja se u mnogim segmentima razlikuje od drugih. Znamo da u pravilnoj ishrani svakodnevno unošenje svežeg voća i povrća doprinosi očuvanju organizma. A imaju li i prerađevine od voća i povrća isti efekat kao sveže namirnice. Na visokim temperaturama obrade voća i povrća dolazi da gubitka vitamina, minerala i vrednih mikronutrijenata, pa veliki deo prerađevina od voća i povrća ima samo ukus, miris i izgled svežeg voća, ali su vrlo siromašne nutritivnim materijama. Zato True Story brend s najmodernijom tehnologijom sušenja voća i povrća na niskim temperaturama do 60°C nudi proizvod koji je nutritivno bogat kao i svež. Sve sirovine koje se koriste u ovoj proizvodnji prolaze rigorozne kontrole, a proizvodnja poseduje najmodernije standarde za bezbednost hrane IFS, HACCP, ORGANSKA PRERADA. Pored toga, fabrika True Story je i društveno odgovorna kompanija koja misli na životnu sredinu. U proizvodnom pogonu se koriste toplotne pumpe koje štede električnu energiju, a i svi ambalažni materijali mogu da se recikliraju.

ŠTA JE STVARNO ZDRAVA HRANA: Mnogo ljudi u moderno vreme želi i pokušava zdravo da se hrani, ali termin zdrava ishrana toliko je puta izrečen u najrazličitijim kontekstima, da više nije jasno šta to tačno znači. Kada nekoga pitate šta je zdrava hrana, odgovor bi bio voće i povrće, neko drugi bi rekao da je to samo organska hrana itd. Istina je da nam je svima teško da smišljamo šta svakog jutra da ponesemo na posao ili šta da pojedemo čim uđemo u kuću, a da priprema ne traje sat vremena. Sendviči i peciva odavno su nam dosadili, većina grickalica nije baš najzdravija opcija jer sadrže mnogo ulja, a znamo da ulje na kojem se prži najviše šteti arterijama i srcu.

Nezdravi i masni prehrambeni proizvodi najčešće su vrlo ukusni, ali nam posle njih bude “teško”. Zadovoljni smo samo trenutno, dok jedemo. Razlog je što se zbog masti i raznih aditiva odmah posle jela nivo šećera u krvi podiže, a zatim naglo spušta, pa u prvi mah osećamo nalet zadovoljstva i energije, ali on je kratkog daha. Ovakve nagle promene uzrokuju umor i malaksalost. U našim proizvodima nema aditiva i pojačivača ukusa, a želimo da vam objasnimo zbog čega oni nisu dobri.

Prirodni ukus ili miris proizvoda pojačavaju aditivi određenog hemijskog sastava. Ove aditive gotovo svakodnevno unosimo u organizam čipsevima, raznim slanim grickalicama, prerađevinama od mesa, pekarskim proizvodima, dijetetskim proizvodima, gotovim jelima. Najviše korišćeni aditiv (pojačivač ukusa) je mononatrijum glutaminat (MNG), kojeg ima gotovo svuda, a posebno u slanim grickalicama za kojima često posežemo. Neki od dokazanih negativnih efekata MNG su glavobolje, migrene, povraćanje, dijareja, osipi na koži, lupanje srca, poremećaji ponašanja (kod dece i tinejdžera), otečeni podočnjaci, problemi s prostatom i mokrenjem. Poznati toksikolog Džordž R. Švarc, doktor medicine i autor knjige “O lošem ukusu, MNG sindrom”, napisao je da se za MNG zainteresovao tokom rada na trovanjima hranom i prehrambenim proizvodima.

On kaže da je MNG otrov koji je za svakoga toksičan, a u velikoj su zabludi svi koji misle da MNG ne utiče na zdravlje. On remeti metabolizam, a trovanje MNG-om nakon nekog vremena poprima kumulativni efekat i rezultira ozbiljnim oboljenjima, pa i rakom.

ŠTETNOST AKRILAMIDA IZBEGNUTA: Naš čips nije pržen (fritiran) u ulju na visokoj temperaturi zbog toga što tako nastaje sporno jedinjenje AKRILAMID, koje učestalim unošenjem u organizam može imati negativne efekte. Većina dece izložena je akrilamidu, i to najviše kroz slane grickalice koje svakodnevno jedu.

Ovo jedinjenje prvi put je otkriveno u Švedskoj (Švedska zdravstvena organizacija – NIOSH), gde je i detaljno istraženo. Posebno su zabrinjavajuća istraživanja koja akrilamid povezuju s nekim oblicima raka. Dr Zoran Vujčić, redovni profesor na Katedri za biohemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu, kaže: “Pržena hrana je najgora. Zapravo, ova hrana i ono što hrabri ljudi nazivaju hranom (čips, smoki) sadrži i kancerogeni akrilamid.” Predsednik CONTAM panela dr Diane Benford objasnila je ključne aspekte nastajanja akrilamida.

“Akrilamid koji se oralno unosi apsorbuje se iz gastrointestinalnog trakta, distribuira se do svih organa i intenzivno metaboliše. Glicidamid, jedan od glavnih metabolita iz ovog procesa, najverovatnije je uzrok genetske mutacije i tumora viđenih u ispitivanjima na životinjama.”

ZAŠTO SU NAM DECA GOJAZNA: Jeste li primetili da se u odnosu na pre 30 godina drastično povećao broj gojazne dece? Kako navodi dr Ivanka Videnović, pedijatar u penziji, procenat gojazne dece školskog uzrasta tokom njenog rada u DZ Palilula u Beogradu (početak 1960-ih do kraja 1990-ih) primetno se povećao.

“Bilo je strašno videti epruvete s krvlju ove dece jer se pri centrifugiranju jasno odvajao sloj masnoće od uobličenih elemenata krvi (leukociti, eritrociti). Praktično se od masti nije ni mogao videti serum iz krvi. Sve to primećeno je posle unošenja grickalica koje se prže u velikim količinama ulja. A govorim od školskoj deci uzrasta od 9 do 14 godina”, izjavila je dr Videnović.

Svaki roditelj bi trebalo da bude svestan koliko naše navike utiču na dete, pa u prevenciji gojaznosti upravo mi, roditelji, imamo ključnu ulogu. Kada je pravilna ishrana u pitanju, jedan od najkritičnijih perioda je polazak u školu. Tada se zdrave navike lako gube zbog uticaja vršnjaka i njihovih navika u ishrani. Drugi važan faktor je što u školskim kantinama nema zdravih grickalica ili voća već samo prženih, masnih proizvoda prepunih raznih aditiva, kao i peciva prepunih masti.

S polaskom u srednju školu nastupa drugi krizni period za decu jer raznim dijetama u adolescentskom dobu može doći do narušavanja zdravlja. Mladi samoinicijativno isključuju pojedine vrste namirnica, a da se pri tom ne konsultuju sa stručnjacima. Zbog toga bismo svi morali da obratimo više pažnje na to šta nam deca jedu.

U “utakmici” između True story čipseva od sušenog povrća i drugih proizvođača, tvrdimo da su naši čipsevi najzdravije grickalice koje možemo priuštiti svom organizmu.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
E-pretplata
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side