20.04.2019 Beograd

Sifilis – stara bolest, nova pretnja

Sifilis – stara bolest, nova pretnja Foto: Pixabay.com / Darko Stojanović
Sifilis je danas relativno blaga bolest koja se lako i uspešno leči, ali samo ako se misli na nju. Zbog velike raznolikosti kliničkih manifestacija lekari raznih specijalisti moraju misliti na sifilis. Iako se ova bolest u savremenom svetu smatrala gotovo iskorenjenom, poslednjih godina uočava se značajan porast obolelih

Piše: Dubravka Salemović

 

Svakog dana u svetu milion ljudi se zarazi jednom od četiri najučestalije polno prenosive bolesti. Ako je reč o infekcijama koje izazivaju bakterije, one se uspešno leče, dok se seksualno prenosivi virusi mogu trajno nastaniti u organizmu. Stopa incidencije bolesti koje se prenose polnim putem u Srbiji niža je u poređenju sa stopom incidencije registrovanom u zemljama Evropske unije, ali u Srbiji se beleži porast stope incidencije infektivnog sifilisa, koja je u poslednjih pet godina pet do devet puta viša u poređenju sa stopama registrovanim u prethodnim periodima.

Nižu incidenciju polno prenosivih bolesti u Srbiji u odnosu na zemlje EU možemo da objasnimo ne samo manjim brojem pacijenata već i zato što venerologija kod nas još nije dovoljno razvijena, nedostaju nam dijagnostika i dovoljan broj iskusnih lekara u ovoj oblasti, kao i saradnja među njima.

PENICILINOM NA POŠAST: Najčešće polno prenosive bolesti od bakterijskih infekcija su sifilis, gonoreja, hlamidija, trihomonas, mikoplazma i ureaplazma, a od virusnih humani papiloma virusi koji izazivaju kondilome, herpes virusi koji izazivaju genitalni herpes, hepatitis B i C i HIV. Ako su simptomi bolesti prepoznati na vreme, bakterijski uzročnici bolesti lako se leče odgovarajućim lekovima, a kod virusa se simptomi oboljenja često samo mogu kontrolisati jer neretko virus ostaje u organizmu tokom čitavog života. Izuzetak je HPV virus, koji uzrokuje pojavu kondiloma. Kod 90 odsto ljudi on posle godinu do dve napušta organizam, ali kod 10 odsto pacijenata nastanjuje se stalno i izaziva učestalu pojavu kondiloma, a određeni serotipovi HPV imaju i potencijal maligne alteracije

Sifilis ili lues, polno transmisivna infekcija koju izaziva bakterija Treponema pallidum, sve do otkrića penicilina predstavljala je pravu pošast u svim delovima sveta. Sifilis je i dalje jedna od velikih zagonetki medicine, budući da još traju rasprave o njegovom poreklu. Neki istoričari medicine tvrde da ga u Evropi nije bilo sve dok ga Kolumbovi mornari nisu doneli iz Amerike, dok neka novija arheološka istraživanja u Engleskoj pokazuju da je sifilis bio prisutan u Evropi i pre 15. veka. Krajem 15. veka u Italiji u blizini Napulja buknula je velika epidemija sifilisa, koju su proširili španski vojnici iz redova vojske kralja Karla Osmog. Ta se epidemija brzo proširila celom Evropom, a tadašnja medicina bila je “nemoćna” u borbi sa ovom smrtonosnom bolešću.

Korišćene su razne metode lečenja, a jedan od najpopularnijih je bilo lečenje živom, što je često dovodilo do smrti zbog trovanja živom pre nego što bi to učinila sama bolest. Godine 1905. nemački zoolog Fritz Rićard Sćauddin i Erić Hoffmann, nemački dermatolog, identifikovali su uzročnik sifilisa, a 1943. godine počela je primena penicilina u lečenju sifilisa, što je u narednim decenijama dovelo do značajnog pada incidencije.

VELIKI IMITATOR: Sifilis je u medicini poznat kao “veliki imitator”, tako da, ako ga lekar ne prepozna i ne dijagnostikuje pravovremeno, bolest može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Simptomi sifilisa su različiti, zavisno od stadijuma bolesti (primarni, sekundarni, latentni i tercijarni ili kasni sifilis). Primarni stadijum sifilisa se najčešće javlja tri nedelje posle kontakta sa obolelom osobom, u vidu čvrste, bezbolne ranice koja se zove “šankr”. Ranica se kod žena javlja na grliću materice, kod muškaraca na penisu ili analno i rektalno kod homoseksualnog odnosa. Kod oralnog seksa ranica se može javiti na usnama ili bilo gde u usnoj duplji. Ređe se primarni afekt može naći i na drugim delovima tela.

Sekundarni sifilis se javlja četiri do deset nedelja nakon primarne infekcije, kada je nisu prepoznali ni pacijent ni lekar, a simptomi su najčešće osip na koži, sluzokoži, visoka temperatura, glavobolja, ali i brojne druge manifestacije. Definicija latentnog sifilisa je serološki dokazana infekcija kod pacijenta koji nema simptome bolesti, što je veoma važno sa epidemiološkog aspekta jer su i ovi pacijenti infektivni. Tercijarni ili kasni sifilis može se pojaviti tri do petnaest godina posle primarne infekcije i jedini je stadijum infekcije kada osobe nisu zarazne. Kliničke manifestacije su brojne, pojava “guma” na koži, neurosifilisa, kardiovaskularnog sifilisa i drugi.

Dijagnoza sifilisa postavlja se putem krvi, serološkim testovima, ali oni ne mogu razlikovati stadijum bolesti. Za lečenje sifilisa i danas je lek izbora penicilin, a u slučaju alergije na penicilin primenjuju se alternativni antibiotici, na prvom mestu doksiciklin.

Sifilis se može preneti i sa majke na bebu u toku trudnoće ili pri porođaju, što dovodi do kongenitalnog sifilisa koji predstavlja jednu od najtežih intrauterinih infekcija. Zbog mogućnosti prenosa sifilisa transfuzijama krvi obavezno je testiranje dobrovoljnih davalaca na sifilis.

Sifilis se prvenstveno prenosi seksualnim kontaktom i bilo koji oblik seksualnog odnosa, oralni, vaginalni ili analni pođednako je rizičan. Ljudi smatraju da oralni seks nije “pravi seks” i da je bezbedan i veoma retko koriste kondome, a na taj način se mogu preneti apsolutno sve polno prenosive infekcije. Problem je što osobe kad upoznaju novog partnera samo prvih nekoliko puta imaju zaštićen odnos. Ovo je veoma opasno jer je većina polnih infekcija prisutna, a da osoba to i ne zna. Najpraktičnija, najdostupnija, a ujedno i najbolja zaštita je kondom.

Važno je istaći da sifilis, kao jedna od polno transmisivnih bolesti, “olakšava” ulazak nekih drugih patogena, kao što je virus humane imunodeficijencije (HIV), čak 2-5 puta.

Na kraju želim da istaknem veliki značaj polno transmisivnih infekcija, mogućnost njihove prevencije, pravovremenog lečenja jer posledice neprepoznate bolesti i nelečenja mogu biti ugrožavajuće, kako po zdravlje pacijenta tako i po kvalitet života. Kod osoba sa “rizičnim” seksualnim ponašanjem, pod kojim podrazumevam nepromišljene seksualne odnose bez zaštite, kao i kod onih koji često menjaju partnera, neophodne su redovne kontrole i testiranja na sifilis, kao i na druge seksualno transmisivne bolesti.
Pravovremeno postavljena dijagnoza sifilisa iziskuje lečenje jednom jedinom injekcijom depo penicilina, ali u slučaju neprepoznatog sifilisa koji je već doveo do razvoja neurosifilisa, oštećenja vida, sluha, ishod lečenja je neizvestan. Sifilis je danas relativno blaga bolest, koja se lako i uspešno leči, ali samo ako se misli na nju. Zbog velike raznolikosti kliničkih manifestacija lekari raznih specijalnosti moraju misliti na sifilis. Iako se ova bolest u savremenom svetu smatrala gotovo iskorenjenom, poslednjih godina uočava se značajan porast obolelih kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju, što svi zajedno, kao odgovorno društvo, moramo prihvatiti kao ozbiljnu opomenu i poziv na preventivnu akciju.

*Autorka dr Dubravka Salemović je infektološkinja

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side