18.04.2017 Beograd

Šest zaboravljenih naučnika bez čijih izuma ne bismo mogli da zamislimo život

Šest zaboravljenih naučnika bez čijih izuma ne bismo mogli da zamislimo život Foto: prtscr
Podsetimo se pomalo zaboravljenih naučnika, čija su otkrića odigrala veoma važnu ulogu u spasavanju života ljudi, pa i celih civilizacija.

1. Metrodora, prva žena koja je napisala medicinski tekst

Drevna grčka doktorka koja je živela između III i V veka nove ere je prva žena koja je napisala medicinski tekst nazvan On the Diseases and Cures of Women,a koji razrađuje brojne teme vezane za zdravlje žene i liste različitih biljnih lekova.

 

2. Al-Razi, doktor koji je opisao i identifikovao male i velike boginje

Prvi doktor koji je ikad opisao i razlikovao simptome velikih i malih boginja jeste doktor Muhammad Ibn Zakariyya al-Razi, koji je živeo u IX veku.

 

3. Džejms Blandel, prvi čovek koji je izveo uspešnu transfuziju krvi s čoveka na čoveka

Britanski akušer Džejms Blandel je 1818. godine uspešno izveo transfuziju krvi, kada je njegova pacijentkinja izgubila mnogo krvi u nakon porođaja, pa je Blandel pomoću šprica uzeo krv iz ruke njenog muža i dao njoj.


Foto: Wikipedia

 

4. Jozef Lister, otac antiseptičke hirurgije

Pacijenti su često umirali od postoperativnih infekcija, a niko nije znao da su klice glavni uzrok dok na tu ideju nije u XIX veku došao doktor Jozef LIster. Dok je radio kao hirurg u Glazgovu, Lister je na rane stavio zavoje potopljene u fenol, takođe je sterilizovao medicinske instrumente, oprao ruke i poprskao ih fenolom u operacionoj sali učinivši time veliki napredak u medicini.

 

5. Oven Vangenstin, hirurg koji je izmislio tubu za sukciju

Šef hirurgije na Univerzitetu Minesota Oven Vangenstin je 1931. godine izumeo tehniku usisavanja, koristeći ono što će postati poznato kao Vangenstinova tuba, a što će spasiti živote milionima ljudi.

 

6. Ibn Sina, persijski naučnik koji je izmislio kliničko ispitivanje

Ovaj naučnik koji je živeo u XI veku napisao je medicinski rad u pet tomova Kanon medicine. U drugom tomu je diskutovao o karakteristikama osnovnih droga, a u drugom poglavlju napomenuo znanje o potencijalu droga putem eksperimentisanja, čime je dao naučne smernice koje treba sledili i proceniti njihove efekte.

Danas se ova knjiga smatra najstarijom poznatom knjigom na svetu o kliničkom ispitivanju.

autor: VV izvor: NationalGeographic.rs
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
NASLOVI
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side