02.06.2011 Beograd

Romski ritam Balkana

Romski ritam Balkana
Kombinujući hip-hop, dens i pop s tradicionalnom romskom muzikom, kolektiv mladih Roma, u saradnji s najpoznatijim svetskim imenima iz sveta režije, rasvete, koreografije i muzike, napravio je jedinstveni mjuzikl Gipsy Roma Balkan Beats - GRUBB. Sa akterima ovog spektakla, kojem je cilj da razbije predrasude o Romima, razgovarala je Anka Milošević

Romi su lopovi, smrde, nomadi su i vole da putuju, žive u plemenima, lenji su i neće da rade, već bi samo bi da igraju i pevaju – ovo su neki od klišea koje grupa romskih tinejdžera razbija u dvočasovnom mjuziklu GRUBB (Gipsy Roma Balkan Beats) koji je beogradskoj publici premijerno prikazan 29. maja.

Kombinujući hip-hop s tradicionalnom romskom muzikom, kolektiv mladih Roma je, u saradnji s najpoznatijim svetskim imenima iz sveta režije, rasvete, koreografije i muzike, napravio jedinstveni mjuzikl u kojem pričaju o svom životu, ljubavi, prijateljstvu i konstantnoj borbi romskog naroda. “Svetsko, a naše”, bio bi pravi opis ovog dela koje će odmah posle beogradske videti publika u Londonu i posetioci montrealskog Džez festivala. Svojom energijom već su osvojili publiku u Francuskoj.

Mjuzikl je proistekao iz edukativnih radionica koje je za mlade Rome, uzrasta od 14 do 20 godina, organizovala neprofitna organizacija “R. Point” iz Velike Britanije. Njihova direktorka Karolina Roboh za Novi magazin kaže da je na tu ideju došla jer je bilo neophodno da se čuje njihov glas. “Bio im je potreban glas koji će se čuti širom sveta, koji će govoriti o problemima s kojima se Romi suočavaju. Što se tiče svetskih imena koja potpuno besplatno rade na ovom projektu, prvo se priključio reditelj Serž Denonkort, a onda i svi ostali jer su se jednostavno zaljubili u ovu decu”.

Serž Denonkort je napisao scenario i režirao predstavu na osnovu životnih priča dece. U Svojoj biografiji može se pohvaliti režijom više od sto pozorišnih produkcija, šou programa kao i turneja pop zvezda kao što je Eros Ramazoti. U ekskluzivnom razgovoru za Novi magazin objašnjava svoje razloge zbog kojih se uključio u ovaj projekat:

“Kada me je Karolina pozvala da učestvujem ja sam je prvo odbio jer sam imao dogovorene obaveze za naredne dve i po godine - u Londonu i Rimu. Onda me je pitala da dođem u Beograd na nedelju dana kako bih učestvovao u radionicama s tom decom, na šta sam pristao. Ne možete da zamislite koliko sam bio dirnut kada sam ih upoznao. Ne njihovim siromaštvom već ponosom i tada sam odlučio da pristanem. Rekao sam Karolini da ću raditi šou i zvao sam svoje prijatelje da se uključe u ovaj projekat. Video dizajner koji inače radi nastupe Tine Tarner i Džastina Timberlejka i muzički producent Fransis Kolard su zaista velika imena i oni su se, kao i ja, jednostavno zaljubili u ovu decu i pristali. Od tada do danas dolazio sam u Beograd svakih pet nedelja, a poslednja četiri meseca stalno sam ovde”.

Ističe da ta romska deca žele da pokažu javnosti drugu sliku o Romima i da su bili spremni da na tome veoma naporno rade. Ključna poruka koju žele da prenesu jeste: ”Mi možemo da radimo, možete da nam verujete. Nismo samo Romi, već ljudska bića!”. Denonkort kaže da njihova muzika, koja je kombinacija hip-hopa i tradicionalne romske muzike, najviše pogađa tinejdžere koji su zaista oduševljeni njihovim nastupom i da odatle treba da krenu promene u razmišljanju o Romima. “Oni se obraćaju svetu. Posle nastupa u jednoj francuskoj televizijskoj emisiji koju gleda 10 miliona ljudi, svi su poludeli za njima. Možda neće promeniti ceo svet, ali neke delove sigurno hoće, jer je nemoguće da se nekome ne svide”.

 “Oni su najdisciplinovaniji tinejdžeri koje sam u životu video. Imaju toliko energije koju nose sa sobom. Nije im bitan šou biznis, već da ljudi čuju njihov glas. Neki od njih su vrlo siromašni, žive u lošim uslovima, ali svi idu u školu i to je bio jedini uslov. Glavni pevač u mjuziklu je u jednom momentu napustio školu i mislio je da ga neću izbaciti zato što ga volim. Međutim, ja sam samo rekao ’ćao’. Na kraju se vratio u školu i nastavio da glumi”.

Na pitanje šta će pamtiti iz procesa rada na mjuziklu GRUBB, Denonkort kaže: “Dve stvari. Prvo to što sam preumoran, a drugo je ljubav prema toj deci. Odnos koji sam razvio s njima je za ceo život. U pravu su kada mi kažu da sam zaglavio s njima do kraja života. Ja sam samac, bez dece, a sada odjednom imam njih 30!”.

Od premijera koje ih čekaju narednog meseca u Londonu i Montrealu reditelj očekuje veliki uspeh. Kaže da je sedam predstava na montrealskom džez festivalu, svaka pred oko 1.000 posetilaca, skoro rasprodato jer su svi vrlo znatiželjni da ih vide. Dodaje i da ne sumnja u uspeh jer je dva dana pred premijeru u Beogradu slomio nogu, tako da je u tome našao simboliku.

Pored Denonkorta, u timu međunarodnih umetnika su scenograf Majkl Kari, dizajner rasvete Patrik Vudrof, muzički producent Fransis Kolard, video dizajneri Olivje Gule i Gabrijel Kut-Dumont, kostimograf Fransoa Barbo, koreografi Niko Aršambolt, Vin Holms i Natali Mejs i savetnik za scenske efekte Arturo Braketi. Dizajner rasvete Patrik Vudrof radio je koncerte za ABBA, AC/DC, Boba Dilana, Majkla Džeksona, Eltona Džona, Rolingstonse.

U mjuziklu učestvuje ukupno 24 izvođača starosti od 14 do 20 godina - 12 muzičara i 12 plesača i glumaca. Plesači su iz Zemuna, a muzičari su iz cele Srbije – Deronja, Žablja, Novog Sada, Vranjske Banje, Surdulice i Niša.

Jedan od izvođača Šenol Ragipi (20) za Novi magazin kaže da je ovaj projekat rada na mjuziklu zapravo prva šansa da on i njegovi drugovi pokažu svoj talenat za ples, muziku i igru, kao i da ostatku sveta prikažu romsku kulturu. Kaže da se u proteklih pet godina od kada su počeli da učestvuju u radionicama koje je u osnovnoj školi u Zemunu organizovao R. Point lepo druže i da su skoro postali pravi profesionalci – više nema treme pred nastupe. “Nastupali smo po celoj Srbiji, a nedavno smo bili i u Francuskoj. Takođe smo i četiri godine nastupali na festivalu EXIT”. Njegov kolega, plesač u mjuziklu Damjan Rašitović (18), kaže za Novi magazin da nije mogao ni da zamisli da će se ovim baviti. “Kada izađemo na pozornicu nosimo dobru energiju koja sve ostale natera da igraju s nama. Uglavnom su sve pesme na romskom, ali to nije važno jer svi igraju s nama”.

U okviru samog mjuzikla postoji nekoliko celina – postavlja se jedan po jedan kliše, a onda ga oni obrađuju na sceni. Cilj je da se razbiju barijere i uobičajena slika koja postoji o Romima. Da li su svi Romi lopovi? Da li svi nomadi? I scenografija koju su postavili je simbolična – napravljena je od kartona. Kliše da Romi žive u plemenima ovi tinejdžeri negiraju, a zatim kažu da to možda i jeste tačno jer su baš pre neki dan ipak išli grupno na žurku iz Beograda u Niš. Prikazuju nam romsku svadbu, ljubav mladih, nemaštinu, slavu i običaje. “Iako se veruje da je “Đurđevdan” napisao Emir Kusturica, to je naša pesma”, a onda na sceni pevaju “Edelezi”. Na šaljiv način postavljaju i svakodnevne scene iz života ne-Roma ili “gadžija”, kako ih zovu. Govoreći o problemima s kojima se susreću tokom traženja posla i činjenice da su Romi, ovi mladi su na duhovit način poručili jedni drugima: “Nemoj da kažeš da si Rom, možda niko ne primeti. Pomisliće da smo zalutali iz Meksika!” Pesma i igra na sceni, a u pozadini na video bimu smenjuju se ključne poruke za publiku koje prate dešavanja na bini. Poslednju scenu u kojoj se pitaju “Zašto nas ljudi prezrivo gledaju?”, kao i ceo mjuzikl završavaju porukom: “Dosta je diskriminacije!” ispisanom na srpskom, engleskom, francuskom, italijanskom, nemačkom, kineskom, španskom.

Nadamo se da će je svi razumeti!

autor: Anka Milošević
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side