06.03.2019 Jerusalim

Povodom 140 godina od Ajnštajnovog rođenja objavljeno 110 rukopisa

Povodom 140 godina od Ajnštajnovog rođenja objavljeno 110 rukopisa Foto: Beta / AP
Hebrejski univerzitet u Jerusalimu objavio je danas, uoči obeležavanja 140 godina od rođenja Alberta Ajnštajna, 110 njegovih rukopisa koji je nabavio od privatnog kolekcionara u Severnoj Karolini u SAD.

Rukopisi pružaju uvid u Ajnštajnov rad i privatan život i postali su deo Arhive Alberta Ajnštajna.

U jednom od pisama upućenom bliskom prijatelju Mišelu Besu, koji je primio hiršćanstvo, Ajnštajn je poručio:"Sigurno nećeš ići u pakao čak iako si kršten".

U pismu se navodi da kao nejevrejin Beso neće morati da uči jezik svojih predaka, dok bi on, Ajnštajn kao "jevrejski svetac" trebalo da se sramoti zbog činjenice da ne zna ništa.

"Ali više volim da me je sramota nego da ga učim", napisao je Ajnštajn, aludirajući na hebrejski.

"Sada si otišao iz ovog čudnog sveta malo ispred mene. To ne znači ništa. Ljudi poput nas koji veruju u fiziku znaju da je razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti samo uporna iluzija", rekao je Ajnštajn na sahrani tog svog prijatelja fizičara. Ajnštajn je umro samo mesec dana kasnije, 18. aprila 1955. godine.

U Ajnštajnovim arhivama je 80.000 dokumenta koji su već objavljeni. Ajnštajn je zaveštao svoje lične i naučne rukopise Hebrejskom univerzitetu kao jedan od osnivača.

Mnogi od novo nabavljenih dokumenata tiču se matematike i napisani su od 1944. do 1948. godine. Jedna stranica sadrži objašnjenje principa atomske bombe i nuklearnih reaktora.

Jedan od najfascinatnijih je međutim naučni rad koji nikada nije objavljen i za koji se donedavno mislilo da je izgubljen, navode izraelski mediji. To je zapravo dodatak naučnom radu predstavljenom Kraljevskoj Pruskoj akademiji nauka 1930. godine.

Hebrejski univerzitet je naveo da "naučne veze mnogih tih kalkulacija još uvek nisu jasne" ali su deo Ajnštajnovih napora da se integrišu sve snage prirode u jednu teoriju.

Nova kolekcija sadrži i Ajnštajnovo pismo poslato 1935. godine sinu Hansu Albertu koja je tada živeo u Švajcarskoj. Nobelovac je pisao zabrinut zbog pretnje ratom ali je pismo takođe odraz njegovog optimizma dve godine nakon što su nacisti došli na vlast u Nemačkoj.

"Čitam s dozom zabrinutosti o značajnom pokretu u Švajcarskoj koji su podstakli nemački banditi. Ali verujem čak u Nemačkoj stvari polako počinju da se menjaju. Hajde da se samo nadamo da neće biti rata u Evropi pre toga. Nemačko naoružavanje je sigurno jako ozbiljno ali ostatak Evrope konačno počinje to da shvata ozbiljno, pogotovo Britanci. Bilo bi bolje i lakše da su delovali teškom rukom pre godinu i po", napisao je Ajnštajn.

Profesor Hanof Gutfrojn, bivši predsednik Hebrejskog univerziteta, a sada sevetnik Ajštajnovih arhiva je objavljanje nove kolekcije označio "važnim danom".

U tri pisma iz 1916. godine Ajnštajn piše o svom radu na apsorpciji i emisiji svetlosti iz atoma, konceptu koji je kasnije postao osnova laserske tehnologije.

"Pedeset godina razmišljanja nisu me približili pitanju šta su svetlosne čestice. Danas svaki glupak misli da zna odgovor ali se samo zavarava", napisao je Ajštajn u četvrtom pismu decenijama kasnije, 1951.godine.

autor: MIM izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side