20.09.2014 Beograd

Obim struka otkriva bolesti

Obim struka otkriva bolesti
Obim struka veći od 80 centimetara za žene, i 94 za muškarce, jedan je od faktora rizika za nastanak premetaboličkog sindroma, stanja koje prethodi metaboličkom sindromu

Osim stomačne gojaznosti, na pojavu premetaboličkog sindroma treba posumnjati ako se pojavi još jedan faktor rizika, recimo glikemija veća od 5,6 mmol/l, trigliceridi veći od 1,7 mmol/l, HDL holesterol manji od 1,0 za muškarce i manji od 1,3 za žene, krvni pritisak iznad 130/85 milimetra živinog stuba. Značajno je na vreme otkriti premetabolički i metabolički sindrom, jer ova stanja predstavljaju uvod u predijabetes, dijabetes i vaskularne komplikacije.

Uzroci velikog porasta broja gojaznih u svetu i kod nas su nepravilna ishrana bogata prostim ugljenim hidratima iz slatkiša i slatkih napitaka, zasićenim masnoćama životinjskog porekla iz punomasnih mlečnih proizvoda i mesnih prerađevina. Takođe, pržena i pohovana hrana prepuna štetnih lipidnih peroksida u restoranima brze hrane, i nedovoljno korišćenje svežeg voća i povrća, dovode do sve veće gojaznosti.

"Stomačna gojaznost je glavna karakteristika premetaboličkog i metaboličkog sindroma koji povećavaju rizik za nastanak dijabetesa, ateroskleroze, masne jetre, seksualnih poremećaja, depresije i kancera - objašnjava u intervjuu Večernjim novostima profesor dr Vesna Dimitrijević Srećković, internista endokrinolog Klinike za endokrinologiju dijabetes i metaboličke poremećaje Kliničkog centra Srbije.

"Stomačno masno tkivo predstavlja novonastali endokrini organ koji je hormonski aktivan i luči faktore tromboze, faktore inflamacije - interleukine, koji utiču na povećano lučenje C reaktivnog proteina (CRP) u jetri", kaže ona.

Kolika je učestalost premetaboličkog i metaboličkog sindroma u različitim starosnim grupama?

- Naša istraživanja su potvrdila prisustvo metaboličkog sindroma kod 37 odsto gojazne dece i omladine, dok je preostalih 63 odsto imalo premetabolički sindrom, odnosno samo povećan obim struka ili povećan obim struka i još jedan faktor rizika, najčešće nizak HDL holesterol. Učestalost metaboličkog sindroma povećavala se statistički značajno sa godinama: kod gojazne dece od 7. do 15. godine iznosila je 34,8 odsto, adolescenata od 16. do 20. godine 38,9 odsto, mladih od 20. do 30. godine - 58,1 odsto, dok je kod odraslih zabeleženo 38 odsto.

Šta je još karakteristično za metabolički i premetabolički sindrom u mlađem uzrastu?

- Kod dece i omladine sa metaboličkim sindromom prisutni su faktori tromboze - inhibitor aktivacije plazminogena (PAI-l) i faktori zapaljenja (CRP) koji utiču na arteriosklerotske poremećaje čak i u dečjem uzrastu. Kod osoba sa metaboličkim sindromom srednja vrednost insulina u toku testa opterećenja glikozom u svim uzrastima bila je oko 90 jedinica i ukazivala je na hiperinsulinizam. Insulinska rezistencija bila je dvostruko povećana kod dece, trostruko kod adolescenata i petostruko kod mladih. U svim grupama nađena je smanjena antioksidantna zaštita, a nađene su dva puta više vrednosti mikroalbuminurije, koje ukazuju na rani gubitak belančevina kod gojaznih i potencijalna oštećenja bubrega. Kod osoba sa premetaboličkim sindromom nađena je srednja vrednost insulina oko 50 jedinica, insulinska rezistencija veća za jedan i po put u odnosu na normalu, dvostruko povećani faktori tromboze, mikroalbuminurija i smanjena antioksidantna zaštita.

Koji znaci na to ukazuju da dete ima povećanu količinu insulina u krvi?

- Deca sa insulinskom rezistencijom imaju povremeno osećaj izražene gladi, ponekad praćenu mučninom, razdražljiva su, često imaju i smanjenu pažnju i brže se zamaraju u školi. Da bi se oslobodila napetosti, halapljivo uzimaju hranu ili slatkiše, što još više pojačava insulinsku rezistenciju i njene posledice.

Kada treba uraditi test na premetabolički sindrom?

- Sve osobe sa stomačnom gojaznošću bilo da se radi o deci, adolescentima, mladima ili odraslima treba podvrgnuti analizama da bi se postavila dijagnoza premetaboličkog ili metaboličkog sindroma. Već u fazi premetaboličkog sindroma našli smo korelaciju stomačne gojaznosti i faktora tromboze. Novina naših rezultata je da višak insulin i insulinska rezistencija prethode pojavi metaboličkog sindroma i da su povišeni kod pacijenata sa premetaboličkim sindromom koje takođe karakteriše rizik ranih arteriosklerotskih promena.

Šta se postiže kada se poremećaj otkrije pre nego što se ispolje simptomi, i koje sve bolesti mogu da se spreče na ovaj način?

- Aako blagovremeno reagujemo merama ishrane i fizičke aktivnosti sprečićemo da se stomačnoj gojaznosti i još jednom od navedenih faktora rizika pridruži i treći faktor, što bi već vodilo u metabolički sindrom. Na taj način sprečili bismo i sve poremećaje i bolesti koje su vezane sa metaboličkim sindromom, a to su česti poremećaji glikoregulacije (predijabetes ili dijabetes), arteriosklerotske bolesti (koronarna bolest, infarkt miokarda, šlog), seksualni poremećaji i sterilitet, depresija, masna jetra, rak i druge.

Kako se leči premetabolički sindrom?

- Sa lečenjem treba početi još u detinjstvu i to kod svih koji imaju stomačnu gojaznost, koja je osnovni kriterijum premetaboličkog sindroma. Preventiva je zdrava mediteranska ishrana i fizička aktivnost koja podrazumeva barem sat vremena brzog hoda kojim se pređe oko pet kilometara na čas.

Na koji način dijeta i fizička aktivnost mogu da utiču na kontrolu premetaboličkog sindroma?

- Ako smršamo, smanjićemo stomačnu gojaznost, a imaćemo povoljne efekte i na regulaciju masnoća, krvnog pritiska i nivoa šećera, i na taj način sprečavamo ili korigujemo već postojeći premetabolički ili metabolički sindrom. Jelovnike treba prilagoditi mediteranskoj ishrani, koja je bogata dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica kao i mononezasićenim masnoćama iz maslinovog ulja. Narodi koji koriste mediteransku ishranu manje oboljevaju od koronarne bolesti i nekih oblika tumora. Ono što karakteriše ovu ishranu je obilje voća, povrća i žitarica bogatih dijetnim vlaknima i antioksidansima, plave ribe dubokih mora (skuša, tunjevina, losos) bogate omega 3 polinezasićenim masnoćama i maslinovo ulje, maslinke, orašasti plodovi (orah) bogati mononezasićenim masnoćama.

Posle koliko vremena se vide efekti mediteranske ishrane?

- Pratili smo efekte mediteranske ishrane posle šest, 12 i 24 meseca i pokazalo se da posle smanjenja telesne težine i smanjenja obima struka dolazi do smanjenja hiperinsulinizma. Srednje vrednosti insulina značajno padaju, uz popravljanje glikoregulacije, a dolazi i do smanjenja triglicerida i krvnog pritiska kao i do normalizacije faktora zapaljenja CRP. 

autor: SA izvor: novosti.rs
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side