19.06.2018 Beograd

Muškarci danas u Srbiji: Raspolućeni, ali i dalje “jači”

Muškarci danas u Srbiji: Raspolućeni, ali i dalje “jači” Foto: Pixabay.com
Muškarci u Srbiji prolaze kroz promene, iskazuju otpore tim promenama i suočavaju se sa novim izazovima, zaključuje Marina Hjuson Blagojević u istraživanju “Muškarci u Srbiji – Promene, otpori i izazovi”, uz napomenu da su promene duboke i neminovne i u privatnoj i u javnoj sferi, u različitim oblastima, i odvijaju se različitim brzinama

Z. i R. su braća, rođena u Beogradu pre 35 i 34 godine, dakle već su zagazili u srednje doba. Rasli su u prilično harmoničnoj porodici, “obeleženoj” nesumnjivom međusobnom ljubavlju roditelja i njihovom požrtvovanošću prema deci, ali sa jasno izraženim rodnim i roditeljskim mama-tata ulogama i zaduženjima. Z. i R. su rasli u potpuno istim okolnostima i na raspolaganju su im bile podjednake mogućnosti.

Ipak, i kao deca veoma su se razlikovali, počev od toga da je jedan još u kolicima zaražen automobilima, a drugom su bile draže sve druge igračke, uključujući lutke i šerpe. Jedan je počeo rano da zarađuje, drugi je “temeljno” studirao i danas radi od kuće. Jedan ne zna ni jaje da skuva, drugi je odličan kuvar; jedan jedva da zna da uključi usisivač (i to je naučio tek kad se oženio), drugom nisu problem kućni poslovi, čak ni oni najnepoželjniji, kao pranje sudova (bez mašine) i kupatila. Jedan je prilično tradicionalan (što uključuje i crkveno venčanje, ganjanje običaja...), a drugi je u pojavnim stvarima mnogo liberalniji.

Svako od nas zna ponekog Z., R., N. ili P. u tim godinama, koji su, iako iz istog kalupa izašli – izliveni drugačije. Ne jedan bolje, drugi gore nego prosto drugačije.

Kao i žene, uostalom.

Kakvi su zaista i zašto su baš takvi kakvi su danas, pozabavila se dr Marina Hjuson (Hughson) Blagojević u studiji “Muškarci u Srbiji – Promene, otpori i izazovi”, nastaloj nakon obimnog istraživanja sprovedenog krajem prošle godine. Valja reći, bolje naglasiti, da je u rodnoj oblasti ovo jedno od retkih istraživanja koje je okrenuto muškarcima, obično su kao ugroženije žene u fokusu, što često ne daje realnu sliku.

 

MUŠKARCI I MUŠKARCI: Pa šta je dr Hjuson Blagojević zaključila? Generalno, zapaža autorka, “muškarci u Srbiji prolaze kroz promene, iskazuju otpore tim promenama i suočavaju se s novim izazovima”: “Promene u pravcu uspostavljanja rodne ravnopravnosti duboke su i neminovne. One se odigravaju i u privatnoj i u javnoj sferi, u različitim oblastima i različitim brzinama. Ali one se ne događaju stepenasto, postupno i unilinearno. Najpre ih prihvataju i u njima najviše učestvuju najobrazovaniji muškarci, a najviše im se opiru najneobrazovaniji. Ali, kada je reč o starosti, odnosno o različitim generacijama, promena nije uvek jednosmerna, odnosno najmlađi nisu uvek i najemancipovaniji, najosvešćeniji, najnenasilniji niti najviše otvoreni ka pozitivnim uticajima.”

Nastavak treba posebno da nas brine: “Nasilje je u životima mladih muškaraca veoma prisutno i ono je u pravom smislu reči konstitutivno u formiranju njihovog rodnog identiteta. Mnogi od izazova su jednostavno kontekstualni, vezani za nisku razvijenost Srbije, siromaštvo, negativne posledice ratova, kao i za intenzivno starenje stanovništva i intenzivnu emigraciju najobrazovanijih mladih ljudi. Dugotrajno, višedecenijsko delovanje negativnih činilaca prouzrokovalo je repatrijarhalizaciju i retradicionalizaciju, koje ne samo da imaju veoma negativne posledice po žene već i muškarce, posebno mlađih generacija, izlažu izrazito jakom riziku od štetnih životnih stilova u cilju potvrde imaginarnog ideala “pravog muškarca”, uključujući i prihvatanje opasnih ekstremnih ideologija.”

Dobra vest je, zaključuje autorka, to što u Srbiji ni izdaleka nisu iskorišćene mogućnosti kada je reč o afirmaciji savremenih, progresivnih i humanističkih vrednosti kroz sistem obrazovanja, u koje spada i rodna ravnopravnost. Na ovom polju može još mnogo toga da se uradi.”

 

ŠTA SU REKLI: Pre prezentacije nekih od zaključaka, nije loše pročitati dva odgovora data u intervjuima u okviru kvalitativne analize.

“Zašto bi muškarac bio drugačija osoba nego žena? Mogu da budu osobe sa istim zaduženjima i obavezama. Ono što ih ograničava jeste biologija, i to je to. Ali za društveni život, socijalu, tu smo isti. Mislim da je ono bazično što me je odredilo u tom periodu to što sam shvatao čoveka kao čoveka, a ne kao muškarca i ženu. Tako sam možda i vaspitan. Ne odvajam ljude na muškarce i žene.” (Aktivista)

“Pa tata nas je puštao da izrazimo svoja interesovanja, pošto on radi u firmi koja se bavi transformatorima, ja kad sam bila mala, on je stalno donosio zupčanike, pa da ja gledam na koju stranu oni idu. Tata nas uopšte nije ograničavao u smislu kao profesija za žene je ekonomija ili nešto. Šta god da smo tražili, učenje engleskog, fizike, matematike, dobili smo knjige… Da nas je zanimala umetnost, on bi nas poslao na umetnost. On je nama pustio da mi vidimo šta nas interesuje još kao male, mogle smo da biramo i sport. Bukvalno smo sve same i uopšte nije bilo – ti si devojčica i ti bi trebalo da radiš ovo. Apsolutno ne, imale smo potpunu slobodu što se toga tiče da sledimo svoja interesovanja. Sestra je fizičarka i ona je od šestog razreda rekla “ja ću ovim da se bavim” i tata je skroz to podržao, uopšte je nije usmeravao. Ja sam svoje izabrala…” (Studentkinja mašinstva)

Ovi izvodi jasno upućuju na onaj pozitivni pomak, kako posmatran iz ugla muškarca tako i žene. Interesantno je još da je deo istraživanja sproveden kroz fokus grupe uključio i studente Bogoslovskog fakulteta, te da su, kako zapaža autorka, “za razliku od nekih drugih ispitanika, upravo studenti Bogoslovskog fakulteta imali potrebu i želju da se predstave kao savremeni i moderni mladi muškarci jer su i oni sami izloženi predrasudama”.

No, i ovo istraživanje, kao i ona koja se formalno mere u Srbiji po metodologiji Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost, pokazuje da je podela poslova po polu među roditeljima jasno izražena, odnosno da očevi najčešće nikada nisu pripremali hranu, čistili kuću, prali odeću, čistili kupatilo i WC. Sa druge strane, oni su “brinuli o deci”, popravljali po kući, brinuli o dvorištu i automobilu, išli u nabavku hrane i plaćali račune. Pokazalo se, međutim, da je u porodicama obrazovanih muškaraca najegalitarnija podela rada.

U roditeljstvu, čini se, ima najviše dobrih pomaka, pa je četiri petine muškaraca saglasno sa tvrdnjom da posle razvoda odgovornost roditelja za decu treba da bude podjednaka, a skoro isto toliko smatra i da žene koje ne dozvoljavaju muškarcima da viđaju decu posle razvoda treba da budu kažnjene. Takođe, skoro 90 odsto muškaraca želi (ili su želeli, ako su deca odrasla) da provode više vremena sa decom dok su mala. “Zanimljivo je da je ova želja čak i snažnija od njihovog slaganja s tvrdnjom da je njihova primarna uloga da zarade dovoljno novca za svoju decu”, beleže istraživači.

Interesantan je i nalaz da bi više od trećine ispitanih muškaraca napustilo svoj posao i brinulo o deci kada bi njihove supruge dovoljno zarađivale, ali taj se podatak ne uklapa sa nalazom da je tek svaki pedeseti zaista iskoristio zakonsku mogućnost za odsustvo za brigu o detetu. Toliko ih je, uzgred, prisustvovalo porođaju, bez obzira na to što psiholozi smatraju da je to pravi put uspostavljanja čvrste veze i sa detetom i sa majkom deteta. No, ovde može biti na delu najobičniji stah jer se, kako je davano kad je ta mogućnost uvedena, prema svedočenju jedne babice “polovina onesvesti odmah, a druga polovina kad počne porođaj”.

Raspolućenost s početka teksta vidi se u načelnom stavu prema “porodiljskom” odsustvu muškarca i praksi, a nema sumnje da je jedan od uzroka raskoraka strah od podsmeha čak i najbliže okoline. Nikako ne treba smetnuti sa uma da u učvršćivanju rodnih obrazaca u ovim delikatnim slučajevima žene često imaju presudnu ulogu, posebno majke sinova. One često vuku konce i u procesu koji se zove retradicionalizacija, obnavljanje starih obrazaca, pre svega u vođenju domaćinstva i podizanju dece, dakle primarnim zaduženjima para. Jednostavnije, zna se čije su pantalone, a čija suknja. To se vidi i iz nalaza o odnosu prema feminizmu.

 

LAKMUS PROFESIJE: Pitanje koje se nameće jeste možemo li danas za muškarce u Srbiji reći da su raspolućeni, ali na nejednake delove, podeljeni između modernosti i tradicije, s tim što i tradicija ima tendenciju jačanja?

“Retradicionalizacija je proces o kojem sociolozi u Srbiji govore već dugi niz godina. Ipak, taj proces nije jednostavno kretanje unazad već prisvajanje i tumačenje tradicije na neke nove načine. Mislim da je važno razumeti da se paralelno odvijaju dva procesa: prvi u kojem je neupitno jačanje egalitarnosti na mikronivou, na nivou porodice, i drugi, koji je na nivou javnog diskursa i konstrukcije hegemonog maskuliniteta. Što je prvi proces snažniji, to je drugi agresivniji. U tom smislu, da, postoji modernost u privatnosti i tradicionalnost u javnoj sferi, ali to je jedna vrsta kvazitradicionalnosti i kvazipatriotizma, unutar kojeg se konstruiše hegemoni muški identitet”, objašnjava za Novi magazin Marina Hjuson Blagojević.

To je jasno i u nalazima istraživanja: “Ono što se na pojavnom nivou iskazuje kao retradicionalizacija, odnosno kao trend koji pojačava ideju o muškarcu kao izdržavaocu porodice, duboko je povezano sa otporom prema emacipaciji žena i feminizmu, pa i samim ženama. U atmosferi u kojoj se već decenijama neguju izrazita isključivost i negativni stavovi prema drugima i drugosti, ugroženost muškaraca postaje normalizovani diskurs i on je prisutan čak i kada nije eksplicitno iskazan. Individualne priče i iskazi smeštaju se u metanaracije i odzvanjaju opštim mestima upravo zbog nedostatka autorefleksivnosti i kritičkog mišljenja o svetu kojim je individua okružena.”

Zbog toga je, zaključuje se, jak antifeminizam, koji odražava negativne stereotipe, kao i mržnju prema feministkinjama, zastupljen u svim ispitivanim kategorijama, izuzev kod aktivista. Ali, čak i među njima je zalaganje za rodnu ravnopravnost, iako prihvaćeno kao vrednost i u privatnom životu, često i veoma pragmatično jer je povezano sa profesijom. “U suštini, kao što je i pokazala potraga za aktivistima koji su heteroseksualni, ali se zalažu za rodnu ravnopravnost, odnosno koji su eventualno feministi, njih je skoro nemoguće pronaći. To nas dovodi do pitanja: ima li uopšte u Srbiji muškaraca koji se zalažu za prava žena i koji bi se eventualno izjasnili kao feministi, a da pri tom nisu direktno uključeni profesionalno u projekat ravnopravnosti ili da ne pripadaju seksualnim manjinama? Ili, drugim rečima, ako ne bi postojale profesionalne ili neke druge nagrade koje bi kompenzovale gubitak patrijarhalnih privilegija, da li bi uopšte bilo feminista ili onih koji se zalažu za rodnu ravnopravnost, a da to čine iz principa i bez nagrade?”

Kvalitativna analiza otkrila je i da je antifeminizam uočljiv i kod mladih i uspešnih žena koje su na putu da se bave atipičnim, visoko traženim profesijama (mašinstvo, IT). Paradoks se objašnjava činjenicom da žene koje pripadaju dobitnicama emacipatorskih politika i politika rodne ravnopravnosti u dugom istorijskom trajanju sebe ne vide ni u kakvoj vezi s naporima prethodnica koje su se borile za ovakve ishode, što je, naglašava autorka, logična posledica odsustva znanja o ženskim pokretima i ženskoj borbi za ostvarivanje prava, naročito odsustva iz redovnog obrazovnog procesa, kao i veoma negativne kampanje protiv feminizma od desničarskih ideologa.

I naravno, u skladu s tim, izražena uloga crkve.

Vrlo su ilustrativni i nalazi sa dve fokus-grupe o muškarcima koji su odlučili da se bave netipičnim profesijama u kojima dolazi do izražaja staranje o drugima i briga o drugima. Pokazalo se, naime, sa izuzetkom nekolicine, da velika većina nije izabrala ove profesije zbog dimenzije brige o drugima niti žele da ostanu u konkretnim zanimanjima u kojima će ta dimenzija biti zastupljena. Često je, naime, reč o slučajnim ili jedino mogućim izborima, a ne o svesnom, namernom izboru da se odstupi od “normale”. Zato Marina Hjuson Blagojević zaključuje: “Obavljanje netipičnih profesija, kada je reč o ženama, sve je značajniji mehanizam za promene samih profesija, kao i rodnih odnosa u privatnoj sferi na duže staze. Kada je reč o obrnutoj situaciji, to nije slučaj. I kada se radi o studentima Bogoslovskog fakulteta, izbor fakulteta veoma je često bio vezan za mogućnost dobijanja posla, a ne samo, ili primarno, za razloge vlastitog verskog obrazovanja ili duhovnog razvoja. Međutim, ono što je pokazala fokus-grupa sa ovim studentima jeste da je rodna ravnopravnost kao ideja normalizovana na nivou svakidašnjih praksi, te da je oni prihvataju kao princip organizacije svojih porodica i domaćinstava.”

Obimno istraživanje (http://images.edu.rs/rezultati-istrazivanja-2/) ukazuje na niz uzroka i posledica ponašanja muškaraca danas, a time i žena, ali i nizom preporuka kako ih efikasnije “urodniti”. Za budućnost. Otuda još jedno pitanje autorki: Može li da nasluti kako će kroz 10 godina, kada – a verujemo da hoće – ponovi istraživanje, izgledati muškarac u Srbiji?

“Za 10 godina će sasvim sigurno rodni identiteti biti manje bitni nego što su to danas. Mi, na prvi pogled, imamo generaciju najmlađih ispitivanih muškaraca koji su konzervativniji, ali verujem da je reč o privremenoj devijaciji, koja ne može da se održi na dugi rok. Što se više krećemo napred, a ja verujem da je to kretanje nezaustavljivo, to i rodnost postaje sve manje bitna. Ovako zaoštrena pitanja roda i rodnosti posledica su krize maskuliniteta, koja je trenutno jaka”, ipak je optimistična Marina Hjuson Blagojević.

To je, u suštini, ona “dobra vest”.

 

Nasilje kao obrazac

Kada je reč o nasilju u roditeljskoj porodici, najčešći odgovori su “nikada” i kod muškaraca i kod žena. Ipak, u četvrtini porodica i žena i muškaraca deca su svedočila nasilju koje je nad njihovom majkom vršio otac ili partner, reč je o fizičkom nasilju. Nešto manje od desetine dečaka bilo je izloženo neželjenim dodirima po genitalijama ili stražnjici, dok su devojčice ovakvim situacijama češće bile izložene. Oko desetine ispitanika bilo je pod pretnjom naterano na seksualne odnose. Dečaci su bili žrtve fizičkog kažnjavanja u školi u 25 odsto slučajeva. Kod kuće je fizičko kažnjavanje bilo čak i češće.

Fizičko kažnjavanje u školi opada sa starošću ispitanika. Tako 84,6 odsto muškaraca najmlađe dobi nikada nije bilo kažnjavano, nasuprot 63,1 odsto muškaraca najstarije dobi. “Kaišem ili štapom” kod kuće nije tučeno 73,1 odsto najmlađih muškaraca, a 46,2 odsto najstarijih. Skoro polovina mladića u školi je učestvovala u tučama protiv suparničkih grupa, a 81,4 odsto mladića nikada nije uzimalo drogu, što indirektno ukazuje na to da je skoro petina uzimala drogu u školi.

 

O istraživanju

Istraživanje je deo programa IMAGES Srbija koji se se bavi ključnim pitanjima u oblasti rodne ravnopravnosti, uključujući partnerske odnose, dinamiku porodičnih odnosa i glavne zdravstvene i socijalne aspekte muškaraca. U izveštaju su predstavljeni glavni nalazi istraživanja rađenog prema metodologiji Međunarodnog istraživanja o muškarcima i rodnoj ravnopravnosti (IMAGES), koju su razvili Promundo i Međunarodni centar za istraživanje žena (International Center for Research on Women).

Studija se zasniva na kvantitativnoj i kvalitativnoj komponenti istraživanja. Kvantitativno istraživanje rađeno je na nacionalno reprezentativnom uzorku od 1.060 muškaraca i 540 žena starosti od 18 do 60 godina. Kvalitativna komponenta istraživanja obuhvatila je tri fokus grupe i 15 dubinskih individualnih intervjua sa različitim grupama učesnika. Podaci su prikupljani u novembru i decembru 2017. godine.

Cilj programa je da mladići steknu znanja i izgrade stavove o rodnoj ravnopravnosti i zdravim stilovima života, te da se smanji stopa svih vrsta nasilja među mladima. Sprovođenje programa počelo je 2006. godine, kada je rađeno kvalitativno istraživanje o stavovima i ponašanjima muškaraca manjeg obima, koje je tokom godina preraslo u sveobuhvatni program koji se sastojao od različitih komponenti i čije su ciljne grupe mladi, nastavnici, prosvetni radnici, studenti, novinari i drugi važni akteri. Od početka sprovođenja program je direktno obuhvatio više od 30.000 mladih ljudi u oko 2.000 različitih projektnih aktivnosti. Program u Srbiji realizuje Centar E8, uz konstantnu podršku organizacije CARE International, a tokom višegodišnjeg rada mnoge organizacije i institucije shvatile su važnost rada sa mladima i podržale naš rad u toj oblasti. Takođe, programske aktivnosti podržane su i od SIDA i UNFPA u okviru zajedničkog programa “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji II”. IMAGES istraživanje realizovano je najviše zahvaljujući podršci UNFPA, kao i CARE International, Oak fondacije i organizacije Promundo.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Kad mama pati posle porođaja, kako joj pomoći? Kad mama pati posle porođaja, kako joj pomoći?

    U prvim nedeljama posle porođaja čak oko 70 odsto žena je "promenljivog raspoloženja", a za lečenje postporođajne depresije najvažnija je podrška okoline.

  • Vašington želi da utvrdi broj mačaka u gradu, kreće popis Vašington želi da utvrdi broj mačaka u gradu, kreće popis

    U Vashingtonu su državna i privatna udruženja pokrenula trogodišnji popis ukupnog broja mačaka u glavnom gradu, u nadi da će to pomoći razvoju upravljanja mačjom populacijom širom Sjedinjenih Američkih Država.

  • Signali koje telo šalje kad mu treba pomoć Signali koje telo šalje kad mu treba pomoć

    Ako s našim organizmom nešto nije u redu, telo će nam to i reći. Međutim, neritko te signale ignorišemo pa simptomi mogu prerasti u ozbiljniji zdravstveni problem. Saznajte koji vam to signali govore da vaše telo treba pomoć.

  • Ne stavljajte dezodorans ujutru! Ne stavljajte dezodorans ujutru!

    Za većinu odraslih jutarnja rutina izgleda ovako: nekoliko puta pomeramo vreme ustajanja na budilniku, ustajemo, tuširamo se, stavljamo dezodorans, oblačimo se i napuštamo kuću.

  • Preživećemo zahvaljujući dopaminu Preživećemo zahvaljujući dopaminu

    Na euforično stanje prilikom slušanja određene muzike utiče hormon dopamin kojeg luči mozak, podstičući osećaj zadovoljstva, sličan onome koji izaziva omiljena hrana.

  • Dugo izdisanje smanjuje nervozu Dugo izdisanje smanjuje nervozu

    Ako vas uhvati napad panike, nešto vas u trenutku iznervira ili razbesni, probajte da odmah "napadnete" stres, a ne da mu se prepustite. Sigurno ste čuli za neke tehnike koje mogu da vam pomognu u tim momentima.

  • Da li ste u pijanstvu Meri Popins ili Hemingvej? Da li ste u pijanstvu Meri Popins ili Hemingvej?

    Na osnovu toga kako se ponašaju u društvu, psiholozi su klasifikovali one koji preterano uživaju u alkoholnim pićima u četiri glavne grupe.

  • Ispod površine Zemlje milijarde tona dijamanata Ispod površine Zemlje milijarde tona dijamanata

    Ispod površine Zemlje se nalazi ogromno blago od nekoliko milijardi tona dijamanta, saopštili su naučnici prestižnog Insituta za tehnologiju (MIT) u američkoj saveznoj državi Masačusets.

  • Netfliks će emitovati poslednji nastup Brusa Springstina na Brodveju Netfliks će emitovati poslednji nastup Brusa Springstina na Brodveju

    Američka internet kompanija Netfliks (Netflix) saopštila je danas da će emitovati poslednji nastup na Brodveju čuvenog američkog muzičara Brusa Springstina.

  • Tačno 40 godina od filma Briljantin Tačno 40 godina od filma Briljantin

    Prošlo je 40 godina od kada su Olivija Njuton-Džon i Džon Travolta osvojili srca mladih u svetu, a sam mjuzikl "Briljantin" (Grease) od tada nije dobio nijednu boru, i dalje je aktuelan.

  • Napravljena mapa opasnosti od zmija Napravljena mapa opasnosti od zmija

    Švajcarski, britanski i američki naučnici sastavili su mapu opasnosti od zmija, uzimajući u obzir rizik od ujeda otrovnice i mogućnost pristupa medicinskoj pomoći.

Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side