12.07.2019 Beograd

Mlada kantautorka iz Srbije pred svetskom publikom

Mlada kantautorka iz Srbije pred svetskom publikom Foto: prtscr ytb
Beograđanka Katarina Pejak predstavila je domaćoj publici novi album s naslovnom numerom Roads That Cross prvog julskog dana u rodnom gradu, a narednog dana je album, u izdanju nemačke kuće Ruf Records, imao svetsku premijeru na portalu American Blues Scene

Prvog dana jula u beogradskom Dorćol placu kantautorka Katarina Pejak predstavila je domaćoj publici svoj novi album Roads That Cross, objavljen 15. februara ove godine u izdanju nemačke kuće Ruf Records. Samo dan kasnije album je, uz prikazivanje spota za naslovnu numeru, premijerno prikazan američkoj i svetskoj publici na portalu American Blues Scene.

MAGIČNA MUZIKA: Album Roads That Cross rođen je u Teksasu, gde je Katarina Pejak stigla naoružana beležnicom punom novih pesama, zvezdanim studijskim bendom i žarkom željom da napravi najbolji album svoje karijere. Mlada žena iz Srbije, smatra producent Majk Zito, “okružena Amerikancima, u jugoistočnom Teksasu, uzima uzde i vodi ovaj bend u neke od najboljih pesama koje sam čuo posle dugo vremena. Njen glas je suptilan i zavodljiv, igranje klavira je u plamenu. Ona ima emocije, strast i očajničku potrebu da muzika bude magična”, navode promoteri. I još: “Inspirisana bluzom i rokenrolom, to je muzika koja prevazilazi granice i spaja ljude”.

Pre Dorćol placa i srpske promocije albuma sredinom juna, Katarina Pejak je nastupila na prvom Wine Gardenu u Botaničkoj bašti, a u toku je i njena Blues Caravan turneja. U Jevremovcu je, za razliku od promocije albuma, kad se publici predstavila solo nastupila sa već stalnom saradnicom Anom Protulipac (bas gitara, glas) i novim saradnikom Peđom Milutinovićem (bubnjevi). Bila je to, u neku ruku, pretpremijera Roads That Cross, mada je publika imala prilike da uživa u pesmama koje su prošle godine činile repertoar koncerta Killing the Blues, sastavljenog od njenih omiljenih pesama drugih autora, poznatih i nekih manje afirmisanih.

 

SPECIFIČAN IZRAZ: Uz nekoliko numera u Dorćol placu s Katarinom je razgovarao jedan od najboljih poznavalaca njenog stvaralaštva novinar Milan Vukelić, koji je i tada, kao i u više navrata ranije primetio da ovu mladu umetnicu još od prvog albuma upućeno nazivaju srpskom Norom Džouns.

Katarina Pejak diplomirala je na Berkli muzičkoj akademiji u Bostonu, a značajan podatak je nagrada za dostignuće u pisanju pesama Songwriting katedre. Kritika s pažnjom prati njenu muziku, koju stvara kombinujući bluz, soul, džez i rok i nalazeći specifičan izraz.

Osim što komponuje, svira klavijature i peva neobičnim baršunastim glasom, Katarina Pejak je i pesnikinja koja sama piše tekstove. Mnogima će možda čudno zvučati da joj je omiljeni pesnik Branko Miljković. Suština je u rušenju barijera i šablona, smatra mlada umetnica, umetnik uvek mora biti u dodiru sa sopstvenim bićem i unutrašnjim dešavanjima.

Pre albuma Roads That Cross publici je podarila Perfume & Luck (2010), First Hand Stories (2012) i Old, New, Borrowed & Blues (2016). Nesumnjivo da o izuzetnosti talenta i zvuka Katarine Pejak svedoči i činjenica da je najnoviji album objavila izdavačka kuća svetskog renomea Ruf Records. Od kolikog je to značaja, svedoči i recenzija muzičkog novinara Toma Jureka na portalu Olmjuzik.

Izazov koji je postavila sebi, muzičkoj kritici i publici sažima u rečenici: “To je još jedna stepenica na putu koji sam sebi zacrtala – da na bluz utičem sa svoje pozicije, a ne da pratim postojeće struje i tendencije” (Sputnjik).

Odgovarajući na Vukelićevo pitanje šta je Berkli učinio za nju kao umetnicu – koja se iz albuma u album menja – Katarina kaže: “Mene je akademska sredina, zapravo, pomerila iz nekih školskih podešavanja, klasičnog obrazovanja koje sam stekla u Srbiji. Program mi je mnogo koristio, a obim posla koji smo imali na studijama morao je da me izbaci, što je preduslov napretka. Kombinacija rutine i stručnosti s kojom sam tamo imala prilike da radim svakako je bila korisna.”

Poreklo, to nešto što škripi ne u zvuku nego u njenom poimanju muzike koju spaja iz različitih žanrova, razlikuje je od američkih stvaralaca i, kako je uverena, dodatna je prednost.

 

LJUBAV PREMA “PRINČEVIMA TAME”: Posebnu stepenicu u tom razvoju čine njeni nastupi posle studija u Nešvilu, gde je jedno vreme živela i radila. Zato valja zapamtiti i sledeće reči: “Moje poreklo ne utiče toliko na moj muzički rečnik koliko na perspektivu koju ja imam. A što se tiče muzičkog vokabulara, ja jesam ipak američki muzičar i mene je mnogo oblikovao život u Nešvilu nakon mog diplomiranja na Berkliju. To je dominantniji faktor u tome kako ja zvučim nego moje poreklo. Međutim, naravno da ne mogu i ne bi trebalo da zvučim kao potpuno autentičan američki muzičar, svakako da tu ima zvučnih intervencija. Još davno sam s jednim prijateljem Amerikancem, koji je bio u Srbiji, konstatovala da ovde postoji veliko tržište za tu mračnu alternativu: Tom Vejts, Nik Kejv, Lu Rid... On je rekao da nigde kao na Balkanu i u Istočnoj Evropi nije video tako koncentrisane baze ljubitelja te muzike. Možda se, eto, tu ogleda moje poreklo – u toj ljubavi prema muzičkim prinčevima tame”.

Naslovnu numeru je Katarina Pejak dugo nosila, kako i sama kaže, a beleže američki promoteri: “Napisala sam ovu pesmu davno na koledžu i nisam je dugo pipnula, sve do prošle godine, kad sam je ponovo razmotrila i ponešto promenila. To je pesma o vremenu, u suštini, i završetku. To nije tužna raspad pesma, ali je to pesma o prekidima...”

Za kraj, jedno malo objašnjenje – nije potrebno biti poznavalac da bi vas muzika Katarine Pejak zavela i ponela, pa sasvim izvesno novi album nije prekid ni završetak već nova stepenica u osvajanju muzike.

I publike. Ovde i u svetu.

 

autor: JJ izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side