Luka Lo Pinto: Kustosiranje je kao kuvanje
27.08.2019 Beograd

Luka Lo Pinto: Kustosiranje je kao kuvanje

Luka Lo Pinto: Kustosiranje je kao kuvanje Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Kustosiranje je kao kuvanje – najvažnije je odabrati prave sastojke, kaže Luka Lo Pinto, kustos bečkog muzeja “Kunsthalle”, koji će u septembru biti gost Beograda.

 

 

Prvo predavanje u okviru kustoskog kursa “Šta kustosiranje može/treba da radi” pod nazivom “Izložba kao jezik/prostor/činilac protivrečnih ideja, formi i iskustava” održaće predavač Luka Lo Pinto, kustos bečkog muzeja “Kunsthalle” u četvrtak 5. septembra u 18 časova u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Projekat “Šta kustosiranje može/treba da radi” je kurs za nove kustose koji će se ove godine održati drugi put u Beogradu, ali prvi međunarodni. Zamišljen je kao godišnji program kustoskih radionica, predavanja i studijskih poseta s ciljem da ojača buduće generacije kustosa i stručnjaka, pomažući im da akumuliraju znanja i uspostave nove mreže i partnerstva kroz program. Predavanja koja će se održavati u okviru kursa biće besplatna i otvorena za javnost.

Luka Lo Pinto je kustos u bečkom “Kunsthalle” muzeju i suosnivač časopisa i izdavačke kuće Nero. U bečkom “Kunsthalle” organizovao je samostalne izložbe Natali di Paskije, Kamij Enro, Olafa Nikolaja, Pjera Bizmuta, Babete Mangolte, Šarlemanja Palestina, kao i mnogobrojne grupne izložbe. Povodom posete Beogradu za Novi magazin razgovaramo o njegovom pogledu na umetnost i današnji položaj kustosa.

 

*Kako ste se osećali na početku karijere kao mladi kustos koji tek treba da počne da stvara? Koji su kustosi, odnosno čije i koje lekcije i izložbe najviše uticali na vas?

Na samom početku, kada sam imao osamnaest godina, većinu vremena provodio sam posećujući izložbe, čitajući neiscrpno i družeći se s mladim i starijim umetnicima. Na taj način sam se edukovao. Nisam bio pod uticajem kustosa toliko koliko sam bio sa umetnicima – bio sam kao sunđer koji se trudi da upije što više ideja, vrednosti i metodologija.

 

*Šta za vas predstavlja kustosiranje i šta je najvažnija stvar u tom poslu?

Svakoj izložbi pristupam kao izazovu, trudeći se da se uvek uhvatim ukoštac sa svim potencijalima koje izložba kao medijum sam po sebi nosi. Drugačije je kada radim s pojedinačnim umetnikom u odnosu na rad u okviru grupne izložbe.

Moj prioritet u poslu je da uvek budem u bliskom dijalogu sa umetnicima i duhom svakog posla.

 

*Osim što ste kustos, vi ste i osnivač časopisa i izdavačke kuće Nero. Kako ste došli na ideju da osnujete tako nešto?

Magazin sam osnovao zajedno sa tri prijatelja dok smo još studirali. U početku je to bio besplatan crno-beli časopis, koji je izlazio samo na italijanskom jeziku. Vremenom se to promenilo i Nero je sada veliki kišobran koji obuhvata nekoliko aktivnosti, kao što su dva veb-sajta, izdavačka kuća, agencija i prostor za interdisciplinarne projekte.

 

*Vaš posao obuhvata različite uloge u kustosiranju, istraživanju, organizovanju izložbi i izdavaštvu. S obzirom na to da je reč o kompletno različitim formama umetnosti, koju nit koristite da biste ih povezali?

To vam je kao kuvanje. Želim da se osećam slobodnim da izaberem prave sastojke u odnosu na ono što želim da postignem. Na primer, nekada knjiga “radi” bolje nego izložba, i obrnuto. Sve je povezano sa sadržajem, idejama i jezikom – šta želite da izrazite i na koji način to radite.

 

*Poznato je da uključujete posetioce u proces stvaranja izložbe. Na koji način?

Nisam baš siguran šta mislite pod tim “uključivati” posetioce. Izložba je privremeno mesto koje okuplja objekte, one koji to nisu, i misli sa željom da uspostavi dijalog s posmatračem.

Ne radi se o monologu već o deljenju i stvaranju različitih tipova znanja.

 

*Čini se da se položaj kustosa popravlja i više ceni. Šta mislite o tome?

Nemam baš pozitivnu ideju o tome. U jednu ruku, kustosi su zauzeli više prostora i postali su vidljiviji, a sa druge strane, to je postao izraz koji je toliko nejasan, da praktično ništa ne znači.

Danas se reč kustos upotrebljava da označi nekoga ko je više selektor nego autor.

 

*Vi ste Italijan koji radi kao kustos u Beču. Sa stanovišta kulture i umetnosti, koje su razlike između umetničkih sistema te dve zemlje, ako ih uopšte ima?

Na kraju su razlike bile produktivne jer su stvorile savršenu kombinaciju: italijansku improvizaciju unutar austrijskih krutih struktura.

 

*Koliko vam je poznat rad umetnika iz Srbije?

Ne baš. Radujem se posećivanju gradova i upoznavanju s lokalnim umetnicima. U međuvremenu gledam film “Mlad i zdrav kao ruža” Jovana Jovanovića, koji mi je prijatelj preporučio kao dobar uvod u Beograd.

 

*Ove godine ćete učestvovati u projektu “What Could / Should Curating Do” u Srbiji. Šta od vas mogu da očekuju mladi učesnici projekta?

Radim bez očekivanja. Neću se nešto posebno pripremati jer sam voljan da se uključim u rad sa učesnicima radionice. Tokom svog predavanja kretaću se kroz projekte koje sam radio analizirajući pritom pojedine aspekte za koje smatram da mogu biti relevantni u diskusiji o pristupu kustosiranju i pravljenju izložbe.

autor: M. H. T. izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Novinaru VOICE-a Igoru Išpanoviću nagrada Novosadske novinarske škole Novinaru VOICE-a Igoru Išpanoviću nagrada Novosadske novinarske škole

    Novinaru Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) Igoru Išpanoviću večeras je u Novosadskoj novinarskoj školi uručena nagrada za najbolju medijsku priču na temu ekstremizma, radikalizacije ili terorizma.

  • Uručenje Nobelovih nagrada biće virtuelno, ceremonija otkazana Uručenje Nobelovih nagrada biće virtuelno, ceremonija otkazana

    Fizička ceremonija uručenja Nobelovih nagrada u Stokholmu 10. decembra je otkazana, prvi put da se to desi od 1944. godine, zbog pandemije Kovida-19, objavila je danas Nobelova fondacija.

  • Sajam knjiga u decembru, ako epidemiološka situacija bude povoljna Sajam knjiga u decembru, ako epidemiološka situacija bude povoljna

    Međunarodni beogradski sajam knjiga koji je trebalo da bude održan od 25. oktobra do 1. novembra 2020, odložen je za sredinu decembra ove godine, ukoliko epidemiološke prilike budu dozvolile, saopšteno je danas iz Beogradskog sajma.

  • U Holivudu dogovoren pandemijski protokol kako bi se pokrenula filmska mašinerija U Holivudu dogovoren pandemijski protokol kako bi se pokrenula filmska mašinerija

    Holivudski sindikati postigli su sporazum o pandemijskim protokolima sa glavnim studijima koji će omogućiti ponovo pokretanje proizvodnje filmova i televizije posle šest meseci zastoja i sve veće nezaposlenosti.

  • Na severu Banata sva tri para orlova krstaša uspešno izvela potomstvo Na severu Banata sva tri para orlova krstaša uspešno izvela potomstvo

    Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je danas da su sva tri para orla krstaša na severu Banata ove godine uspešno izvela potomstvo, te je njihova populacija sada bogatija za tri mlada orla.

  • U Parizu preminuo glumac Majkl Lonsdejl U Parizu preminuo glumac Majkl Lonsdejl

    Britansko-francuski glumac Majkl Lonsdejl (Michael Lonsdale) koji je u francuskoj bio poznat kao Mišel Londal i ostvario karijeru dugu 60 godina u filmu i pozorištu, preminuo je danas u svom domu u Parizu u 90. godini, saopštio je njegov agent.

  • Mali koraci koji zaslužuju veću pažnju Mali koraci koji zaslužuju veću pažnju

    Danas skoro svako koristi brojač koraka, pedometar ili ga ima u svom telefonu. Uveče pred spavanje, kad želimo da proverimo koliko smo koraka tog dana napravili, možemo se zapravo iznenaditi koliko smo kilometara prešli. Iznenaditi i biti ponosni na sebe. To nas takođe može motivisati da sutradan pređemo malo više, prekosutra još više i tako iz dana u dan možemo povećavati broj koraka. Jednog dana ćemo se probuditi u telu koje je u top formi, telu koje su izvajali oni mali koraci na početku.

  • Impresivno pravno nasleđe Rut Bejder Ginsburg Impresivno pravno nasleđe Rut Bejder Ginsburg

    Sutkinja američkog Vrhovnog suda Rut Bejder Ginsburg, koja je preminula u 87. godini, ostavila je impresivno pravno nasleđe borbom protiv rodne diskriminacije, ali i prazninu u instituciji u osetljivom trenutku uoči predsedničkih izbora u novembru, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

  • Održano virtuelno proglašenje dobitnika nagrada Emi Održano virtuelno proglašenje dobitnika nagrada Emi

    Dodela nagrada Emi, ekvivalenta Oskarima za televizijska ostvarenja, održana je sinoć u SAD potpuno virtuelno zbog epidemije korona virusa.

  • Avion na voodonik prioritet Erbasa Avion na voodonik prioritet Erbasa

    Razvoj aviona s pogonom na vodonik je "strateški prioritet" multinacionalne evropske kompanije "Erbas" koja je obelodanila tri koncepta od kojih će jedan postati avion i ući u saobraćaj 2035. godine.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side