11.01.2017 Beograd

Ljudska evolucija: Šta zubi otkrivaju o životu modernog čoveka?

Ljudska evolucija: Šta zubi otkrivaju o životu modernog čoveka? Foto: Freeimages
Kada bi antropolozi u budućnosti pronašli fosilne ostatke zuba, šta bi mogli da zaključe o našem životu i navikama?

Profesorka antropologije na Univerzitetu u Ohaju Debi Guateli-Štajnberg koja proučava fosilne ostatke zuba kako bi odgovorila na pitanja o ljudskom životu, rastu, ishrani primata i naših predaka kao i o vezi između različitim vrstama, ima jednu ideju koju je izložila u novoj knjizi What Teeth Reveal About Human Evolution.

Profesorka je zaključila da 99 procenta ljudi u čitavoj istoriji evoluciji jede hranu koja je ulovljena ili ubrana. Naša trenutna ishrana bazirana na mekoj, procesuiranoj i zaslađenoj hrani nije ništa naspram ishrane za koju su naši zubi predviđeni, piše Science Daily.

„Problemi poput karijesa i naslaga plaka su drastično uvećani danas. Prirodna selekcija nije pripremljena za vrste hrane kakvu jedemo danas“, kaže Debi.

Na primer, impakcija umnjaka je 10 puta učestalija nakon industrijske revolucije nego ranije.

O praljudima i našim predacima može dosta da se otkrije na osnovu analize zuba.

„Zubi nam pružaju uvid u različite aspekte evolucije“, kaže Debi.

„Rast zuba je ometan u periodima fizičkog stresa, poput bolesti ili izgladnjivanja, tako da zubi mogu da budu prozor u izazove s kojima su se suočavali naši predaci“, dodaje Debi.

U studiji iz 2004. godine, koju je sprovela Debi s njenim kolegama korišćeno je skeniranje elektronskim mikroskopom kako bi uporedili fosilne ostatke zuba neandertalaca sa zubima modernih Inuita ili Eskima. Naučnici su tražili manje nedostatke, horizontalne linije i nedostatke u gleđi koje bi sugerisali da su individualci proživljavali stres.

Rezultati su pokazali da neandertalci nisu imali previše burne i dramatične živote u poređenju sa Eskimima.

Nedavno istraživanja Debi u kojem je koristila relativno novi metod proučavanja fosilnih ostataka zuba kako bi ispitala povećani rast, a koja je dopustila istraživačima da naprave virtuelni deo fosilnih ostataka zuba kako bi videli periode rasta ili kada je rast ometen.

Bez obzira na nove tehnike koje su se dosad razvile, Debi očekuje da će antropolozi u budućnosti imati mnogo više da otkriju u proučavanju zuba modernih ljudi.

„U različitim kulturama danas, ljudi stavljaju umetke, nakit, zlatne zube, produžavaju ih i skraćuju tako da će biti zanimljivo da vidimo šta će antropolozi u budućnosti moći da otkriju o našem životu“, zaključuje Debi.

autor: VV izvor: NationalGeographic.rs
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nedostatak seksa može loše da utiče na zdravlje Nedostatak seksa može loše da utiče na zdravlje

    Poznato je već da je trend singl osoba sve zastupljeniji kako u inostranstvu, tako i god nas. Gde god se okrenete možete da čujete makar jednu devojku kako otvoreno govori o tužnoj istini da je bez partnera već duže vreme.

  • Kako da prvi dejt ne bude i poslednji? Kako da prvi dejt ne bude i poslednji?

    Pred prvi sastanak, ali i tokom njega svi imamo veliku tremu u vezi sa tim kako će on da protekne. Isto tako, nakon što se prvi dejt završi, nestrpljivo očekujemo sledeći, ukoliko nam se partner zaista dopao.

  • Naučna i geografska otkrića Velike Britanije na filmu Naučna i geografska otkrića Velike Britanije na filmu

    Britansko Kraljevsko geografsko društvo objaviće filmove naučnih ekspedicija koje je sponzorisalo u prvoj polovini 20. veka, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).

  • Melanija Tramp na Siciliji u jakni od 51.000 dolara (FOTO) Melanija Tramp na Siciliji u jakni od 51.000 dolara (FOTO)

    Prva dama SAD Melanija Tramp danas je na Siciliji, gde je njen suprug učestvujena samitu Grupe sedam, izašla u jakni s cvetnim dezenom modne kuće Dolče i Gabana koja košta 51.000 dolara.

  • Bivši astronaut: Vlada SAD i Vatikan znaju za vanzemaljce Bivši astronaut: Vlada SAD i Vatikan znaju za vanzemaljce

    Bivši američki astronaut Edgar Mičel, šesti čovek koji je hodao po Mesecu, tvrdi da američka Vlada i Vatikan znaju za postojanje vanzemaljaca, koji prema njegovim rečima žele da sa Zemljanima podele "nultu tačku energije".

  • Hronično neispavan mozak sam sebe "jede" Hronično neispavan mozak sam sebe "jede"

    "Naučni dokazi sugerišu da postoji veza između hronične neispavanosti i Alchajmera, ali zasad je ne možemo pronaći. Potrebne su dalje studije da otkrijemo da li je neispavanost rizik za demenciju"

  • Saveti za brži rast kose Saveti za brži rast kose

    Duga kosa je jedan od glavnih simbola ženstvenosti. Međutim, retko koja žena je zadovoljna brzinom kojom raste.

  • Radite ovo pred spavanje i smršaćete Radite ovo pred spavanje i smršaćete

    Iako zvuči neverovatno, istinito je i naučno dokazano da možete da izgubite kilograme i to samo ako promenite svoje aktivnosti pre odlaska na spavanje. Istraživanja pokazuju da kvalitetan san može da pomogne pri mršavljenju, ali da povoljno utiče na zdravlje i ono što radite pre spavanja. Evo koje to navike možete da uvrstite u svoj večernji ritual kako biste bili korak bliže idealnom telu.

  • Zašto je tako teško ostaviti pušenje Zašto je tako teško ostaviti pušenje

    Nikotin iz cigareta stvara zavisnost poput droge jer se u mozgu pušača dešavaju hemijske promene, slične onima koje u mozgu zamorčića izazivaju kokain, heroin i druge vrste droga.

  • Naučna i geografska otkrića Velike Britanije na filmu Naučna i geografska otkrića Velike Britanije na filmu

    Britansko Kraljevsko geografsko društvo objaviće filmove naučnih ekspedicija koje je sponzorisalo u prvoj polovini 20. veka, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).

  • Pesma Haustora objavljena posle 27 godina (VIDEO) Pesma Haustora objavljena posle 27 godina (VIDEO)

    Na internetu je objavljena pesma "Disanje", kultne zagrebačke grupe Haustor, koja je jedna od pet tog benda iz 1990. godine koje su pronađene i biće objavljene na albumu naslovljenom "Dovitljivi mali čudaci", objavio je BalkanRock.

  • Zlatna palma Kanskog festivala ove godine sa dijamantima Zlatna palma Kanskog festivala ove godine sa dijamantima

    Glavna nagrada​ 70.​ Međunarodnog filmskog festivala u Kanu, Zlatna palma, prvi put će ove godine imati dijamante u znak obeležavanja jubileja te kulturne manifestacije​.​

Preporuke prijatelja
NASLOVI
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side