Kako je izgledalo odrastanje dece ozloglašenih nacista (VIDEO)
08.11.2015 Beograd

Kako je izgledalo odrastanje dece ozloglašenih nacista (VIDEO)

Kako je izgledalo odrastanje dece ozloglašenih nacista (VIDEO) Foto: Wikipedia
Dvojica sinova nacista danas imaju potpuno drugačije viđenje svojih očeva.

 
 
Iako većina filmova koji se bave Holokaustom prikazuju širu sliku ove velike tragedije, Dejvid Evans je odlučio da snimi dokumentarac - 'What Our Fathers Did' - koji će se koncentrisati na živote nekih od najozloglašenijih ubica u istoriji, postavljajući pitanje kako je bilo odrastati kao deca nacista.
 
Evans i njegova ekipa pratili su Filipa Sendsa, unuka Jevreja koji je preživjeo Holokaust, dok je on pokušavao saznati kako su izgledali životi dvojice muškaraca s druge strane žice: Nikolasa Frenka i Horsta fon Vahtera, tj. sinova poznatih viših nacističkih službenika, Hansa Frenka i Ota fon Vahtera.
 
I Frenk i Vahter su bili odgovorni za smrt hiljade evropskih Jevreja tokom nacističkog uspona na vlast.
 
Ono što je dokazano u filmu jeste da je Frenk zadržao objektivnost, jer je on odmah priznao da je svestan zločina svog oca. No s Vahterom je malo drugačija priča.
 
On naime ljutito poriče očevu krivicu za smrt desetine hiljada Jevreja, do kojih je došlo pod njegovim zapovedništvom.
 
Za razliku od realističnog Frenka, Vahter je proveo srećno detinjstvo s ocem nacistom. U njegovim očima, otac je bio dobar čovek kod kuće i zbog toga nije mogao biti masovni ubojica, uprkos i više nego dovoljnoj količini dokaza koji tvrde suprotno i smeštaju ga u središte odluka vezanih za genocid.
 
Vahter ne odustaje od tvrdnje da je njegov otac bio pošten i častan muškarac koji je naređivao ne zato što je bio osoba puna mržnje, nego zato što je verovao u nacistički nacionalizam i nadao se da će njegovo učestvovanje u aktivnostima stranke jednog dana nadživeti počinjena ubistva.
 
Tokom većeg dela filma, Sends i Frenk pokušavaju da uvere Vahtera da uvidi očevu zlu stranu ili bar njegovu slabost. Ali u tome ne uspevaju ni u jednom trenutku.
 
Vahter živi u svetu tišine i zavaravanja, onoga u kakvom se rađa moderni fašizam.
 
Ali Ahilova peta ovog dokumentarca je nefleksibilnost u njegovom ideološkom pristupu, pogotovo u odnosu prema Vahteru. Iako film s dubokom simpatijom prikazuje preživele aktere nacističkog genocida, nedostaje mu objektivnog razmišljanja i ne nudi nikakav drugačiji uvid u priču.
 
Želeći da prikaže krajnju subjektivnost Vahtera, film ne uviđa da isto čini i Sends, koji odbija da prihvati da Vahterova nemogućnost da vidi drugu stranu svog oca proizlazi iz njegovog srca i bliskosti s ocem, koju nije jednostavno promeniti, bez obzira na sve dokaze na svetu.
 
Na taj način filmadćije kao da ne uviđaju ili odbijaju mogućnost da je osoba koja je hladnokrvno mogla oduzeti tolike hiljade života isto tako zaista mogla biti mekog srca prema nekom drugom, tj. svom detetu.
 
A očigledno je i to moguće, piše Dejli Bist.
 

autor: IG izvor: Tanjug
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side