18.03.2018 Beograd

Intervju Nebojša Antonijević Anton: Što si slobodniji više dobijaš

Intervju Nebojša Antonijević Anton: Što si slobodniji više dobijaš Foto: Filip Arsić
Nakon briljantnih godina sa Partibrejkersima,snimio je nešto svoje, muzički najviše nalik onome što Kit Ričards obično radi kad nije u studiju ili na basnoslovnim turnejama s najvećim rokenrol bendom na svetu. Divnu, dirljivu ploču, ispunjenu neporecivom vrlinom svojih muzičkih prauzora, s prijateljima zagriženim za istu stvar. Rokenrol!

Razgovarala: Zorica Kojić

 

Odakle dolazi muzika? I pitamo li sebe to uopšte više? A postoji li ipak neko ko još uvek razmatra to pitanje u naše ime i umesto nas, svakodnevno, ama baš svakog bogovetnog trenutka svog i naših života? U vremenu kad su umetnici – umesto da kao odvajkada budu čudesni, fantazmagorični i magijski privlačni zanesenjaci – mahom postali umetnički menadžeri, preduzetnici i PR persone sopstvenog dela ili se,naprotiv,potpuno izgubili sa mape medijskog prisustva, što je u današnjici izgleda ravno totalnoj i neopozivoj smrti, umaći toj opštoj nivelaciji stvaralačkih vrednosti zbilja polazi za rukom retko kome, čak i u svetskim okvirima. Treba biti čedan i plemenit, da bi te ljubav onog čime se stvarno predano baviš nagradila. A Nebojšu Antonijevića Antona, gitarskog superheroja naših ovdašnjih života, muzika zaista voli. Iz sve snage. Pa tako voli i nas posredstvom njegovog neverovatnog umeća. Nakon briljantnih godina sa Partibrejkersima, Anton je napokon snimio nešto potpuno svoje, muzički najviše nalik onome što Kit Ričards obično radi kad nije u studiju ili na basnoslovnim turnejama s najvećim rokenrol bendom na svetu Rolingstonsima. Dakle divnu, dirljivu ploču, ispunjenu neporecivom vrlinom svojih muzičkih prauzora, s prijateljima zagriženim za istu tu tako neopisivu, prekrasnu stvar koja nam zaista slama srca i dušu, ali ih istovremeno podiže iz prašine i uznosi do rajskih visova života. Rokenrol!

Baš o tome razgovaramo sa Antonom povodom ploče Rečeno, učinjeno ili ne, od toga sve zavisi! (Odličan Hrčak, 2017), koju on potpisuje zajedno sa svojim aktuelnim off bendom Hevi Hipi Bejbi (Robert Telčer – gitare, Dušan Ševarlić Ševa – bas, Darko Kurjak – bubanj). Rečenice koje ovom prilikom dopiru s njegove strane nalik su čistom Konfučiju. Samo mudrost, dobrota, prijateljstvo, čovekoljublje. I ona večita, stara beskompromisna znanja uz koja stasava naša vlastita savest. Ako ima sreće. A vi je svakako imate jer Anton i Hevi Hipi Bejbi nastupaju u sali Amerikana Doma omladine Beograda već 21. marta na otvaranju Druge regionalne muzičke konferencije KONTAKT 2018. Samo požurite do blagajne, broj karata je ograničen.

 

Da razjasnimo nešto na samom početku – da li su vaš projekat Hevi Hipi Bejbi i album zanimljivog naziva Rečeno, učinjeno ili ne, od toga sve zavisi! isključivo odgovor na Canetove Škrtice, ili ste odavno i sami imali na umu da radite nešto lično, van Partibrejkersa?

Uvek su u pitanju okolnosti... Ja samo reagujem na ono što se dešava oko mene i u meni. I to se uobliči u muziku. Od prvog Brejkers albuma pravim stvari sam ili sa Canetom, ali uvek je bitna ekipa. Nikad se nije postavljalo pitanje ko je šta uradio, važan je bio rezultat. Naradio sam se

snimajući Rečeno, učinjeno ili ne, od toga sve zavisi!, ali se album praktično sam snimao.

 

Naziv benda, kao i naziv samog albuma, predmet su pomne analize u rok zajednici. Odavno još nisam čula toliko mnogo različitih tumačenja i priča. Kako ste došli do ovih imena i šta ona sugerišu, tačnije, šta je kompletno značenje naslova, na šta se sve odnosi ili može da se odnosi?

Možda je bolje da vas pustim da to sami raspetljavate. Zapravo, hteo sam da ukažem na odnos između onog što pričamo i onog što radimo. Taj odnos nas određuje kao ljude. Mi jesmo i dobri i loši, ali ipak svojom slobodnom voljom moramo da odlučimo kakvi u stvari želimo da budemo. Glagol Rečeno u svom korenu sadrži reč, a Reč nas je stvorila!

 

Kad se album preslušava uočava sezvučni odnos sa vašim matičnim bendom Partibrejkers, ali se primećuju i neke lične muzičke inovacije kojima se Hevi Hipi Bejbi značajno osamostaljuje u načinu izražavanja. U redu, Junk kao da je napisana za Caneta, ali ponešto drugo ne bi možda moglo da se nađe na nekoj tipičnoj Partibrejkers ploči. Kako ste pravili odmak od Partibrejkers stila i jeste liuopšte razmišljali o tome? Koje su to vaše lične muzičke ljubavi konačno dobile priliku da progovore u ovoj muzici?

Nemam mnogo razmišljanja... Muzika je stvar uključenosti i koncentracije. Kad se odnosi podese, ona počinje da curi. Ti samo posmatraš šta sve izlazi iz tebe. Što si slobodniji, više dobijaš. Nema tu mesta uštogljenosti i naučnom pristupu. Ideš tamo gde te osećaj vodi i – eto onda iznenađenja... Materijalizuje se ono što voliš:bluz, soul, rege... Rokenrol.


Foto: Filip Arsić
 

U izvesnom smislu prvi put vas slušamo i u ulozi pevača – kako vam to izgleda? Jeste li imali neku specijalnu strategiju u vezi sa sopstvenim pevanjem? Ponovo su neminovno prisutna neka poređenja sa Canetovim vokalom, je li to bilo glavno opterećenje za vas, kao možda pomalo i za druge slušaoce?

Kad imam gitaru u rukama, mogu čak i da pevam. Ok, Pavaroti je malo namršten, ali zato Čak Beri gleda iz svemira i samo se smeje.

 

Da se vratimo na muziku sa ovog albuma, komentari su po pravilu vezani za odlično, pošteno odsviran starinski rokenrol i bluz sa ukusnim primesama fanka i soula, bez prerađivanja, samo sirovo, iz srca i duše. Mislite li da u digitalizovanom, tehnološki obrađenom svetu zvukova današnjiceima mesta za ovakav komad muzike? Nedostaje li ljudima upravo nešto ovako?

Upravo sam hteo da u lancu snimanja i rada na Rečeno, učinjeno ili ne... preskočim sve ono što je izmišljeno samo zato da bi se neko pravio mnogo pametan ili zaradio ni na čemu. Zapravo,sve što nema direktnu vezu s najbitnijim. A to je da muzika bude živa! Pa, mislim da sam dugo u toj misiji.

 

Predstavite nam svoje saradnike u bendu. Kako se došlo do njih, jeste li uopšte razmišljali o nekim drugim muzičarima ili su ovi prosto već bili tu, nadohvat ruke?

Jezgro ekipe je dugo sa mnom. To su Darko Kurjak (bubnjar) i Robert Telčer (gitara). Oni su deo Partibrejkersa. U jednom trenutku se pojavio basista Dušan Ševarlić i ostao s nama, ali na albumu sviraju još i dugogodišnji Brejkers saradnici Pera Džo (usna harmonika) i Saša Lokner (klavijature), a pored njih i Feđa Franklin (udaraljke) i Miki Almaši (usna harmonika). To su Hevi Hipi Bejbi u proširenom izdanju.

 

Slušate li nešto od nove muzike, domaće i strane, koji bendovi ili pojedinci skreću na sebe vašu pažnju? Neki misle da je sa muzikom stare ere 60-ih i 70-ih zauvek gotovo, drugi naprotiv smatraju da je toliko muzičko obilje ideja i stilova apsolutno neiscrpno, te da još dugo nećemo moći da ga shvatimo, a kamoli potrošimo – koje je vaše mišljenje?

Lično mislim ovako: Niko ne zna kuda se muzika kreće, kakva će ona biti u budućnosti. Ono što je činjenica jeste to da je nasleđe ogromno i dragoceno. Istina je da posredstvom uticaja učestvujemo u stvaranju muzike, ali to neiscrpno nije samo iz nasleđa već iz onog odakle muzika dolazi. Ti se trudiš, slediš trag, nešto te pokreće dok sviraš – tražiš ton, tražiš reč – a onda odjednom osetiš da si upravo odsvirao ili rekao nešto važno. U stvari, samo si svedok... Što je nešto istinitije i uzvišenije, više dolazi preko dubljih slojeva naših bića, a to je uzrastanje... BESKRAJ... Odatle je muzika.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
NASLOVI
Zlatiborac
Belex2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side