12.07.2018 Beograd

Intervju Dušan Kovačević: Čovečanstvu i planeti neophodna je nova revolucija

Intervju Dušan Kovačević: Čovečanstvu i planeti neophodna je nova revolucija Foto: prtscr ytb
Exit 2018. upravo počinje, a šta stiže 2019. O svemu tome prvi čovek Exit tima govori za Novi magazin

Razgovarala: Zorica Kojić

 

Jeste li već spremni za novi Exit, koji će od 12. do 15. jula ponovo protresti Petrovaradinsku tvrđavu, Balkan, ali i doslovno celi svet? Bacimo li samo ovlašan pogled na impresivan spisak domaćih i stranih izvođača i njihov inteligentno sačinjen raspored tokom četiri Exitova dana, moramo se zapitati kako to Exitu polazi za rukom ovoliko izuzetnih stvari, koje nam inače ne sleduju u tipičnoj ovdašnjoj svakidašnjici. Kako nas, rečju, i zašto pohode neprebrojne svetske zvezde i ove Exitove godine, odakle glasno oduševljenje za ovaj festival koje odjekuje širom planete, a sa njim i ime Novog Sada i Srbije? Dobijamo bar jednom godišnje iskrene aplauze, zvezde Exita rado se vraćaju, odjednom smo tih nekoliko dana jednostavno sjajni, briljantni, srdačni i osvešćeni, civilizovani ljudi. I to je fantastično. A još pritom ovaj Festival pametno tokom svog trajanja razmatra i sve glavne teme ovog sveta, sada i ovde, nije neka tamo jeftina zabava sa muzičkom pratnjom, već mesto gde zaista unapređujete svoje srce, um, sluh i duh. O svemu ovome razgovaramo sa prvim čovekom Exit festivala Dušanom Kovačevićem.

 

Evo nas na samom startu najnovijeg izdanja Exit festivala, koji 2018. za svoju temu ima parolu Freedom, odnosno Sloboda. Budući da je već prošlogodišnji Exit načeo te slobodarske ideje svojim odavanjem počasti letu ljubavi – onom iz 1967 – da li možemo reći da je Festival definitivno ušao u razdoblje uzdizanja hipi ideala kao svoje i dalje aktuelne inspiracije? Kako vi lično vidite to pravreme 1960-ih, sve ono što se odigralo između, ali i sve moguće razloge za savremeni osvrt na to udaljeno doba u smislu povratka bazičnim vrednostima poput ljubavi, slobode, umetničke tj. autorske muzičke mašte?

Savremena muzička kultura i prvi moderni festivali nastali su za vreme hipi pokreta, kada se muzika koristila kako bi se proizvele pozitivne društvene promene i zaustavio rat u Vijetnamu. Exit je jedan od retkih aktivnih muzičkih festivala koji takođe ima društvene korene, koji je izrastao iz pokreta za slobodu na početku ovog milenijuma, i baš zato smatramo da je naša dužnost da podsetimo svet na događaje iz kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina, kao i na poruke tadašnjeg pokreta koje su današnjem svetu potrebnije nego ikada pre. Želimo da oživljavanjem estetike i vrednosti tog doba stvorimo prostor u kom će nove generacije moći da se izraze i pozitivno utiču na svet oko sebe. Čovečanstvu i planeti je neophodna nova revolucija, koja ovaj put dolazi kroz evoluciju svesti, kao jedinoj mogućnosti da se ostvari trajna promena.

 

Sloboda koju promoviše Exit može da se odnosi na mnogo toga, ali jedna od upečatljivijih stvari s tim u vezi svakako jeste generalno osnaživanje ženskog stvaralaštva i puno ukazivanje pažnje starim i novim heroinama svetske scene. Pa, koje su to velike ONA-zvezde, koje će uveličati slavljenje slobode na Petrovaradinskoj tvrđavi tokom Exitovog jula?

Istakao bih nastup žive ikone popularne kulture, Grejs Džons, koja je jedna od najvažnijih svetskih umetnica savremenog doba, revolucionarna muzička ikona, koja je ostavila trag ne samo u muzici, već i filmu, modi, fotografiji. Ona je baš Exit tip izvođača, istinski besmrtna, dama koja je često na samoj ivici, čak i prelazi tu granicu svojim muzičkim i modnim transformacijama, provokacijama i upečatljivim nastupima. Posebno sam ponosan i na činjenicu što ove godine imamo puno ženskih hedlajnera među kojima su LP, Elis Merton, Fever Ray, Nina Kravic, Ameli Lens, Sevdaliza i mnoge druge, koje će nastupiti na glavnim binama festivala, ali i brojne domaće i regionalne ženske izvođače, poput Sassje, Bojane Vunturišević... Veliki sam zagovornik davanja važnosti ženskom principu kako u poslu, tako i u društvenom životu uopšte. Moje iskustvo je takvo da se na žene uvek najbolje mogu osloniti i ONA-zvezde su sve moje saradnice u Exitu.

 

Exit predstavlja pre svega muzičku manifestaciju za desetine hiljada domaćih i inostranih fanova, ali ima i svoju političku dimenziju. Politika je i Exitovo specifično gledanje na stvari umetničkog izražavanja i afirmisanja novih zvučnih tendencija, kao i negovanje i skidanje zaborava sa onih današnjih. Da osvetlimo najpre tu uređivačku umetničku politiku Festivala?

Exit je od osnivanja poznat u svetskim muzičkim krugovima kao multižanrovski festival koji neguje gotovo sve pravce savremene muzike. Mi smo 10 godina pre nego što je elektronska muzika postala globalno dominantna kreirali Dance arenu, koja je od početka festivala naša druga glavna bina. Mi pomno osluškujemo nove tendencije u muzici i dok se trudimo da pratimo duh vremena, paralelno sa tim vodimo računa da nove trendove ne pratimo slepo, već nam je vrlo važno da obrazujemo nove generacije, da ih upoznamo sa muzičkom istorijom i neprolaznim vrednostima, kao što ove godine to činimo sa Grejs Džons. Takođe, u trenutku dok rokenrol polako nestaje sa gotovo svih velikih festivala, mi smo na prošlom Exitu imali nastupe Killersa, koji su jedan od najvećih bendova 21. veka, kultnog Lijama Galagera, Jesus and Mary Chain i mnoga druga r’n’r imena. Inače, tema povlačenja r’n’r u drugi, ili čak treći plan, je velika tema u svetskim medijima. Posebno je bio indikativan slučaj da ove godine najveći američki festival – Coachellaprvi put od osnivanja nije imao r’n’r hedlajnera, te je tron pripao hiphoperima. Mi smo se naravno trudili da ne propustimo ni taj globalni trend, pa smo ove godine uspeli da i u domenu hip hopa ulovimo najveće kapitalce. Dovodimo verovatno najpopularniji hip hop sastav današnjice, Migos, te rep superzvezdu Frenča Montanu. Međutim, od rokenrola nismo odustali, niti ćemo to ikada učiniti, što će se jasno videti u narednim izdanjima festivala.

 

A šta je sa stvarnom politikom? Problemom imigracije, nezadovoljstvom mladih ovde, ali i u Evropi i šire, zbog nezaposlenosti, ksenofobije, oskudevanja u građanskim slobodama različitih vrsta, uopšte sve upadljivijih desnih znakova na putu tranzicije? Kako Exit gleda na te stvari? I kako može da ih popravlja i pomaže?

Postoje brojni društveni izazovi na globalnom nivou, od kojih bih ja pre svega istakao ekološki genocid koji vršimo nad planetom i njenim živim svetom kao problem broj jedan, a zatim i sistemsko ograničavanje građanskih sloboda na svetskom nivou. Danas imamo nezamislive situacije da je neko poput Asanža zatočen usled lažne optužbe za silovanje, odnosno seksualni odnos bez kondoma, a suštinski zbog slobode izražavanja i ukazivanja na nedemokratske i kriminalne procese vladajućih establišmenta raznih zemalja. Najveća ironija današnjeg sveta je da je on zarobljen u Velikoj Britaniji, koja bi trebalo da predstavlja jednu od najdemokratskijih zemalja, i to pod pritiskom SAD, samodeklarisanog zaštitnika svetskog demokratskog poretka. Pri tom, javnosti tih zemalja ili nemaju snage, ili, još gore, nisu zainteresovane da dovoljno snažno dignu svoj glas i nateraju svoje Vlade da to pitanje reše. Gotovo da nema medija na svetu koji je slobodan i koji nije pod uticajem politike i krupnog kapitala. To su nelogičnosti i činjenice u svetu u kojem živimo danas i moderna civilizacija počinje da liči na globalnu verziju Miloševićeve Srbije, odnosno Orvelovu 1984. Mi se trudimo da ove teme stavimo u fokus mladih ljudi, prošle godine smo na ceremoniju otvaranja festivala pozvali predstavnike Standing Rock iz indijanskog plemena Sijuks, čuvenog aktivističkog pokreta i trenutno najaktuelnijeg simbola u borbi za zaštitu planete, koji se bore da zaštite njihovu svetu zemlju od zagađenja moćnih naftnih kompanija koje imaju podršku Vlade SAD. Oni su pred višemilionskim auditorijumom, koji je pratio prenos uživo otvaranja Exita, pozvali sve ljude na jedinstvo u borbi protiv zagađenja životnog prostora i trajnog uništenja planete. Živimo u svetu u kojem smo pobili dve trećine živih vrsta koje su postojale pre 50 godina, u kojem netaknute prirode za koju deceniju gotovo da neće biti, kao što će biti sve manje hrane i pijaće vode, što će dovesti do potpuno nove realnosti i postavljanja konačnog izazova pred čovečanstvo – evoluirati ili nestati. Final countdown je odavno počeo i časovnik ubrzano otkucava.

 

Ove godine Exit ponovo deluje iz sve snage širom Balkana. Temišvar, Umag, Novi Sad, Crna Gora nešto kasnije... Menjaju li se ta prekogranična izdanja festivala iz godine u godinu i u kom smeru? Da li svaka od festivalskih verzija ima svoj muzički profil ili, poput originalnog Exita, insistira na raznovrsnosti ponude? Formiraju li se oko svakog tog izdanja neke posebne vrste publike?

Verujem da je zajednički faktor svih Exitovih festivala njihova energija, ona je magnet koji privlači publiku na naše festivale, a krajem druge decenije 21. veka, autentičnost i iskrenost ostaju glavne vrednosti u moru veštačkih proizvoda čija se jedina vrednost ogleda u novcu. Trudimo se da na svim našim festivalima imamo raznovrstan program i da se obraćamo različitojpublici, ali i pored ovoga, svaki festival ima svoje specifičnosti. Ponosan sam da je misija povezivanja i pomirenja u regionu Balkana, koja se nalazi u osnovi društvenog aktivizma Exita, novim festivalima u regionu dobila potpuno novu dimenziju. Posebno se to ogleda na primeru Sea Stara koji predstavlja praktično najveći kulturni most između Srbije i Hrvatske i to u eri kad su opšti politički odnosi na najnižem nivou u ovom veku. Mi smo upravo zbog ovih narastajućih nacionalističkih tenzija u regionu pokrenuli projekat Tiha balkanska većina u kom smo okupili poznate javne ličnosti i umetnike regiona, kako bi zajedno bili glasniji u širenju tolerancije i zaustavljanju ovih opasnih pojava. Ponosan sam da su naši napori prepoznati i da smo u okviru proslave desetogodišnjice Regionalnog saveta za saradnju od ove značajne organizacije dobili nagradu Šampion regionalne saradnje.

 

Pretpostavljamo da Exit tim uveliko već radi na sastavljanju programa za 2019? Možete li da nam kažete pod kojim će se sloganom razvijati i definisati naredno izdanje i kakvu vrstu eventualnog kreativnog zaokreta možemo očekivati sledećeg jula?

Uveliko radimo na sastavljanju programa za predstojeću godinu, a publika može očekivati neka jako prijatna iznenađenja. Osluškujemo pažljivo i pohvale i kritike i dosad smo nekako uspeli u tome da svako naredno festivalsko izdanje bude bolje od prethodnog i planiramo da nastavimo u tom pravcu.

 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side