30.01.2020 Beograd

VideoIntervju Dragan Ilić: Nauka i kultura su energija 21. veka

Intervju Dragan Ilić: Nauka i kultura su energija 21. veka Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Tehnologija i nauka danas postaju presudna sredstva dominacije simbola i globalne hegemonije. Nauka i tehnologija radikalno menjaju naš svet iz dana u dan i postaju centralno ekonomsko, političko i društveno pitanje, koje zadire duboko u svakodnevni život svih ljudi bilo gde na planeti.

Razgovarao: Dragan Jovanović

 

 Retrospektivna izložba Dragana Ilića pod nazivom Re-evolucija održana je od 15. maja do 8. jula prošle godine u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Ovaj umetnik u svom radu već više od 40 godina tematizuje odnos nauke, tehnologije i likovne umetnosti i njenih tradicionalnih formi. Živeći na relaciji Njujork – Australija – Beograd, izlagao je širom sveta. Njegova retrospektivna izložba u MSU izazvala je veliko interesovanje upravo zbog ovog propitivanja odnosa društva, savremene nauke, tehnologije i umetnosti, što inače nije mnogo prisutno u aktuelnim praksama naših savremenih umetnika.

 

Za vas govore da ste tehnološki optimista, te da je vaš umetnički opus jedna vrsta tehno-utopijske paradigme. Mnogi naši savremenici, međutim, sumnjaju u današnju upotrebu tehnologije i nauke i veliki su tehnopesimisti. Većina ljudi pribojava se da će kratkoročni interesi i dnevnopolitičke manipulacije zloupotrebiti nauku i tehnologiju i izneveriti humanističke ideale: da nas, zapravo, sve to vodi u neku vrstu društva iz Orvelove 1984?

Ja sam se još od ranih sedamdesetih godina u Australiji, gde sam tada živeo, podstaknut sukobima s tadašnjim lokalnim umetničkim, društvenim i političkim poretkom i establišmentom, opredelio da ne samo pronađem svoj vlastiti umetnički izraz već i da postanem umetnik-aktivista. Moja pobuna protiv upotrebe kulture u tadašnjim australijskim javnim politikama u ime kratkoročnih političkih ciljeva našla je svoje kreativno uporište, s jedne strane, u tradicionalnoj umetnosti crteža, a sa druge, u tehnologiji i nauci, koje sam otkrio kao područje vlastitog kreativnog proširenja i eksperimentisanja. Tehnologiju sam smatrao alatom za istraživanje novih formi, medija i postupaka u hiljadugodišnjoj tradiciji civilizacije slike. Uz to je išla i moja fascinacija naukom. Od detinjstva sam bio fasciniran naukom i naučnim istraživanjima i otkrićima.

Više verujem u naučne revolucije nego u one političke. Nauka ima ogroman humanistički potencijal, ali može biti zloupotrebljena. Da se to ne bi dogodilo, potrebni su liberalno demokratsko društvo, slobodni mediji, pravne države i ljudska prava. To je i danas važno jer su procesi globalizacije svet i planetu učinili zajedničkim mestom. Svi zavisimo jedni od drugih. Prirodne katastrofe, pandemije, migracije, ratovi bilo gde na planeti utiču na sve nas. Zato je važno da se naučnih otkrića ne dočepaju različiti fundamentalisti, diktatori i beskrupulozni profiteri koji nam svima prete. Oni jesu opasnost, a ne sama nauka i tehnologija.

 

Tehnologija i nauka danas presudno i skoro radikalno utiču na naš život, i ne samo kulturni već i biološki identitet. Kako umetnici mogu pomoći da ne doživimo neku vrstu civilizacijskog, društvenog kolapsa u kojima nas tehnologija neće oslobađati nego potčinjavati?

Da, nauka i tehnologija danas radikalno utiču na naš svakodnevni život. Svi smo svedoci toga. Digitalna revolucija, DNK istraživanja, kvantna tehnologija, bioinženjering: umetnike danas moraju interesovati te teme. Mene svakako interesuju. Mora se otići na ta skrivena mesta na kojima nastaje novi svet budućnosti, tamo gde javnost nema pristup. To je svrha umetnika. Umetnost nije samo fikcija i lična fantazija. Ona je i istraživanje. Tehnološke i biotehnološke laboratorije jesu ta fantastična, ali mogu postati i mračna mesta, skrivena iza tehnoloških parkova na koje umetnici treba da obrate pažnju, da ljudima daju znanja i alate, da demokratizuju upotrebu znanja. Da ih učine vidljivim, prisutnim i preispitaju ih u ime svih nas. Da u naše ime ne odlučuju samo stručnjaci. Zato sam ja umetnik-aktivista koga ne interesuje getoizacija kreativnosti i hibridizacija umetničkih žanrova nego želim da tema tehnologije i čoveka postane deo mainstream umetnosti koja će biti dostupna svima.

 

U vašim hi-tech performansima u Muzeju savremene umetnosti jedan od glavnih eksponata i aktera u interakciji s publikom bio je proizvod tzv. veštačke inteligencije – robot?

Tehnologije menjaju naše tradicionalno poimanje politike i ideje građanina. Mobilna telefonija, internet, društvene mreže – to sve utiče na razumevanje tradicionalnih politika i proizvodi nove oblike komunikacije među ljudima, ali i otvara veliki prostor za manipulacije. Da, ja se bavim robotima, tačnije veštačkom inteligencijom. Spajanjem mašine i čoveka. Prelaskom granica biologije, gravitacije ili mozga. Pokušavam da preispitam taj odnos koji se već dešava na svoj, artistički način. Za mene je to neka vrsta ličnog, umetničkog romantizma: istraživanje fenomena interakcije između kreativnog uma i tehnoloških i posredovanih aktivnosti. Koristim u te svrhe različite vrste medija: crteže, slike, skulpture, instalacije, performans, akcije i hepeninge, zajedno s robotima. Cilj toga je stvaranje okruženja za dijalog između umetnika i publike putem tehnologije. Okruženja za koje, inače, verujem da je davno počelo, a koje je sada najopipljivija realnost 21. veka.

 

Pored svih savremenih iskušenja, koja su neodvojiva od brojnih izazova koje nude nove tehnologije, ostajete veliki tehnološki optimista. Kako vidite neposrednu budućnost?

Nisam ni optimista ni pesimista. Nisam ni vernik bilo koje vrste. Ja sam tehnološki realista. Pokušavam da vodim dijalog, metakonverzaciju sa drugima, sa svima koji to žele. Mislim da će budućnost biti brza i haotična, kao što su to bile i tehnološke devedesete. Sve teme: biotehnološke, informacijske, visokotehnološke, promene uma i tela, itd., doći će vrlo brzo i postaće bitnije od velikih društvenih i političkih tema. Roboti će dobiti JMBG. Nove generacije će se na to brzo navići, kao što je to bilo i sa digitalnom i informatičkom revolucijom. Činjenica je da ćemo bez nauke i tehnologije teško preživeti budućnost. Nauka, tehnologija i kulturno napredovanje jesu energija i oružje 21. veka. Gledano lokalno, bez ulaganja u nauku, kulturu i obrazovanje Srbija će ostati na margini sveta. Periferija. Potrebna su nam radikalna promena političke i društvene paradigme i veći angažman umetnika na tom poslu, a ne samo retorički gestovi i fraze protiv neoliberalnog sveta. Mislim da nam je svima potrebna neka vrsta kulturne i tehno-političke renesanse. Jednom rečju, Re-evolucija.

 

 

Pogledajte razgovor:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side