08.05.2019 Beograd

VideoIntervju Dr Vladislav Ribnikar: Veliko je zadovoljstvo vratiti nekome samopouzdanje

Intervju Dr Vladislav Ribnikar: Veliko je zadovoljstvo vratiti nekome samopouzdanje Foto: privatna arhiva
“Mali, nisi ovo dobro. Ovde je trebalo da upišeš svoje ime, a ne ime škole”, čuo je nekoliko puta u svojim najmlađim danima, po pravilu odgovarajući: “Ali ja se isto tako zovem. To je bio moj deda”.

Dakle, zove se isto kao škola, odnosno njegov nadaleko čuveni deda Vladislav Ribnikar, poslednji vlasnik i jedan od direktora Politike, ali kreće stopama svojih daljih predaka koji su se dve generacije unazad bavili medicinom. Doktor Ribnikar, naš sagovornik, jedan je od vodećih plastičnih hirurga u Srbiji, koji u svojoj bogatoj karijeri prolazi put od ratnog do estetskog hirurga svedočeći tako i sociološkim i političkim fenomenima u zemlji koja devedesetih masovno leči svoje ranjenike, da bi danas pod nož išle uglavnom devojke do 30, tražeći da izgledaju bolje “zbog fotografije”.

Dakle, mnogo tema za razgovor s lekarom koji se umnogome bavi hirurgijom nosa, operacijom posle koje je na svetskom nivou najveći broj nezadovoljnih pacijenata. Pa tako i u Srbiji. Doktor Ribnikar objašnjava da je u pitanju izuzetno složena operacija, gde je mnogo faktora koje je nemoguće predvideti, a onda i kontrolisati. Njemu je zbog toga to i veći izazov. Snažan kakav je bio i poriv za plastičnom hirurgijom koju bira posle završenog fakulteta.

“Plastična hirurgija je mnogo šira oblast od estetske. Bavi se tumorima kože i urođenim anomalijama, opekotinama, hirurgijom šake, i to je bio moj izbor jer je zanimljiva i kreativna. Plastika na starogrčkom znači oblikovanje i to je posao gde vi stvarate nove ili rekonstruišete stare oblike koji su oštećeni. To je ono čime sam se dugo bavio, pre svega kroz ratnu hirurgiju koje je bilo najviše devedesetih godina. Estetska dolazi tek kasnije”.

 

Kada plastičnu zamenjuje estetska i zašto potonja postaje vaš izbor?

Iz istih razloga. Izuzetno je kreativna, uvek drugačija i veoma inovativna, oblast koja se stalno razvija, postaje popularna, a onda i trend, pokret praktično. Danas možemo da kažemo da postoji čitav antiaging program, čiji je estetska hirurgija samo deo. On uključuje zdravu ishranu, nehirurške tretmane tipa botoks ili mezoterapija, hormonske terapije. Na svetskom nivou rade se ozbiljna istraživanja sa zadatkom usporavanja procesa starenja, odnosno pronalaženja adekvatnih metoda. I još nešto, iz Amerike iz koje stiže estetska hirurgija, ona se danas rapidno raširila na Aziju i arapske zemlje, a iz godine u godinu broj intervencija je sve veći.

 

Kakva je situacija kod nas? Koliko je takvih operacija bilo pre 20 godina, a koliko danas?

Značajne su razlike. Tada je bilo sporadično, jedna operacija u desetak dana, i to uglavnom nos i uši, a danas su brojke ogromne. Botoks je tada bila neka sumnjiva supstanca od koje treba bežati, danas je apsolutni hit i rutina. Nekada su dolazile popularne ličnosti iz sveta estrade ili naši ljudi iz inostranstva, a danas dolaze svi. Trenutno su dve grupe pacijenata: mlađa populacija, koja je fokusirana na to da nešto promeni i ulepša, i populacija u srednjim godinama, koja želi podmlađivanje.

 

Zašto dolaze? Jesu li to ljudi, odnosno žene bez samopouzdanja ili, naprotiv, neko ko je svestan sebe i želi najbolje za sebe i od sebe?

To je pitanje za psihologa, a mi smo samo psiholozi amateri. Reći ću vam da je veliko zadovoljstvo, naročito kod mladih ljudi, kada im zahvaljujući operaciji vratite samopouzdanje, što im potpuno menja život. Što se druge kategorije tiče, to su lepe žene koje hoće da budu najbolja verzija sebe.

 

Ipak, ne deluje baš sve tako idealno na terenu. Šta je sa ženama koje izgledaju kao ispod fabričke trake, sa ogromnim ustima, jagodicama i grudima... Preterano i nimalo lepo?

U pitanju je svojevrsna varka jer vi vidite te loše primere, uočavate ih jer je sve preterano i upadljivo, ali ne vidite mnogo više primera gde je sve urađeno onako kako treba – prirodno i s merom. A ja vam kažem da je žena sa dobro urađenim operacijama i estetskim intervencijama mnogo više nego ovih za koje me pitate.

 

Dobro, ali ipak da se zadržimo još malo na tim “patkastim ustima”. Osećate li odgovornost za takve operacije i da li je vaša obaveza da, recimo, odbijete nerazumne ili po vašem mišljenju, preterane zahteve ili time sečete granu na kojoj sedite? Gde je granica?

Ekstremno velike jagodice ili usne jedno vreme su bile izuzetno popularne. Svi su želeli da imaju usta kao Anđelina Džoli ili da imaju velike grudi kao Pamela Anderson. Obaveza je lekara da preporuči optimalnu opciju prema izgledu i građi lica i tela svakog pacijenta, a naravno da ima slučajeva koje i odbijamo da radimo. Mi kao doktori moramo da obezbedimo da naš pacijent bude bezbedan, i to je linija koja se ne sme preći, a sve ostalo je pitanje kako estetike tako i etike. Naprosto, još je Leonardo da Vinči znao koje su idealne proporcije lica i tela, a zahvaljujući današnjoj tehnologiji, mi to još preciznije možemo da uočimo i analiziramo. Naravno, ako vam dođe neko sa 20 tetovaža i pirsinga i traži velke usne, jasno je da je to nečiji stil života; da bude upadljiv i viđen, i ja lično nemam prava da to na bilo koji način osuđujem. Nekoliko ekstremnih ili nerealnih zahteva sam odbio.

 

To je sad onaj fenomen da je hirurgija kao droga, ko je proba – uvek hoće još?

Pa ne može se baš potvrditi ova teza. Naime, takvih je slučajeva u praksi manje nego ljudi koji dođu jednom ili dva puta i reše nešto što im pravi problem.

 

Estetska medicina je prilično skupa. Jesu li onda i vaši pacijenti isključivo ljudi više srednje klase?

Ne, zaista ima svih staleža. Nedavno smo operisali studentkinju koja je rekla da je četiri godine štedela za operaciju. U mnogo slučajeva ljudi podižu kredit, a sve češće se i klinike trude da omoguće plaćanje na rate.

 

Pomenuli ste studentkinju. Šta je s maloletnim devojkama, da li je za takvu operaciju potrebna saglasnost roditelja?

Da, ja insistiram na saglasnosti oba roditelja jer sam kao mlad lekar imao loše iskustvo. Potpisala je samo majka, mi smo uradili operaciju, a onda je došao otac izbezumljen jer on nije ni znao da mu ćerka ide na operaciju. Međutim, lekari insistiraju da se sačeka punoletstvo, pa je broj takvih intervencija mali.

 

Pogledajte video -

autor: JA izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side