Impresivno pravno nasleđe Rut Bejder Ginsburg
21.09.2020 Beograd

Impresivno pravno nasleđe Rut Bejder Ginsburg

Impresivno pravno nasleđe Rut Bejder Ginsburg Foto: Beta, AP / Marcio Jose Sanchez
Sutkinja američkog Vrhovnog suda Rut Bejder Ginsburg, koja je preminula u 87. godini, ostavila je impresivno pravno nasleđe borbom protiv rodne diskriminacije, ali i prazninu u instituciji u osetljivom trenutku uoči predsedničkih izbora u novembru, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Ginsburgova je posvetila život uklanjanju institucionalizovane rodne diskriminacije, kako u svoje ime, tako i u ime svih ljudi, ističe urednički tim Vašington posta.

Amerika u kojoj se Ginsburgova rodila pre više od 87 godina bila je zemlja u kojoj su dominirali muškarci do stepena koje današnje generacije ne mogu ni da zamisle, napisao je list. Dok su se sva profesionalna zanimanja odnosila samo na muškarce, brak i rađanje dece bila je pretpostavljana sudbina svake devojke.

Današnja Amerika gde žene lete borbenim avionima, čine četvrtinu Senata i polovinu svih studenata prve godine prava, drugačija je i bolja nacija, u čemu, ističe list, veliku zaslugu ima Ginsburgova, koja je umrla u petak.

Ginsburgova je postigla ne samo najviše što se može postići u pravu već je stekla status feminističke ikone pop kulture koja je bila tema holivudskih filmova, pesama, društvenih igara i bezbrojn internet mimova.

Ipak, njena radna etika i sposobnost uverljive argumentacije, a ne popularnost, doneli su joj pobede u pet od šest slučajeva pred Vrhovnim sudom o ravnopravnosti polova koje je vodila za Američku uniju građanskih sloboda (ACLU) 70-ih.

Umrla je najvažnija feministička pravnica u američkoj istoriji koja se tokom svoje izvanredne karijere borila za ženska prava osiguravajući da se ustavna obećanja primjenjuju na sve, napisala je Moira Donegan, kolumnistkinja Gardijana.

Ginsburgova je rođena u Bruklinu 1933. u jevrejskoj porodici. Njena majka je uprkos golemom intelektu morala da prekine školovanje i zaposliti se u fabrici odeće. Upravo je jaz između potencijala i prilika njene majke progonio Ginsburg koja je ostatak života provela radeći kako bi osigurala da inteligentne žene poput njene majke više ne budu sputavane zbog svog pola, napisala je kolumnistkinja britanskog lista.

Pre nego je imenovana za sutkinju, Ginsburgova je tokom dvodecenijske advokatske karijere uspešno argumentovala slučajeve koji su proširili zakon o građanskim pravima i zaštitu žena izmenom 14. amandmana, poništavajući gustu mrežu zakona koji su kodifikovali rodnu diskriminaciju u svim područjima američkog života.

Na kraju je, ocenjuje Donegan, njen rad pomogao pokretanju feminističku revoluciju koja je promenila lice američkih porodica i proširila životne mogućnosti američkih žena.

Nakon što je 1993. imenovana za sudijku Vrhovnog suda, njeni su stavovi išli ulevo dok je institucija u kojoj je radila skoro 30 godina postajala sve konzervativnija.

U kasnijoj karijeri proslavila se svojim neslaganjima često zapaljivim izjavama koje konzervativna većina nije delila. Njen glas manje je poslužio za oblikovanje zakona a više kao provera najgorih impulsa njenih kolega, ukazala je kolumnistkinja Gardijana, ističući da je to možda bio razlog zbog koje je Ginsburg uzdignuta u status koji akademici i pravni stručnjaci retko postižu: ikona pop kulture.

Ginsburgova, druga žena koja je imenovana u Vrhovni sud, otvorila je put ravnopravnosti žena pred zakonom kako bi se ženska prava ozbiljno shvatila pred sudovima i u društvu. Ali, iako prošlost beleži pobjedu feministkinja, na putu ispred je pretnja moćne manjine, ocenjuje urednički tim Njujork tajmsa.

Osim borbe za ravnopravnost, nasleđe sudijke Ginsburg je i potreba za hitno suočavanje s hladnom političkom stvarnošću u poslednjim neđeljama predsedničke kampanje, u trenutku kada se čini da su predsednik Tramp i Mič Mekonel, vođa većine u Senatu, odlučni da je zamene nekim ko bi, ocenjuje list, mogao izbrisati veliki deo napretka zemlje koji je pomogla.

Iako je uoči predsedničkih izbora 2016. Mekonel uskratio demokratskom predsedniku Baraku Obami da posle smrti sudije Vrhovnog suda nominuje novog sudiju, sada je, samo nekoliko nedelja pre predsedničkih izbora, pozvao Trampa da ponudi kandidate za najviši sud, rekavši da će predlog dobiti podršku Senata.

Sud se sada suočava s ozbiljnom krizom legitimiteta, ocenjuje njujorški list, dodajući da su republikanci iz Senata, koji predstavljaju manjinu građana, i predsednik kojeg je izabrala manjina, sada u stanju da učvrste svoju kontrolu nad trećim stubom vlasti. Vrhovni sud, s još jednim članom kojeg bi Tramp imenovao, mogao bi stajati kao konzervativni zid protiv izražene volje većine Amerikanaca o nizu presudnih pitanja.

Smrću sudijke Ginsburg konzervativna većina Vrhovnog suda izgubila je svog najizdržljivijeg protivnika, a SAD priliku da održe "normalne" predsedničke izbore, ocenjuje Fajnenšl tajms, ističući da bi pitanje oko popunjavanja mjesta sudijke samo šest sedmica pre izbora moglo istisnuti većinu drugih važnih pitanja ali i naštetiti Vrhovnom sudu.

Republikanci iz Senata koji su blokirali Obaminog kandidata za novog sudiju Vrhovnog suda 2016. godine, navodno zbog izbora, sada se nadaju da će postaviti jednog od svojih pre novembra. Apeli na njihov osećaj poštene igre i reciprociteta deluju egzotično, ocenjuje londonski list, ističući da bi prenagli stranački postupak nominovanja mogao kompromitovati Vrhovni sud.

Zbog toga su se republikanske senatorke Suzan Kolins i Liza Murkovski već založile protiv glasanja u Senatu pre izbora. Takav gest barem će poništiti ignorisanje odluke iz 2016. godine, ukazuje Fajnenšel tajms u uredničkom komentaru, ističući da s pandemijom i recesijom koja je još na snazi, Vašingtonu ne nedostaju problemi kojima treba da se bavi.

autor: KP izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side