01.04.2012 Beograd

Auto klasici: My name is Martin, Aston Martin

Auto klasici: My name is Martin, Aston Martin
Na velika vrata svetske automobilske scene Aston Martin je ušao 1964. godine kao jedan od glavnih glumaca u najgledanijem filmskom serijalu o britanskom tajnom agentu.

 

Aston Martin nije bio prvi automobil Džejmsa Bonda, ali je svakako bio i ostao jedan od najprepoznatljivijih simbola koji se vezuju uz elegantnog Britanca. Zajedničkim nastupom sa Šonom Konreijem, uz neizbežno upozorenje gospodina Q: “Ne diraj to dugme”, u filmu Goldfinger, Aston Martin DB5 je osvojio široku publiku u velikom stilu. Nakon tog filma DB5, i Aston Martin uopšte, postao je stalni pratilac James Bonda.

Mada je filmska karijera učinila najviše na popularizaciji Aston Martina, britanski sportski automobili bili su cenjeni mnogo ranije.

“Kvalitetan automobil sa dobrim performansama i pojavom, automobil za mudrog vlasnika sa idejom o brzim putovanjima” je bila osnovna ideja Lajonela Martina kada je 1913 počeo da pravi sportske automobile, sa idejom da bude konkurencija Bugatiju.

Posle I svetskog rata Martin je postigao velike uspehe na najprestižnijem Britanskom takmičenju Aston Clintozi Hill Climb, tako da je kombinacija imena Aston Martin bila neminovna. Tih godina kompanija je odlučila da će praviti i razvijati pojedinačne (maloserijske) automobile, što je i do danas ostao jedan od glavnih principa.

Dvadesetih godina Aston Martin beleži uspehe na trkalištima širom Evrope i obara svetske rekorde.

Veliki uspesi se nastavljaju sve do II svetskog rata posle koga kompanija zapada u teškoće. Nakon neophodnih promena vlasnika i rukovodioca 1948 započinje era čuvene DB serije koja će potvrditi i poboljšati prethodne pozicije Aston Martina. Prvi model DB1 (DB je skraćeno od David Brown koji je kupio kompaniju), je razvijen na prethodnom modelu Atom.

Mada je postignut uspeh pobedom na trci 24h Spa napravljeno je samo 15 komada. Serija DB2 je započela sa Lagondinim motorima od 2.6 litara i 105 KS, i Aston Martinovom šasijom, a već u debitantskoj godini osvojena je trka u Le Mansu u klasi do 3 litre. Nešto kasnije predstavljena je i varijanta sa moptorom od 3 litre snage 125 KS, a započinje i  izrada modela DB3 konstruisanog od strane Eberan von Eberhorst, poznatog po uspesima sa Auto Unionom 40-tih godina. Varijanta ovog modela DB3S (napravljeno 30 komada izme|u 1953 i 1956) pokazala se kao jedan od najboljih Aston Martinovih trkača. U međuvremenu 1953. godine model DB2 “porastao” je u DB2/4 sa više mesta za putnike i prtljag.

Uz  “Bondmobil” najslavniji predstavnik DB serije DB4 pretstavljen je 1958 na Londonskom sajmu automobila. DB4 je projektovan na potpuno drugačijim osnovama od prethodnika. Platformska šasija, kakva je korišćena i na Lagondi Rapide, omogućila je bolje iskorišćenje prostora, tako da je DB4 bio praktično luksuzni sportski četvorosed sa izuzetnim dizajnom. Mada je Aston Martin 1959 konačno osvojio i Le Mans i svetsko prvenstvo sportskih automobila, odlučeno je da se povuče iz takmičenja. David Braun i njegov tehnički direktor Džon Vajer su ipak i dalje želeli da učestvuju na trkama i to sa novim modelom DB4GT.

Dobra prodaja modela DB4 omogućila je izradu “sportskije” varijante. Za razliku od DB4, prilično nepraktičnog za trke, GT je bio skoro prava stvar- dvosed, kraći , lakši i brži. Napravljen pomak ipak nije bio dovoljan da se u|e u trku sa znatno lakšim Ferrarijem 250GT koji je tih dana vladao pistama. Ferrarijev V12 je bio manji, ali je imao skoro isto toliko snage kao DB4GT, što je uz manju težinu bila odlučujuća razlika.

Vajer poseže za drastičnim rešenjem i šalje automobil u Via Đorđini u Milanu. Via Đorđini je bila sedište radionice koju je nakon I svetskog rata osnovao Ugo Zagato, verovatno jedini karoserista sa sudskom potvrdom da je umetnik. Naime davnih dana mladog italijanskog plemića tužila je porodica da nije više u stanju da upravlja porodičnim bogatstvom jer je dao nerazumnu količinu novca lokalnom zanatliji da mu napravi novu aluminijumsku školjku na Alfi Romeo.

Sudija je zatražio da vidi taj automobil i odmah raspustio slučaj uz obrazloženja da je “težnja za lepotom najprirodnija potreba za čoveka”. Nije samo lepota bila Zagatova odlika već i zamašno smanjenje težine, što je rezultovalo i boljim performansama. Aston Martin koji je stigao u radionicu sina Uga Zagata poveren je mladom početniku Ercoli Stradi.

Stradi je bila potrebna samo jedna nedelja da napravi pravo remek delo. Elegantna agresivnost, krivine koje ističu mišiće i “razjapljena usta” hladnjaka činile su verovatno najuspešniju kreaciju izašlu iz Zagatove radionice. Kod Zagata je sve bilo posvećeno smanjenju težine dok se na završnu obradu nije obraćalo mnogo pažnje. Dragoceni kilogramu su skinuti, ali je automobil morao na dodatne radove kako bi zadovoljio stroge kriterijume Aston Martina.

Prvi automobil je prikazan na Zagatovom štandu 1960 i procenjen je na 5470 GBP što je bila cena tri Jaguara XK150 ili 10 Mini Minora. Taj sajamski primerak kupio je Rob Voker da bi se na njemu takmičio Stirling Mos. Započeta proizvodnja 25 komada  je bila vrlo kompklikovana i podrazumevala je izradu u Njuportu, zatim slanje u Milano na radove na školjci, pa ponovno vraćanje u Njuport na završno doterivanje. Ispostavilo se da DB4GT Zagato i nije baš bestseller, a i rezultati na trkama su bili razočaravajući.Stirling Mos koji je na prvom nastupu zauzeo pol poziciju pobeđen je ne samo od Ferarija 250GT već i od “običnog” DB4GT. Mos je posle trke zapisao u svoj dnevnik da je upravljanje loše, da je sva težina skinuta sa zadnjeg kraja i sredine i da karoserija nije dovoljno kruta. Ovakva loša raspodela težina dovodila je do pojave podupravljanja, tako da je Džim Klark na trci u Gudvudu menjao gume na svakih 20 minuta, ali ipak uspeo da stigne treći. Prodaja AM Zagata nije dobro išla iako su testeri najuglednijeg Britanskog časopisa Autocar 1962 izmerili najbolje performanse.

Cene AM Zagata 80-ih ponovo probijaju plafon. Retki preostali primerci kod kolekcionara vrede oko 700.000 GBP, a 1990. primerak sa bogatom trkačkom istorijom prodat je za 1,5 milon funti. U Aston Martinu su se setili da je od planirane količine od 25 komada izrađeno samo 19 tako da su rešili da 4 neiskorišćena broja šasije iz originalne serije iskoriste za pravljenje vernih replika sa sitnim poboljšanjima. Mada su puritanski nastrojeni kolekcionari bili zgroženi ovim postupkom sva 4 su prodata i pre nego što su završena u fabrici za oko 500.000 funti. Mada bez uspeha na tržištu i u potpunoj senci Ferarija na trkačkim stazama, Aston Martin DB4GT Zagato je jedan od najlepših i najželjenijih automobila svakog ljubitelja pravih vrednosti u automobilskoj industriji.

Aston Martin DB4GT Zagato

Godina proizvodnje

1960-1961

Broj proizvedenih komada

19

Motor

3670 ccm, 314 KS, moment 310 Nm

Maksimalna brzina

153 mph (246 km/h)

Ubrzanje

0-60 mph- 6.1 sec

0-100 mph- 14.1 sec

 

autor: Jakov Peković izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side