Albert Ajnštajn: Detinjstvo odredilo genija
15.08.2011 Beograd

Albert Ajnštajn: Detinjstvo odredilo genija

Albert  Ajnštajn: Detinjstvo odredilo genija
Svojom teorijom relativnosti Ajnštajn je stekao i ogromnu svetsku slavu. Njegovo novo poimanje prostora i vremena izazvalo je nevericu, ali se pokazalo da je on bio duboko u pravu. Ajnštajn je znamenit, ne samo kao fizičar i naučnik koji je stvorio novu sliku sveta, nego i kao jedan od najprogresivnijih ljudi savremenog doba

Albert Ajnštajn (1879-1955) je svojim radovima još kao 26-godišnjak izvršio pravu revoluciju u nauci i opštem pogledu na vasionu na početku 20. veka.

Prvi njegov naučni rad posvećen specijalnoj teoriji relativnosti bio je na svega nekoliko strana. U isto vreme, a to znači te sudbonosne 1905. godine bavio se pitanjem tzv. Braunovog kretanja, tj.  proučavanjem pitanja haotičnog molekularnog kretanja. Iz te oblasti je, inače, kasnije Ajnštajn u Cirihu i doktorirao. Tada se, takođe, bavio i pitanjem prirode svetlosti. Do tada se smatralo da svetlost ima   talasnu prirodu. Ali je Ajnštajn utvrdio da ova prirodna pojava ima talasnočestičnu strukturu.

Bio je to originalan i neobičan prilog savremenoj nauci, posebno kvantnoj fizici koju je počeo da izgrađuje fizičar Maks Plank na samom početku 20. veka. Upravo za taj rad o prirodi svetlosti Ajnštajn je tek 1921. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziku. Svojom teorijom relativnosti, čiju je specijalnu teoriju izgradio 1905, a svoju opštu 1915. godine, Ajnštajn je stekao i ogromnu svetsku slavu. Iako je njegova teorija bila izuzetno složena, a rešenja koja je davala neobična i čudnovata, mladi fizičar je postao poznat i daleko van strogo naučnih krugova.

Njegovo novo poimanje prostora i vremena, kao i drugih osnovnih fizičkih veličina, izazvalo je nevericu, ali se pokazalo da je on bio duboko u pravu. Tokom čitavog 20. veka, a i u prvim godinama 21. veka, Ajnštajnova dostignuća se uvek na sjajan način potvrđuju.

Ajnštajn je znamenit ne samo kao fizičar i naučnik koji je stvorio novu sliku sveta, nego i kao jedan od najprogresivnijih ljudi savremenog doba. Kao nepokolebljivi, dosledni i istrajni demokrata, humanista i altruista uvek se borio za stvar napretka i korišćenja naučnih dostignuća za opštu ljudsku dobrobit.

Zbog svojih naprednih ideja, svog neposrednog učešća protiv rata i stradanja koje on donosi, Ajnštajn je još kao stanovnik Berlina, tokom Prvog svetskog rata izazvao podozrenje i odbojnost tadašnjih konzervativnih i militarističkih nemačkih krugova. Posebno posle završetka Prvog svetskog rata, pobeđene ratoborne snage okomile su se na sve što je bilo napredno i protivno militarizaciji društva. Tako se i Ajnštajn, kao napredan čovek i veliki pobornik pacifizma, našao na udaru mnogih  konzervativnih snaga. Istrajavao je u svom stavu, ali je morao kasnije, kada su nacionalsocijalisti došli na vlast u Nemačkoj, da napusti tu zemlju i utočište nađe u Americi. Od 1933. do kraja života (1955) ovaj slavni i veliki čovek je živeo u američkom gradu Prinstonu, gde je nastavio svoj rad na izgradnji uopštene teorije relativnosti.

(opširenije u štampanom izdanju)

autor: Vojislav Gledić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
NASLOVI
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side