Đorđe Pavićević: Paket veliki, ponuda mala
20.03.2014 Beograd

Đorđe Pavićević: Paket veliki, ponuda mala

Đorđe Pavićević: Paket veliki, ponuda mala
Rezultati izbora su takvi da je jedna stranka osvojila apsolutnu većinu da formira vladu i lako može dostići potrebnu većinu za promenu Ustava. Vladina koalicija je osvojila 80 odsto poslaničkih mesta. U parlamentu je faktički jedna stranka koja se protivi politici Vlade, sve druge su spremne da dele vlast sa najvećom strankom. Ne postoji nijedna parlamentarna stranka koja bi predstavljala ideološku opoziciju.

Da li je reč konsenzusu? Oko čega? Reforme o kojima govore gotovo sve stranke poznate su i pokazale su se kao manje-više uspešne ili neuspešne. Reč je o skupu tranzicionih, pre svega ekonomskih, reformi koje se ovde nazivaju evropski put. Taj paket svuda je bio sličan, ali dovoljno je veliki da se u njega svašta može upakovati. Reč je o nečemu drugom.

To je potpuno urušavanje kredibiliteta političkih aktera. Prednost Aleksandra Vučića i SNS jeste što su uspeli da ubede dobar deo biračkog tela da su oni drugačiji i da predstavljaju novi početak za Srbiju. Kako su to uspeli uz vlastiti prtljag, pitanje je za sebe. Nezavisno, ovi izbori imaju nekoliko ozbiljnih posledica.

a) Srbija će dobiti skoro neograničenu vlast ili onoliko neograničenu koliko se proteže otpornost Srbije na spoljna uplitanja. Unutrašnja ograničenja vršenju vlasti i sprovođenju bilo kakvih politika su slaba. O tome svedoče i prakse dosadašnjih vlada, uključujući i poslednju. O zaobilaženju institucionalnih mehanizama svedoče mnoge prakse: tajni ugovori, tabloidizacija institucija, urušavanje i kontrola medija, prekoračivanje ovlašćenja, do mešanja u sportska takmičenja.

Sve to zbog arbitrarno shvaćenog opšteg dobra. Nova vlast je dobila blanko mandat da menja Srbiju, tako da može i formulisati agendu i imati potpunu kontrolu nad njenim sprovođenjem, uključujući i mogućnost promene ustava. Popularne fraze o preuzimanju odgovornosti ne pomažu tamo gde je cena za lošu politiku manji rejting, a stvarnu cenu uvek plaćaju drugi. Uostalom, ni u svetu finansijski i politički sektor ne podležu jasnim mehanizmima odgovornosti za vlastite odluke. Teza da su to izbori, odavno ne pije vodu.

b) Politički i ideološki pluralizam gotovo je nestao, makar iz institucija. Dakle, i mogućnost ozbiljne političke kontrole i ozbiljne rasprave o važnim pitanjima. Do sledećih izbora ne postoji nikakva prepreka da nova vlada radi šta hoće. Sve zavisi od odluka malog broja ljudi, a kako stvari stoje, od odluka jednog čoveka i od spoljnih ograničenja. Stvar je njihove ili njegove dobre volje koliko će i kada uvažavati mišljenja drugih.

Opravdanje da je prednost toga što će Srbija imati čvrstu i stabilnu vladu nema mnogo veze sa demokratijom. U narednom periodu radiće se o poverenju u benevolentnost ili nebenevolentnost vladara, a mnogi će više brinuti o tome kako da ga ne naljute ili da mu se dodvore.

Opozicija mora izvući pouke iz ovoga, ali očigledan je nedostatak kredibilnog liderstva u najjačim opozicionim strankama. Ovi izbori će sigurno dovesti do novog rasporeda snaga na političkoj sceni, ali koja od stranaka će preživeti ili ne, zavisiće od toga kako će reagovati na izborne neuspehe i iskoristiti vreme pred njima.

c) Dobrovoljna suspenzija demokratije od strane biračkog tela. Demokratija nije, mada se često svodi na to, izbor vladajuće elite. Njen uspeh (i smisao) zavisi od poverenja u procedure kolektivnog rasuđivanja. To podrazumeva poverenje da će odluka u kojoj učestvuje više ljudi koji različito misle, pod istim uslovima, biti bolja od one u kojoj je učestvovalo manje. Ovakvi rezultati govore suprotno – o samoodricanju od kolektivne pameti ili makar demokratskih mehanizama da se ona ostvari. To mnogo govori o partijskoj političkoj ponudi, ali i o stanju demokratije u Srbiji. Nedavno je The Economist objavio temat pod naslovom „Šta je pošlo naopako sa demokratijom“ (What’s gone wrong with democracy), možda je vreme da se građani u Srbiji isto zapitaju pre nego što demokratija odumre ili, još gore, izvrši samoubistvo.

d) Nestabilno političko telo i nedostatak stvarnog političkog izbora. U kratkoj novijoj istoriji srpskog parlamentarizma različiti akteri su imali veliko poverenje. Ono što brine jeste brzo sticanje i gubljenje poverenja od strane biračkog tela. Za manje od dve godine SNS je udvostručio svoj izborni rezultat, a rejting Aleksandra Vučića porastao je još više bez vidljivih rezultata. Podsetimo da se rejting Vojislava Koštunice menjao još dramatičnije. Slično važi i za Borisa Tadića. Nauci ostaje da objasni zašto je tako, ali mnogo govori o lutanju političkog tela i očajničkoj potrebi da u nekoga ima poverenje.

O zbunjenosti političkog tela govori i nedostatak relevantne političke ponude i zatvorenosti političkog prostora. Ukrupnjavanje političke scene ima pozitivne posledice, ali ne po cenu da se zatvaraju vrata za nove opcije. Više od 20 odsto rasutih i izgubljenih glasova govori o tome. Izborni zakon mora moći da pravi razliku između nove relevantne ponude, izbornog avanturizma i mogućnosti manipulacije usitnjavanjem ponude. 

autor: Đorđe Pavićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side