Đokica Jovanović: Opet u senci dolazećeg boljitka
20.03.2014 Beograd

Đokica Jovanović: Opet u senci dolazećeg boljitka

Đokica Jovanović: Opet u senci dolazećeg boljitka
Neću se baviti brojanjem i dobitničkim i gubitničkim procentima. To rade državne i paradržavne službe koje se bave statističkim knjigovodstvom

Na ovim izborima je još više ojačala dominantna ideologija. Naime, sa padom jednopartijskog ustrojstva stvoren je monoideološki monolit. Sve partije počivaju na istovetnim ideologemima: tržište, demokratija, nacija. Dakle, partije ne nude pluralizam – one ga se boje. One se tek samoimenuju kao „levica“, „desnica“, „centar“, a sve odreda su desničarske. I tako, umesto pluralizma,uživamo vašarski šareniš.

Budući da je i dobar deo društva uvošten desnim ideologijama,on se okrenuo najgrlatijoj i najorganizovanijoj grupaciji. Grupaciji koja glasno obećava da će učiniti ono što, od prethodnih vladajućih garnitura opljačkano, društvo očekuje. U opštem smislu obećava se obnova narodnog dostojanstva tako što će vinovnici propasti biti izvedeni pred sud, što će se učiniti radikalni otklon od bivšeg koruptivnog načina vladanja... Za ostvarenje ovog nauma nužno je, dakako, platiti potrebnu cenu: „reforme će biti bolne“. A, onda–eto boljitka.

Treću deceniju već živimo u senci dolazećeg boljitka koji obećavaju sve vladajuće garniture. I sad je na delu kopirano obećanje – „za godinu-dve...“. Generacije se upokojiše i nove se spremaju na upokojenje,a „godina-dve“ rastu na deceniju-dve, na pola veka...,i tako redom. No, ovako upakovana „nova“ politika deluje prosečnom građaninu celishodno. Tim pre što je on uistinu, od uvođenja „višepartijskog“ sistema pa do danas, brutalno pljačkan, mobilisan za izgubljene „bitke“ i za zločine. Isti građanin je žrtva jedne od najuspešnije izvedenih tranzicija ka kapitalizmu, te danas živi u purifikovanom, idealnom kapitalizmu. Eksploatisan je – potpuno je svejedno da li je „zaposlen“ ili trune u ešelonima rezervne armije rada – u potpunosti i do poslednjeg daha u životu.

Postoji samo jedan džombast prolaz ka kakvom-takvom prividu spasa. Prolaz vodi ka partijskom arkapidžiku. Taj arkapidžik daje partijama svu njihovu moć. Zato na njega valja navaljati što je moguće više osirotele, a i moralno i idejno kontuzovane raje. Egzistencijalno ošamućen čovek odmah pristaje na ucenu. Još je srećan što mu se nudi propaganda, ta zamena za moguć i smislen život. Evo šta kaže Etnoni Bardžis u svom romanu „1985“: „Sit i biološki namiren građanin… je loš podanik oligarhijske države. Čovek koji se nažderao mesa ne haje za oglodane kosti političke doktrine. Fanatična odanost vladajućoj partiji lakše se stiče među materijalno bangavima.“

Konačno, ne čudi ovakav napredak naprednjaka. Takozvani demokratski blok je utrošio sve svoje propagandne resurse i pukla je opora slika: nije se taj blok bavio izgradnjom institucija, niti je upražnjavao demokratiju. Bogatio se privatizacijskom pljačkom tuđe, društvene, imovine. I sada stupa na scenu, podržan od strane kapitalističkog sveta, balkanizovan, prema ovim prilikama skrojen, peronizam.

Peronizam je, izgleda, instalacija primerena periferijskim, nebitnim i državama nesposobnim da brinu o dobrobiti svojih građana. To je „borba“ protiv korupcije najopakijom koruptivnom radnjom – partijskim zapošljavanjem. To je krčmljenje budzašto i poslednjih društvenih resursa (“stranim investitorima”, pazi sad: „partnerima“). To je besomučna eksploatacija radne snage zarad profita domaćih i stranih tajkuna. To su šalteri stranih banaka koje, u opštoj narodnoj propasti, inkasiraju profite od četrdesetak procenata. To je neskrivena i bezdušna diskriminacija manjina i mnogih depriviranih građana. To je kadrovska politika gde važi princip ropske pokornosti nekompetentnih. To je „junački“ žandarm koji puca na ženu koja svoj auto vozi onako kako je država propisala. To su tajkunska deca što u obesnoj dokolici, dok roditelji-tajkuni pljačkaju narod, besnim automobilima gaze i noževima kolju tuđu decu…

Hoće li se SNS obrušiti na uzroke ove stvarnosti? Obećanja „za godinu-dve...“ ne znače više ništa. Akcija, i to smesta, ili ništa.

Konačno, nije ovo od juče. Vaspostavio je ovakvu politiku onaj kome je spomenik umetnut na Trg Marksa i Engelsa, čija je zadnjica upravljena ka Domu sindikata.Uostalom, o ovome sam za ovaj nedeljnik, na sličan način, već govorio (objavljeno u broju od 26. 7. 2012, povodom prošlih izbora).

(Autor je sociolog, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu)

autor: Đokica Jovanović izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
Turisti?ka organizacija Srbije
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side