19.02.2020 | 11:22h ► 13:50h Beograd

Tabaković: Privredni rast ove i naredne godine četiri odsto

Tabaković: Privredni rast ove i naredne godine četiri odsto Foto: Novi magazin/SA
Narodna banka Srbije (NBS) je procenila da će privredni rast Srbije u ovoj i narednoj godini iznositi četiri odsto zbog rasta investicija, izvoza i potrošnje domaćinstava, a da će inflacija ostati niska, rekla je danas guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković predstavljajuči izveštaj o inflaciji.

Rastu investicija najviše će doprineti infrastrukturni radoci, unapređenje poslovnog ambijenta i povoljniji izvori finansiranja privatnog sektora.

Tabaković je istakla da su devizne rezerve prošle godine povećane za 1,9 milijardi - na 13,4 milijarde evra, što je dodatno povećavalo otpornost domaće privrede na eksterne šokove.

NBS i dalje sprovoditi mere koje će garantovati nisku inflaciju i stabilan devizni kurs, što će doprinositi konkurentnosti privrede, rastu zaposlenosti i standarda građana.

"Politike koje daju rezultate ne treba menjati", kazala je Tabaković. 

Prema februarskoj projekciji, međugodišnja inflacija, koja je na kraju 2019. iznosila 1,9 odsto, u prvoj polovini ove godine kretaće se oko donje granice cilja od tri odsto, plus minus 1,5 odsto, i potom se postepeno približiti centralnoj vrednosti cilja, ali će se do kraja perioda projekcije zadržati ispod nje.

U izveštaju NBS je navedeno da je deficit tekućeg računa u 2019. pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija pete uzastopne godine, koje su, po preliminarnim podacima, iznosile 3,8 milijardi evra.

"Dok su mnogi smanjivali projekcije rasta svojih ekonomija, Srbija je nadmašila sve projekcije zahvaljujući rastu fiksnih investicija koje su kumulativno povećane za blizu 35 odsto i opredelile su tri četvrtine tog rasta. Ove godine se očekuje rast njihovog učešća na oko 24,5 odsto u BDP", rekla je Tabaković.

Navela je da je u četvrtom tromesečju 2019. rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) bio 6,1 odsto.

Na kraju decembra 2019. godine problematični krediti su opali na 4,1 odsto, izvoz je rastao po stopi od 10,5 odsto, a uvoz po stopi od 9,6 odsto.

Preduzeća sve više koriste investicione kredite zbog čega je 2019. godine povećan njihov rast za 25 odsto i veći su u odnosu na 2018. godinu za milijardu evra.

Tabaković je rekla da Srbija od juče ima i dvanaestogodišnju dinarsku hartiju od vrednosti čija je tražnja bila deset puta veća od planiranog obima prodaje, a njena izvršna stopa je 3,4 odsto.

Istakla je da "JP Morgan" razmatra uključivanje dinarskih obveznica Srbije u indeks državnih obveznica zemalja u usponu.

Krajem 2012. godine kamatna stopa na jednogodišnje državne obveznice bila je 11,9 odsto, a danas je, kako je rekla, na dvanaestogodišnje hartije ta stopa 3,4 odsto.

"Dinarska štednja je prošle godine povećana za 30 odsto i na kraju 2019. godine iznosila je 79,6 milijardi, a danas je njen iznos pet puta veći u odnosu 2012. godinu i iznosi oko 83 milijarde", rekla je Tabaković.

Dodala je da su i kamatne stope na dinarske kredite snižene na najniže nivoe do sada: za privredu na četiri odsto, a za stanovništvo na 9,1 odsto.

Generalni direktor Sektora NBS za ekonomska istraživanja i statistiku, Savo Jakovljević, rekao je da je cene nafte se najveća neizvestnost s međunarodnog robnog tržišta.

"Cena nafte je nakon rasta krajem prošle godine na blizu 70 dolara po barelu, opala na 55 dolara, a s obzirom na nestabilnost ponude i tražnje, pomeranja su moguća u oba smera, ali su projekcije da će se zadržati na prošlogodišnjem nivou", rekao je Jakovljević.

Generalni direktor Sektora NBS za monetarne i devizne operacije, Nikola Dragašević, na pitanje da li NBS intervencijama smanjuje promet na deviznom tržištu, rekao je da je dnevni promet uravnotežen poslednjih sedam godina i iznosi oko 30 miliona evra, s izuzetkom 2011. i 2012. godine kada je kurs više fluktuirao.

"Na međubankarskom deviznom tržištu više nema špekulativne trgovine, banke potrebe za devizama u većoj meri namiruju iz sopstvenih izvora", rekao je Dragašević.

Dodao je da ponuda i tražnja deviza rastu od 2013. godine i da više nema špekulativnih transakcija zbog kojih se naduvava promet sa ciljem da banke zarade, već transakcije obavljaju samo da bi zadovoljile potrebe klijenata.

 

Ne treba prodavati Komercijalnu banku

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da ne bi trebalo privatizovati Komercijalnu banku već je, kao i Poštansku štedionicu, zadržati u državnom vlasništvu.

"Da se ja pitam Komercijalnu banku ne treba prodavati jer je država pokazala da ume da bude odgovoran valsnik banke, ali ja sam guverner, nisam akacionar banke i ne pitam se o njenoj prodaji", rekla je Tabaković novinarima na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Dodala da NBS samo daje ocenu reputacije kupca banke.

"Odluka o prodaji Komercijalne banke je na strani države i ne očekujem da neko zbog mog stava promeni odluku ili da se naljuti", kazala je Tabaković.

Istakla je da je Srbija finansijski odgovornija i od nekih većih država u regionu.
Najbolju ponudu za kupovinu 83,23 odsto akcija Komercijalne banke u državnom vlasništvu dala je slovenačka NLB banka i uskoro bi trebalo da budu završeni pregovori o ponuđenim uslovima.

autor: SA izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side