Svetska štampa o dogovoru Saudijske Arabije i Rusija o rekordnom smanjenju proizvodnje nafte
10.04.2020 Beograd

Svetska štampa o dogovoru Saudijske Arabije i Rusija o rekordnom smanjenju proizvodnje nafte

Svetska štampa o dogovoru Saudijske Arabije i Rusija o rekordnom smanjenju proizvodnje nafte Foto: Pixabay
Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i države van tog kartela, na čelu sa Saudijskom Arabijom i Rusijom, načelno su dogovorile rekordno smanjenje proizvodnje nafte kako bi se ojačale cene tog energenta koje su se strmoglavile s drastičnim padom potražnje u vreme kada je korona virus globalno poremetio život i ekonomiju, prenosi danas Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Države okupljene u grupi OPEK plus dogovorile su u četvrtak planove za smanjenje proizvodnje za više od petine uz očekivanje da se SAD i drugi veliki proizvođači pridruže njihovom naporu za jačanje cena, ističe Rojters, ali ukazuje da nije osiguran konačan dogovor pošto se Meksiko usprotivio rezovima koji se traže od te države.

Planirani su rezovi od 10 miliona barela dnevno ili 10 odsto globalnog snabdevanja u maju i junu, dok države u OPEK plusu očekuju smanjenje od ukupno pet miliona barela dnevno od drugih zemalja, pošto smatraju da obim krize zahteva uključivanje svih proizvođača.

Članice OPEK plusa će smanjiti proizvodnju za 23 odsto, dok će Rusija i Saudijska Arabija srezati po 2,5 miliona barela dnevno, a Irak iznad milion barela dnevno, navodi Rojters. Smanjenja od ukupno 10 miliona barela dnevno u maju i junu, od jula do decembra bi bilo ublaženo na osam miliona barela dnevno, a onda na šest miliona od januara do aprila sledeće godine, pokazuju dokumenta sa sastanka.

Načelni dogovor je usledio pod pritiskom SAD, ističe Rojters, dodajući da je američki predsednik Donald Tramp  zapretio sankcijama i tarifama Saudijskoj Arabiji ako ne smanji dovoljno proizvodnju.

Mada su izvori iz OPEK-a rekli da očekuju od SAD i drugih smanjenje od još pet miliona barela dnevno, u dokumentu sa sastanka, kako ukazuje Rojters, nisu spomenuti takvi uslovi. SAD, čija je proizvodnja nadmašila saudijsku i rusku, pozvane su na sastanak OPEK plus, ali nije jasno da li su učestvovale na video konferenciji. Takođe su bili pozvani Brazil, Norveška i Kanada.

Odbijanje Meksika da učestvuje u rekordnom smanjenju proizvodnje nafte, posle više od devet sati video konferencije, bacilo je senku na globalne napore da se oživi tržište nafte, ocenjuje Blumberg.

OPEK plus neće smanjiti proizvodnju bez učešća Meksika, pa će, kako je jedan od delegata sa sastanka rekao za Blumberg, fokus biti na sastanku ministara energetike Grupe 20 velikih svetskih privreda koji je zakazan za petak.

Neočekivani neuspeh u postizanju dogovora ne menja urgentnu potrebu da OPEK i savezničke države redukuju snabdevanje, pošto je, ističe Blumberg, spektakularan krah cena nafte ove godine ugrozio stabilnost zemalja koja zavise od svog izvoza nafte, ali i primorao velike naftne kompanije da smanje ulaganja, otpuštaju radnike i otkazuju projekte.

Međutim, iako najavljeno smanjenje predstavlja oko 10 odsto svetske proizvodnje, to je tek deo smanjenja potražnje za koja neki stručnjaci procenjuju da idu i do 35 miliona barela dnevno, ukazuje Blumberg.

Cene nafte su strmoglavo pale ove godine kako se kriza s korona virusom podudarila sa, kako podvlači Blumberg, ogorčenim ratom cena koji je naveo proizvođače da preplave tržište.

Istorijski dogovor, koji je naišao na prepreku u vidu odbijanja Meksika, usledio je posle rata cena dva najveća proizvođača u OPEK plusu kada je Rusija početkom marta odbila predlog Saudijske Arabije za smanjenje od 1,5 miliona barela dnevno kako bi se odgovorilo na pad potražnje, ukazuje američka televizija CNBC.

Saudijska Arabija je na rusko odbijanje odgovorila smanjenjem svojih cene nafte kako bi povećala udeo u svetskom tržištu, ali je takođe, dodaje televizija, povećala proizvodnju na rekordnih 12 miliona barela dnevno.

Međutim, od početka marta perspektive tržišta nafte su se drastično promenile sa širenjem pandemije dok je veći deo sveta u svojim kućama, navodi CNBC ukazujući da su cene nafte pale na najniži nivo u skoro 20 godina – američka nafta WTI i referentna svetska nafta Brent su pale za više od 50 odsto u martu, mesecu s najvećim zabeleženim padom.

S padom koji je stavio pod pritisak prezadužene američke naftne kompanije, američki predsednik je pokušao da posreduje u dogovoru Saudijske Arabije i Rusije, i početkom aprila posle razgovora s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i sudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom izrazio očekivanje da najave smanje proizvodnje.

Američke kompanije i dalje pumpaju naftu na rekordnim nivoima, dok je, kako ukazuje CNBC, naftna industrija u SAD podeljena oko toga da li može i da li treba da smanji proizvodnju u naporu da se stabilizuju cene.

Video konferencija OPEK plusa smatran je najboljom šansom da se podrže cene nafte i da se izbegne njihov novi nagli pad, ocenjuje agencija Frans pres.

Američki predsednik posle konferencijskog razgovora s Putinom i saudijskim kraljem Salmanom u četvrtak je rekao da je "dogovor blizu" u OPEK plusu. "Uskoro ćemo saznati", rekao je Tramp na konferenciji za novinare.

SAD, mada nisu u OPEK plusu, podržavanju smanjenje snabdevanja kako bi se stabilizovale cene i udahnuo novi život u proizvodnju nafte iz škriljca u toj zemlji, ističe AFP i ukazuje da je proizvodnja iz škriljca tu zemlju transformisala u jednog od najvećih proizvođača nafte, ali da je u vreme niskih cena ona neodrživa zbog visokih troškova.

Američki naftni sektor, međutim, izgleda nije spreman da smanji proizvodnju, pošto je, kako navodi AFP, imao rekordnih 13 miliona barela dnevno u poslednjoj nedelji marta, mada je to palo na 12,4 miliona barela dnevno prošle nedelje.

SAD za razliku od većine država uključenih u razgovore o rezovima u snabdevanju ne mogu svojim proizvođačima narediti da smanje proizvodnju, ali Tramp i drugi američki zvaničnici kažu da se proizvodnja u SAD ionako smanjuje zbog pada potražnje i cena, piše Vašington post.

Rusija sve do srede nije bila spremna da prihvati takav argument, navodi list i dodaje da je Kremlj kritikovao američke priče o smanjenju pod pritiskom tržišta pošto Rusija ne smatra da su na istom nivou kao obaveze pod dogovorom u OPEK plus.

Ipak, u četvrtak je izgleda Rusija, čija je valuta rublja pala na najniži nivo u četiri godine, prihvatila da su rezovi u proizvodnji neizbežni i da je bolje da rukovodi njima nego da pasivno gleda kako će se to ionako dogoditi.

Analitičari ocenjuju da bi i s dogovorom u OPEK plusu cene nafte mogle pasti ispod 20 dolara po barelu, ukazuje Vašington post, prenosi RSE.

Referentna nafta za svetska tržišta Brent u četvrtak posle podne je bila na oko 32 dolara, dok je u februaru bila iznad 60 dolara po barelu.

I pre nego što su pregovori zastali zbog nevoljnosti Meksika da prihvati smanjenje, cene nafte su pale u četvrtak pošto su se analitičari i trgovci nadali većim rezovima, ukazuje Njujork tajms.

Pored toga, novi rezovi neće stupiti na snagu do maja, što će omogućiti povećanje zaliha, ističe list, dodajući da postoje i sumnje da li će neke zemlje poštovati dogovoreno, poput Iraka koji često crpi maksimalne količine nafte.

Ipak, ocenjuje američki list, sastanak OPEK plusa deluje da je makar početak rešavanja najozbiljnijeg problema s kojima su se naftna industrija i zemlje OPEK-a suočile u decenijima, a odluka o smanjenju bi mogla i da ublaži tenzije između članica kartela i SAD.

autor: AP izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
NASLOVI
Zlatiborac
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side