10.08.2017 Beograd

Suša i navodnjavanje: Kukuruz “obrao” tradicionalni nemar

Suša i navodnjavanje: Kukuruz “obrao” tradicionalni nemar Foto: Pixabay
Učestale suše poslednjih godina odnele su tri milijarde evra. Stručnjaci prognoziraju da će ovegodine ona iznositi najmanje pola milijarde. Da li bi sve bilo tako da smo održavali ono što su sagradili car Franc Jozef i maršal Tito i da smo iskoristili novac koji nam je nadohvat ruke, istraživao je Nebojša Pešić

Ko god da je ovih vrelih dana putovao moravskom dolinom od Beograda ka Nišu, bar na trenutak je pomislio da je iznenada stigla jesen jer se sa obe strane puta pružaju nepregledna polja potpuno žutih stabljika kukuruza kakve obično bivaju u oktobru, pred berbu. Retka zelena ostrva u tom moru žutila, međutim, upozoravaju na činjenicu da nas je suša ponovo iznenadila i da navodnjavamo beznačajno mali deo obradivih površina, odnosno svega tri odsto. Ako se uzme u obzir da se u drugim zemljama Evrope navodnjava 17 odsto površina, a da mi kaskamo uglavnom zbog toga što ne koristimo ni vodotokove koje imamo, štetu bismo pre mogli da pripišemo višedecenijskom katastrofalnom nemaru nego suši.

 

KUKURUZ VEĆ “OBRAN”: Poljoprivrednici tvrde da je kukuruz već obrala suša i da se može koristiti samo za silažu, i to onu nižeg kvaliteta. Agroekonomisti predviđaju da će posledice ovogodišnje suše biti katastrofalne i da će šteta sigurno iznositi više od pola milijarde evra, a kao posledice predviđaju dvostruko manji izvoz poljoprivrednih proizvoda, koji je prošle godine iznosio tri milijarde evra, kao i poskupljenje hrane.

“Može se očekivati da će ukupna cena hrane porasti barem deset odsto. Već sada je došlo do izvesnog pomeranja cene kada je u pitanju pšenica, koja je poskupela dva-tri dinara po kilogramu, a mogu se očekivati i poskupljenja ostalih životnih namirnica, poput ulja, šećera, mleka i naročito svinjskog mesai živine”,tvrdi agroekonomistaMilan Prostran.

Direktor udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković kazao je agenciji Beta da je suša katastrofalno umanjila rod kukuruza, čak 40 odsto, pa će ove godine biti oko 4,4 miliona tona, što je 3,5 miliona tona manje nego lane.Prema njegovim rečima, soja posejana na oko 220.000 hektara, imaće 40 odsto manji rod, ali će tu štetu anulirati 25 odsto veće setvene površine. Ipak, samo na kukuruzu šteta iznosi 525 miliona evra. Uz kukuruz i soju, stručnjaci predviđaju i smanjen rod šećerne repe oko 30 odsto.

Saković smatra da će posledice suše ublažiti rekordan prošlogodišnji rod koji je obezbedio prelazne zalihe kukuruza od 1,2 miliona tona, što će i uz manji rod podmiriti domaće potrebe, a biće ga i za izvoz.

U to se uzda i Ministarstvo poljoprivrede, koje ističe da umanjenje proizvodnje ratarskih kultura izazvano sušom neće uticati na prehrambenu sigurnost građana. “Manji prinosi suncokreta i soje u ovoj sušnoj godini biće nadoknađeni većim zasejanim površinama, dok će manji prinosi kukuruza biti nadoknađeni relativno visokim prelaznim zalihama od oko 1,3 miliona tona”, saopštavaju iz Ministarstva, uz napomenu da će tačan procenat umanjenja roda biti poznat nakon što prođu tropske vrućine.

 

UČESTALE SUŠNE GODINE: Ako šteta od ovogodišnje suše nekome ne izgleda kao dovoljno ozbiljno upozorenje da se navodnjavane površine moraju hitno višestruko povećati, zvono za uzbunu sigurno zvoni ukoliko se ima u vidu da su suše učestale i da upozorenja o klimatskim promenama uopšte nisu bezazlena. Direktna i indirektna šteta od suša u 2003. 2007. i 2012. godini iznosi oko tri milijarde evra, a sa ovogodišnjom prelazi tri i po milijarde evra. Sa druge strane, ceo projekat unapređenja sistema navodnjavanja koji bi predupredio štetu od suše košta između tri i četiri milijarde evra, a za primarnu kanalsku mrežu potrebno je oko 1,3 milijarde evra.

Ove sume potrebne za revitalizaciju sistema za navodnjavanje sigurno ne bi bile tolike da nismo upropastili ono što su nam ostavili Franc Jozef i Josip Broz jer su kanali izgrađeni u njihovo vreme sada zamuljeni i obrasli u korov. Ukoliko bi se očistili, postojećim sistemima u Vojvodini moglo bi da se navodnjava 100.000 hektara, a u centralnoj Srbiji oko 60.000 hektara.

 

ZAPUŠTENI KANALI: Agroekonomski analitičar Branislav Gulan u svojoj studiji objavljenoj u “Makroekonomiji” ističe da je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odbori plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke 260 kilometara, a iznad svega “da ocedi” plodnu bačku zemlju. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povoljno ocenjen 22. decembra. Kanal Dunav – Tisa – Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice.

“Kanal DTD pušten je u rad 1977. godine kao jedan od najkompleksnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. Tokom njegove izgradnje iskopano je 13 miliona kubika zemlje i ugrađeno pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara. Cilj njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju ispunjavao je sve do ove godine, a navodnjava se tek 30.000 hektara. Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja) oko milion hektara. Međutim, 1988. je bila ključna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle “Jogurt revolucije” došlo do decentralizacije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je erozija. Za deceniju i po došlo je do zamuljenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti.

Dakle, ako uzmemo da u Vojvodini ima 22.000 kilometara pod kanalskom mrežom, možemo, primera radi, 44.000 hektara da navodnjavamo, ako sa jedne i druge strane kanala obuhvatimo po 100 metara. Nisam ubeđen da se sve to može tako postići, ali se može učiniti napredak u tom pogledu. Da ne govorim da bi se to moglo postići i kod drugih vodotokova”, navodi Gulan.

 

KREDIT IZ EMIRATA: Da bi se situacija s navodnjavanjem koliko-toliko popravila država je prinuđena da uzima i kredite, a jedan od njih je i onaj koji su Ujedinjeni Arapski Emirati odobrili još pre dve i po godine. Za izgradnju sistema za navodnjavanje obezbeđeno je 100 miliona dolara sa kamatnom stopom od jedan odsto godišnje. Ne zna se zbog čega je početak realizacije projekata toliko bio na čekanju jer je najavljivan još početkom 2014, ali je upravo ovih sušnih dana najavljeno otpočinjanje radova.

Vršilac dužnosti direktora Republičke direkcije za vode Nataša Milić rekla je gostujući u Dnevniku RTS-a da će radovi u Vojvodini početi u narednim danima i da će trajati od sedam do 12 meseci. Što se tiče navodnjavanja u centralnoj Srbiji, Milićeva kaže da će ta prva faza uključiti tri projekta – u Mačvi, Čačku i Pančevačkom ritu. Ona je objasnila da prva faza podrazumeva dovođenje vode do kompleksa koji se navodnjava, a naredne dve faze će omogućiti i da krajnji korisnik dođe do vode.

U prvoj fazi izgradnje sistema za navodnjavanje koristi se trećina sredstava iz kredita koji su odobrili UAE, a očekuje se da sledeće godine bude povučena nova tranša kredita.

 

PROJEKTI U VOJVODINI: U Sekretarijatu za poljoprivredu AP Vojvodine potvrđuju da započinje realizacija četiri projekta sistema za navodnjavanje koji se finansiraju na osnovu Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Abu Dabi Razvojnog fonda. Oni su prvi od ukupno 11 projekata sa teritorije APV prihvaćenih od Abu Dabi fonda.

Za sledećih pet projekata sproveden je postupak javne nabavke i potpisani su ugovori a izvođenje radova počinje u narednim nedeljama. Procedura za poslednja dva projekta trebalo bi da bude sprovedena do kraja tekuće godine.

Ukupna ugovorena i predračunska vrednost 11 projekata za navodnjavanje ove inicijalne faze iznosi oko milijardu i 350 miliona dinara.

U Sekretarijatu ističu da je od 1.628.000 hektara korišćenih obradivih površina u APV trenutno u JVP Vode Vojvodine registrovano i u sistemu naplate navodnjavanja na 61.428,17 hektara od projektovanih 68.479,29 hektara, odnosno na 3,77% ukupnih korišćenih poljoprivrednih površina.

“Koliki je značaj ovih projekata za poljoprivredu govori i činjenica da će sledeće godine, kada se završi ovih 11 sistema, biti omogućeno navodnjavanje na novih 23.854 hektara, što predstavlja povećanje površina na kojima je omogućeno navodnjavanje više od 30% u odnosu na stanje ove godine.

Takođe, u pripremi su i novi projekti čije će finansiranje biti obezbeđeno iz Abu Dabi fonda, a to su podsistemi u Sremu i Bačkoj, čije kandidovanje za Abu Dabi fond očekujemo do početka jeseni, a započinjanje radova sledeće godine. Realizacijom projekata iz Abu Dabi fonda očekujemo izgradnju i završetak sistema za navodnjavanje na novih 50.000 hektara, uvođenje svih površina koje se navodnjavaju u registar i da imamo ukupno oko 150.000 hektara pod navodnjavanjem, odnosno dvostruko više nego sada.

Izgradnjom ovih sistema i njihovim korišćenjem naši poljoprivrednici će u sušnoj godini kao što je ova imati veći prosečan prihod po navedenim kulturama za više od 1.100 evra po hektaru ako je u pitanju kukuruz, odnosno za 1.500 evra po hektaru ako je u pitanju šećerna repa ili 750 evra ako je u pitanju soja. Ili, ako se drugačije postavimo, za te iznose neće imati štete na usevima”, kažu u Sekretarijatu za poljoprivredu AP Vojvodine. Sudeći po planovima i rokovima gradnje, već sledećeg leta bi trebalo da budu gotova prva četiri sistema za navodnjavanje.

 

SISTEM “MEĐA”: Dvonamenski sistem “Međa” pripada Opštini Međa i obuhvata kanale sistema za odvodnjavanje u potezu od asfaltnog puta Srpski Itebej – Međa na severu, naselja Međa na istoku, patrolne staze na granici sa Rumunijom na jugu i granice sa k.o. Srpski Itebej na zapadu.

Radovi obuhvataju pojačano održavanje sistema za navodnjavanje i to na 762 ha poljoprivrednih površina, čime će se kanali dovesti u dvonamensku funkciju. Pristupiće se uređenju kanalske mreže i objekata na njoj, što će značiti čišćenje kanala od vegetacije, uređenje inspekcionih staza, mašinsko profilisanje kanala – izmuljenje, nakon čega će se pristupiti razastiranju i uređenju zemljanih deponija. Biće rekonstruisano i sedam propusta koji se nalaze na tri kanala, a postaviće se i četiri tipske cevaste ustave na bočnim kanalima.

Izvođač radova je VP “Srednji Banat” iz Zrenjanina. Ugovorena vrednost radova je 141.917,00 EUR (17.452.003,00 RSD), a rok izvođenja je 210 dana (mart, 2018. godine).

 

SISTEM “ITEBEJ I”:Dvonamenski sistem “Itebej I” pripada opštinama Begejci, Novi Itebej i Srpski Itebej. Obuhvata kanale sistema za odvodnjavanje “Begejci” i njegovog podsistema “Bikiš most” od asfaltnog puta Begejci – Krajišnik do asfaltnog puta Srpski Itebej – Međa.

Radovi koje je neophodno izvesti potrebni su za dovođenje kanala u dvonamensku funkciju, a omogućiće i navodnjavanje poljoprivrednih površina na 665 ha u katastarskim opštinama Begejci, Novi Itebej i Srpski Itebej.

Izvršiće se čišćenje kanala od vegetacije, zatim mašinsko profilisanje kanala – izmuljenje do projektovanih kota. Deo izmuljenog materijala biće transportovan na deponiju, deo će nakon oceđivanja biti razastrt duž kanala, a deo će biti ugrađen u deponiju (nasip) zbog zaštite niskog terena. Rekonstruisaće se 22 propusta koji se nalaze na kanalima sistema, a izgradiće se i tipske cevaste ustave.

Izvođač radova je VP “Srednji Banat” iz Zrenjanina.Ugovorena vrednost radova je 280.457,35 EUR (34.488.793,88 RSD) i rok izvođenja je 210 dana (mart, 2018. godine).

 

SISTEM “JANKOV MOST I I II”:Sistem pripada katastarskoj opštini Jankov most. Ovim radovima omogućava se navodnjavanje poljoprivrednih površina na 650 hektara.

Radovi koji su potrebni za dovođenje kanala u dvonamensku funkciju podrazumevaće radove na kanalskoj mreži i na objektima unutar nje, odnosno obaviće se čišćenje kanala od vegetacije, izmuljenje, oceđivanje materijala koji će se upotrebiti za uređenje zemljanih deponija. Rekonstruisaće se i 12 propusta koji se nalaze na sedam kanala sistema. Navodnjavanje će se sprovoditi tifonima, direktnim zahvatanjem vode iz kanala.

Izabrani izvođač radova je VP “Srednji Banat” iz Zrenjanina. Vrednost ove investicije iznosi 312.948,34 EUR (38.484.321,39 RSD), a rok za završetak radova je 210 dana.

 

SISTEM “REČEJ”:Sistem “Rečej” pripada katastarskim opštinama Kula i Crvenka i oivičen je željezničkom prugom Vrbas – Sombor sa jugozapada, i kanalom Bezdan – Bečej.

Ovaj sistem omogućava navodnjavanje poljoprivrednih površina na 247 hektara u opštinama Kula i Crvenka. Zahvatanje vode iz kanala obaviće se preko novoprojektovanog propusta dužine 10 metara, a kanal će biti očišćen od vegetacije i mašinsko profilisanje kanala. Navodnjavanje će se sprovoditi tifonima, direktnim zahvatanjem vode iz kanalske mreže, u pojasu širine 400 m, paralelno sa obe strane kanala.

Izvođač radova je VP “Bačka” iz Vrbasa, a ugovorena vrednost ove investicije iznosi 186.985,61 EUR (22.993.826,15 RSD), sa rokom izvođenja od 210 kalendarskih dana.

Ukupna vrednost ova četiri projekta iznosi oko 113 miliona dinara, a kada budu gotovi iz njih će se moći navodnjavati više od 2.300 hektara.

 

PRIMER SELA STRIŽE: Novac iz Abu Dabi fonda namenjen navodnjavanju nije i jedini koji je bio “na čekanju”, pre svega zbog naše poslovične neorganizovanosti. Pre sedam godina Svetska banka izdvojila je za ovu namenu 25 miliona evra nepovratnih sredstava za sisteme za navodnjavanje na struju. Uslov je bio da se poljoprivrednici određenog područja udruže, naprave projekat i plate 10 odsto ukupne vrednosti. Povrtari sela Striža kod Paraćina, inače poznatog po odličnoj paprici, jedan su od retkih primera šta se može kad se hoće.

Zdravko Miletić, proizvođač paprike i jedan od osnivača Udruženja korisnika vode “Izvor”, kaže da je nekolicini entuzijasta bilo potrebno četiri godine da ubede komšije da se udruže i ulože novac, da se izgradi projekat, pribave sve dozvole i da sistem počne da radi.

“Videli smo konkurs na internetu i rešili da uđemo u projekat. Uspeli smo da udružimo 105 proizvođača koji obrađuju 400 hektara zemlje. Investirali smo po hektaru 210 evra, a ukupno oko 50.000 evra. Svetska banka je dala ostalih 550.000 evra. Mnogi iz sela koji su bili protiv udruživanja i izgradnje sistema sada žele da se pridruže i da plate 500 evra po hektaru. Nažalost, malo je sela čiji su se proizvođači udružili i iskoristili novac Svetske banke. Koliko je meni poznato, približno istu sumu dobilo je selo Obrež kod Varvarina i još dva sela kod Leskovca, tako da je najveći deo novca najverovatnije ostao neiskorišćen”, kaže Miletić.

On kaže da je navodnjavanje mnogo lakše i jeftinije nego pumpama na gorivo, ali i da država, odnosno EPS, dere povrtare jer naplaćuje industrijsku angažovanu snagu od 1.000 dinara mesečno po kilovatu. Dakle, oni koji imaju motor snage 15 kilovata plaćaju 15.000 dinara mesečno iako su svrstani u male potrošače. Povrtari već dve godine traže od države da ih oslobodi ove globe, ali bez uspeha. Lakše su se dogovorili sa Svetskom bankom.

 

(Tekst je deo projekta “Kanali blagostanja i zaštite, odvodnjavanje i navodnjavanje Vojvodine” koji se sufinansira sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama AP Vojvodina)

 

 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
NASLOVI
Zlatiborac
credi agricole
Biznis plus
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side